Јелабуга — разлика између измена

Координате: 55° 45′ 32″ С; 52° 04′ 24″ И / 55.758889° С; 52.073333° И / 55.758889; 52.073333
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 65: Ред 65:


== Познати грађани Јелабуге ==
== Познати грађани Јелабуге ==
* [[Иван Шишкин]] (1832.-1898.), руски сликар
* [[Иван Шишкин]] (1832—1898), руски сликар
* [[Надежда Дурова]] (1783.-1866.), учесница [[Руски домовински рат 1812.|руског Домовинског рата 1812.]], „девојка коњаница“
* [[Надежда Дурова]] (1783—1866), учесница [[Руски домовински рат 1812.|руског Домовинског рата 1812.]], „девојка коњаница“
* [[Марина Цветајева]] (1892.-1941.) руска песникиња, овде је у избеглиштву провела своје задње дане
* [[Марина Цветајева]] (1892—1941) руска песникиња, овде је у избеглиштву провела своје задње дане
* [[Леонид Говоров]] (1897.-1955.) [[маршал Совјетског Савеза]] је овде похађао школу од [[1909]].-[[1916]].
* [[Леонид Говоров]] (1897—1955) [[маршал Совјетског Савеза]] је овде похађао школу од [[1909]].-[[1916]].


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 4. децембар 2013. у 06:06

Јелабуга
рус. Елабуга
Спаска црква у Јелабуги
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округПоволшки федерални округ
РепубликаТатарстан
Становништво
Становништво
 — 2010.70.750
 — густина3.845,11 ст./km2
Географске карактеристике
Координате55° 45′ 32″ С; 52° 04′ 24″ И / 55.758889° С; 52.073333° И / 55.758889; 52.073333
Временска зонаUTC+4
Површина18,4 km2
Јелабуга на карти Русије
Јелабуга
Јелабуга
Јелабуга на карти Русије
Остали подаци
Поштански број423600
Позивни број+7 85557
Регистарска ознака16, 116
ОКАТО код92 415
Веб-сајт
www.elabugacity.ru

Јелабуга (рус. Елабуга, тат. Alabuğa/Алабуга) је град у Русији у републици Татарстан. Налази се на десној обали реке Каме, на ушћу реке Тојме у Каму. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 70.750 становника.

Средиште је Јелабушке области од 1930. године. Од Казања је удаљен 215 km.


Историја

Вражја кула

Основан је у другој половини 16. века, као погранично утврђење Поволшке Бугарске. Рушевине тог утврђења сачуване су до данас - Чёртово городище/Şaytan qalası (читај: Čjortovo gorodišče/Šajtan kalasi, у преводу: „Вражја грађевина).

Градски статус добио је 1780. године.

Култура

У Јелабуги се налази педагошки институт (Јелабушки државни педагошки институт), медицинска и културно-просветна училишта, средња специјална полицијска школа, као и још 14 средњих школа.

Од културних знаменитости, онде су музеј Ивана Шишкина, музеј-сеоски посед Надежде Дурове и музеј Марине Цветајеве.

Индустрија

Од индустрије, у Јелабуги су производња нафте ("Прикамнефт"), фабрике аутомобила (ЈелАЗ), ковиноарматура, железнобетонских конструкција, опеке, фабврика школског намештаја, предузећа лаке (конфекција) и прехрамбене индустрије (конзервирање меса, млечни комбинат, пекаре, пиваре).

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 70.750 становника, 2.087 (3,04%) више него 2002.

Кретања броја становника
2002. 2010.
68.663[1] 70.750[2]

Познати грађани Јелабуге

Референце

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе