Хал у Тиролу — разлика између измена

Координате: 47° 17′ 00″ С; 11° 30′ 00″ И / 47.283333° С; 11.5° И / 47.283333; 11.5
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 19: Ред 19:
'''Хал у Тиролу''' ({{јез-нем|Hall in Tirol}}) је град у западној [[Аустрија|Аустрији]], у покрајини [[Тирол (покрајина)|Тирол]] и у оквиру [[Инзбрук-Земља (округ)|округа Инзбрук-Земља]].
'''Хал у Тиролу''' ({{јез-нем|Hall in Tirol}}) је град у западној [[Аустрија|Аустрији]], у покрајини [[Тирол (покрајина)|Тирол]] и у оквиру [[Инзбрук-Земља (округ)|округа Инзбрук-Земља]].


==Природне одлике==
== Природне одлике ==
Град је смештен 490 км западно од [[Беч]]а и 12 километара западно од [[Инзбрук]]а, главног града [[Тирол (покрајина)|Тирол]]а. Стога је насеље данас предграђе [[Инзбрук]]а.
Град је смештен 490 км западно од [[Беч]]а и 12 километара западно од [[Инзбрук]]а, главног града [[Тирол (покрајина)|Тирола]]. Стога је насеље данас предграђе [[Инзбрук]]а.


Град Хал у Тиролу се сместио у долини реке [[Ин]], „жиле куцавице“ [[Тирол]]а. Изнад града се стрмо издижу [[Алпи]]. Надморска висина града је око 570 метара
Град Хал у Тиролу се сместио у долини реке [[Ин]], „жиле куцавице“ [[Тирол]]а. Изнад града се стрмо издижу [[Алпи]]. Надморска висина града је око 570 метара


== Историја ==
== Историја ==
Његов просперитет био је заснован експлоатацији соли, која је отпочела још у 13.-ом вијеку. Захваљујући томе и могућностима њеног лаког извоза ријеком Ин, Хал је био дуго времена највећи трчовачки центар овог дијела Тирола. Иако су још Римљани вршили експлоатацију соли, за ово богаство се није знало све до 1275.год. када је једна случајност помогла да се поново открију налазишта.Према народном предању, ловци витеза Николауса фон Рорбахаговорили су своме господару о великом богаству у дивљачи долине Хал . Да би се у то увјерио, витез је и сам кренуо у лов и једном приликом приметио како дивљач лиже стијену. Одмах је наредио да се почне са вађењем соли. Тиме је отпочело "златно доба" Хала, који је и данас значајан рударско-индустријски центар. Почев од 15.-ог вијека хал је посједовао монополско право превоза жита ријеком Ин. касније се овдје развило и путничко пристаниште, у коме су се укрцавали "трговци и службеници, занатлије и уопште народни људи који су се из Тирола враћали у Беч". Пловидба је обично трајала 6-7 дана. Чак су постојали и луксузни бродови цара, надвојвода и војвода, салцбуршког епископа и др. Од 1595-1600. године у халу су укрцаване трупе које су специјалним бродовима, званим "Клахзилен" пребациване низводно за борбу против Турака. Стари амблем овог града јесте "Кула новца", утврђени замак који се убраја у најљепше тиролске грађевине те врсте. Он је истовремено вјеран одраз некадашљег просперитета хала. Од 1567. године служио је као ковница новца у којој је израђивана метална Монета звана "Sardwirtszwanziger". Сем по оваквим споменицима, Хал је надалеко познат по свом тргу Unter Stadtplatz, јединственој архитектонској цјелини састављеној од уједначених троспратних и четвороспратних кућа обогаћене буржоазије, које су трансформисане, односно украшене дивним балконима, извијеним ивицама кровова, орнаментима и другим детаљима из барокне епохе.
Његов просперитет био је заснован експлоатацији соли, која је отпочела још у 13.-ом вијеку. Захваљујући томе и могућностима њеног лаког извоза ријеком Ин, Хал је био дуго времена највећи трчовачки центар овог дијела Тирола. Иако су још Римљани вршили експлоатацију соли, за ово богаство се није знало све до 1275.год. када је једна случајност помогла да се поново открију налазишта. Према народном предању, ловци витеза Николауса фон Рорбахаговорили су своме господару о великом богаству у дивљачи долине Хал . Да би се у то увјерио, витез је и сам кренуо у лов и једном приликом приметио како дивљач лиже стијену. Одмах је наредио да се почне са вађењем соли. Тиме је отпочело "златно доба" Хала, који је и данас значајан рударско-индустријски центар. Почев од 15.-ог вијека хал је посједовао монополско право превоза жита ријеком Ин. касније се овдје развило и путничко пристаниште, у коме су се укрцавали "трговци и службеници, занатлије и уопште народни људи који су се из Тирола враћали у Беч". Пловидба је обично трајала 6-7 дана. Чак су постојали и луксузни бродови цара, надвојвода и војвода, салцбуршког епископа и др. Од 1595-1600. године у халу су укрцаване трупе које су специјалним бродовима, званим "Клахзилен" пребациване низводно за борбу против Турака. Стари амблем овог града јесте "Кула новца", утврђени замак који се убраја у најљепше тиролске грађевине те врсте. Он је истовремено вјеран одраз некадашљег просперитета хала. Од 1567. године служио је као ковница новца у којој је израђивана метална Монета звана "Sardwirtszwanziger". Сем по оваквим споменицима, Хал је надалеко познат по свом тргу Unter Stadtplatz, јединственој архитектонској цјелини састављеној од уједначених троспратних и четвороспратних кућа обогаћене буржоазије, које су трансформисане, односно украшене дивним балконима, извијеним ивицама кровова, орнаментима и другим детаљима из барокне епохе.


