Фоторецептор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м literatura; козметичке измене |
м reference |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
{{refbegin}} |
{{refbegin}} |
||
* {{Cite book |author=Campbell, Neil A., and Reece, Jane B. |title=Biology |publisher=Benjamin Cummings |location=San Francisco |year=2002 |pages=1064–1067 |isbn=0-8053-6624-5| ref = harv}} |
* {{Cite book |author=Campbell, Neil A., and Reece, Jane B. |title=Biology |publisher=Benjamin Cummings |location=San Francisco |year=2002 |pages=1064–1067 |isbn=0-8053-6624-5| ref = harv}} |
||
* {{Cite book | |
* {{Cite book |last=Freeman|first=Scott|title=Biological Science (2nd Edition) |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs, N.J |year=2002 |pages=835–837 |isbn=0-13-140941-7| ref = harv}} |
||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
Верзија на датум 16. новембар 2013. у 07:59
| Неурон: Фоторецепторска ћелија | |
|---|---|
| НеуроЛекс ИД | sao1233810115 |
Фоторецептори су специјализовани неурони који су осетљиве на светлост и способни да претварају светлосну енергију у електричне импулсе. Постоје три типа фоторецептора код кичмењака: штапићасте ћелије („штапићи”), купасте ћелије (раније називане „чепићи”) и фотосензитивне ганглијске ћелије. Штапићасте ћелије омогућавају периферни и ноћни вид али не реагују на боје (неке врсте сисара имају само тај тип фоторецептора). Купасте ћелије омогућавају разликовање боја и централни оштар вид. Код људи штапићасте ћелије су гушће распоређене на периферији, а купасте у средишњем делу мрежњаче.
Литература
- Campbell, Neil A., and Reece, Jane B. (2002). Biology. San Francisco: Benjamin Cummings. стр. 1064—1067. ISBN 0-8053-6624-5.
- Freeman, Scott (2002). Biological Science (2nd Edition). Englewood Cliffs, N.J: Prentice Hall. стр. 835—837. ISBN 0-13-140941-7.
