Сана — разлика између измена
м ispravke |
Нема описа измене |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
| пловност = |
| пловност = |
||
}} |
}} |
||
'''Сана''' је ријека у [[ |
'''Сана''' је ријека у сјеверозападном дијелу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Извире у општини [[Мркоњић Град]], дуга је 146 км, са површином слива од 3370 км². Улијева се у ријеку [[Уна|Уну]], код [[Нови Град|Новог Града]]. |
||
Легенда каже да су јој име дали још стари [[Латини]] због њеног љековитог дејства и чистоће ({{јез-лат|sano, sanare}} = лијечити). |
Легенда каже да су јој име дали још стари [[Латини]] због њеног љековитог дејства и чистоће ({{јез-лат|sano, sanare}} = лијечити). |
||
Верзија на датум 28. новембар 2013. у 04:29
| Сана | |
|---|---|
 Сана код Доњих Врбљана | |
| Опште информације | |
| Дужина | 146,2 km |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | Доња Пецка |
| Ушће | Уна |
| Река на Викимедијиној остави | |
Сана је ријека у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине. Извире у општини Мркоњић Град, дуга је 146 км, са површином слива од 3370 км². Улијева се у ријеку Уну, код Новог Града. Легенда каже да су јој име дали још стари Латини због њеног љековитог дејства и чистоће (лат. sano, sanare = лијечити).
Сана настаје од три јака крашка врела, на висоравни код села Доња Пецка и Јасенови Потоци, и крака под именом Корана. Након отприлике 1,5 километар, испод Трбовог дола, три врела се спајају у један ток.[1]
Ток
Извор—Кључ
У доњем току, од извора па све до Кључа, Сана је веома хладна и чиста ријека. Сана се у доњем дијелу тока може окарактерисати као крашка ријека, али не у толикој мјери колико остале крашке ријеке, као нпр. Уна.
Кључ—Сански Мост
У овом дијелу тока Сана се може окарактерисати као прелазна ријека, јер током од Кључа перма Санском Мосту има све мање одлика крашке ријеке. У том дијелу тока, у мјесту Врхпоље, Сана прима своју највећу притока, ријеку Саницу која дотиче из правца Грмеча.
Сански Мост—Приједор
Од извора, до Санског Моста дужина тока износи 72 км, а разлика надморске висине је 262,52 м. Остатак пада, од Санског Моста, кроз Приједор, до Новог Града, износи 41,21 м. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока.
Приједор—Нови Град
Све до Приједора, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према Новом Граду. 300 m прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока Гомјеница.
До рата у БиХ, фабрика папира у Приједору, Целпак, испуштала је отпадне воде на изласку Сане из града, тако да се даљи ток ријеке, до Новог Града, сматрао загађеним. У рату и након рата, па све до данас, фабрика је угашена, а испуштање отпадних вода одвија се у много мањој мјери.
У другој половини тока између Приједора и Новог Града, Сана представља границу између два историјиска региона, Поткозарја и Подгрмеча.
На самом улазу у Нови Град налази се и ушће Сане у Уну.
Притоке
Референце
- ^ Пецка пуна успомена, Приступљено 9. 10. 2010.
Литература
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6