Хорус — разлика између измена
м reference |
м ref=harv; козметичке измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
[[Датотека:Horus standing.svg|мини|300п|Хорус]] |
[[Датотека:Horus standing.svg|мини|300п|Хорус]] |
||
'''Хорус''' или '''Хор''' је једно од најстаријих [[Стари Египат|египатских]] божанстава, отелотворен у владару (односно [[фараон]]у), син је митског краља [[Озирис]]а и богиње [[Изида|Изиде]], који се око престола бори са [[Сет (митологија)| |
'''Хорус''' или '''Хор''' је једно од најстаријих [[Стари Египат|египатских]] божанстава, отелотворен у владару (односно [[фараон]]у), син је митског краља [[Озирис]]а и богиње [[Изида|Изиде]], који се око престола бори са [[Сет (митологија)|Сетом]]. |
||
Најпознатији Хорусов храм се налази у [[Едф]]у у [[Горњи Египат|Горњем Египту]]. Изграђен је између 173. и 167. п. н. е. |
Најпознатији Хорусов храм се налази у [[Едф]]у у [[Горњи Египат|Горњем Египту]]. Изграђен је између 173. и 167. п. н. е. |
||
| Ред 45: | Ред 45: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book | last = Massey | first = Gerald | authorlink = Gerald Massey | coauthors = | title = Ancient Egypt, the light of the world | publisher = T. Fisher Unwin | year = 1907 | location = London | url = http://books.google.com/?id=t00XAAAAYAAJ&dq=Ancient+Egypt:+The+Light+of+the+World | doi = | id = | isbn = 978-1-4588-1251-3 |
* {{Cite book |ref= harv|last = Massey | first = Gerald | authorlink = Gerald Massey | coauthors = | title = Ancient Egypt, the light of the world | publisher = T. Fisher Unwin | year = 1907 | location = London | url = http://books.google.com/?id=t00XAAAAYAAJ&dq=Ancient+Egypt:+The+Light+of+the+World | doi = | id = | isbn = 978-1-4588-1251-3 }} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 13. децембар 2013. у 10:17
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: 13. |
| Хорус написано хијероглифима | ||||
|
Хорус или Хор је једно од најстаријих египатских божанстава, отелотворен у владару (односно фараону), син је митског краља Озириса и богиње Изиде, који се око престола бори са Сетом. Најпознатији Хорусов храм се налази у Едфу у Горњем Египту. Изграђен је између 173. и 167. п. н. е.
Култно место
Хорус је поштован на више места, најпознатији је храм из доба Птолемеја из града Ека. Карахти је његов аспект, означава хоризонт рађања, а приказује се као крилати диск.
Хорус је бог краљевске власти, тј. краљ је инкарнација Хоруса.
Хорус је и бог неба. Приказује се антропоморфно као дете или као одрастао, зооморфно као соко или комбиновано, са главом сокола.
Мит о Хорусу
Мит о Хорусу Бехдетском потиче из доба када је Египат био још разједињен и подељен на Горњи и Доњи Египат. Борбе за уједињење описују се као борбе између војске Хоруса и Сета.
Атхуманунх скреће пажњу да ове борбе нису борбе Хоруса сина Изидиног и Сета, већ Хуроса ура који је брат Сета и Озириса, а син Нутин и Сета.
Хорус је на челу војске Северног Египта, а култ му је развијен у граду Бехдету, а Сет је на челу војске Јужног (Горњег) Египта. Околности под којима су се борбе водиле Атхуманунху нису баш кристално јасне, па је он сигуран да је побеђивала на тренутак једна, а онда опет друга страна.
Хорус се приказује у одећи фараона и као најстарији син бога Ра.
Хорус је соларно божанство и господар Двају земљи (Небтауи). У том миту побуњенике против Ра предводи Сет, хтонско божанство. У тим митовима Сетова војска састоји се од ратника у обличју страшних крокодила, нилских коња и змија, који су уопштено и вековни непријатељи бога Ра. Отуда и каснија тврдња да су фараонови непријатељи заправо и непријатељи бога Ра.
У миту Атхуманунх је пронашао и тренутке када Хорус, син Изидин, заправо помаже свом ујаку Хорусу Бехдетском у борбама с војском воденог хаоса, а у миту о борби Хоруса, сина Изидиног и Сета око права на Озирисов престо, Хорус Бехдетски свесрдно и отворено помаже и на страни је свог нећака младог Хоруса.
Погрешна веровања
Филмови Zeigeist и Religulous су популаризовали веровање да је Хорус био узор за стварање лика Исуса Христа. По овим филмовима, Хорус је син Изидин рођен 25. децембра, која је била девица, у реци га је „крстио“ Ануп (тј. Јован Крститељ) коме је касније одсечена глава. Као и Исус, и Хорус је био искушаван док је био сам у пустињи, лечио је, враћао вид, истеривао демоне, ходао по води, подигао Асара (тј. Лазара) из мртвих, имао је 12 следбеника, умро на крсту, као и да је васкрсао после смрти. Ове идеје потичу од египтолога Џералда Месија, који је изнео ове тврдње у својој књизи Ancient Egypt, the light of the world.[1] Већина египтолога верује да ове паралеле нису тачне и да су псеудоисторија.[2][3][4][5][6]
Види још
Референце
- ^ Massey 1907, стр. 728–914.
- ^ eSkeptic: Tim Callahan. The Greatest Story Ever Garbled, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Ben Witherington. The Zeitgeist of the 'Zeitgeist Movie', Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Критика первой части фильма, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Aren’t there some striking parallels between the Jesus and Horus stories?, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Ending the Myth of Horus, Приступљено 29. 4. 2013.
Литература
- Massey, Gerald (1907). Ancient Egypt, the light of the world. London: T. Fisher Unwin. ISBN 978-1-4588-1251-3.
Спољашње везе
Амут • Анкет • Анубис • Акер • Апеп • Ару • Атон • Атум • Ба • Ба Неб Тет • Ба Пеф • Баби • Бат • Баст • Баену • Бес • Буто • Дедун • Дуа • Дуамутеф • Геб • Хапи • Хапy • Хатор • Хароерис • Хатмехит • Хаухет • Хекет • Хемен • Хемсут • Хенет • Хике • Хорус • Хух • Иат • Иох • Имсетy • Изида • Иху • Онурис • Озирис • Птах • Ра • Ренетет • Собек • Сатет • Селкет • Сокар • Серапис • Сесхат • Секхемет • Су • Сет • Таурет • Тефнут • Теут • Маат • Маахес • Менхит • Меретсегер • Мин • Мут • Нефертем • Нефтис • Неитх • Некхебет • Нефтида • Нут • Кебехсенуеф • Кетесх • Кепера Хепра • Кнум Нун • Консу |  | |