==Становништво==
== Становништво ==
У граду данас живи око 13.000 становника. Последњих деценија број становника града се повећава.
У граду данас живи око 13.000 становника. Последњих деценија број становника града се повећава.


==Галерија слика==
== Галерија слика ==
<gallery>
<gallery>
Слика:Hall-in-Tirol-0004 Kopie.jpg|Главна римокатоличка црква
Слика:Hall-in-Tirol-0004 Kopie.jpg|Главна римокатоличка црква

Верзија на датум 4. децембар 2013. у 19:04

Хал у Тиролу
нем. Hall in Tirol
Хал у Тиролу - главни трг са градском црквом
Грб
Административни подаци
ДржаваАустрија
Савезна државаТирол
Становништво
Становништво
 — 12.517 (2.010 год)
 — густина2.259 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 17′ 00″ С; 11° 30′ 00″ И / 47.283333° С; 11.5° И / 47.283333; 11.5
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина574 m
Површина5,54 km2
Хал у Тиролу на карти Аустрије
Хал у Тиролу
Хал у Тиролу
Хал у Тиролу на карти Аустрије
Веб-сајт
www.hall-in-tirol.at

Хал у Тиролу (нем. Hall in Tirol) је град у западној Аустрији, у покрајини Тирол и у оквиру округа Инзбрук-Земља.

Природне одлике

Град је смештен 490 км западно од Беча и 12 километара западно од Инзбрука, главног града Тирола. Стога је насеље данас предграђе Инзбрука.

Град Хал у Тиролу се сместио у долини реке Ин, „жиле куцавице“ Тирола. Изнад града се стрмо издижу Алпи. Надморска висина града је око 570 метара

Историја

Његов просперитет био је заснован експлоатацији соли, која је отпочела још у 13.-ом вијеку. Захваљујући томе и могућностима њеног лаког извоза ријеком Ин, Хал је био дуго времена највећи трчовачки центар овог дијела Тирола. Иако су још Римљани вршили експлоатацију соли, за ово богаство се није знало све до 1275.год. када је једна случајност помогла да се поново открију налазишта. Према народном предању, ловци витеза Николауса фон Рорбахаговорили су своме господару о великом богаству у дивљачи долине Хал . Да би се у то увјерио, витез је и сам кренуо у лов и једном приликом приметио како дивљач лиже стијену. Одмах је наредио да се почне са вађењем соли. Тиме је отпочело "златно доба" Хала, који је и данас значајан рударско-индустријски центар. Почев од 15.-ог вијека хал је посједовао монополско право превоза жита ријеком Ин. касније се овдје развило и путничко пристаниште, у коме су се укрцавали "трговци и службеници, занатлије и уопште народни људи који су се из Тирола враћали у Беч". Пловидба је обично трајала 6-7 дана. Чак су постојали и луксузни бродови цара, надвојвода и војвода, салцбуршког епископа и др. Од 1595-1600. године у халу су укрцаване трупе које су специјалним бродовима, званим "Клахзилен" пребациване низводно за борбу против Турака. Стари амблем овог града јесте "Кула новца", утврђени замак који се убраја у најљепше тиролске грађевине те врсте. Он је истовремено вјеран одраз некадашљег просперитета хала. Од 1567. године служио је као ковница новца у којој је израђивана метална Монета звана "Sardwirtszwanziger". Сем по оваквим споменицима, Хал је надалеко познат по свом тргу Unter Stadtplatz, јединственој архитектонској цјелини састављеној од уједначених троспратних и четвороспратних кућа обогаћене буржоазије, које су трансформисане, односно украшене дивним балконима, извијеним ивицама кровова, орнаментима и другим детаљима из барокне епохе.

Становништво

У граду данас живи око 13.000 становника. Последњих деценија број становника града се повећава.

Галерија слика

Спољашње везе