Међународни кодекс номенклатуре алги, гљива и биљака — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 13. децембар 2013. у 20:13

Ботаничка номенклатура (енгл. International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants - ICN) је систем којим се класификују природни биљни облици. Основа научних имена је латински, грчки или су имена латинизирана. На пример бедрница српска панчићија или Pancicia serbica Vis. има латинизиран назив рода и назив врсте. Ова номенклатура је пре 2011. била позната као ICBN (енгл. International Code of Botanical Nomenclature).^[1]^[2]

Ако се као пример узме дивља ружа (шипак) класификација је следећа: Дивља ружа је врста њен научни назив је Rosa canina L.

Rosa је име рода (genus) и пише се великим словом, canina је име врсте (атрибут) и значи псећа (од canis – пас), увек се пише малим словом, а L. означава иницијал аутора (у овом случају Linne).

Врста R. canina L. припада секцији: Caninae Crép. (François Crépin) подрода: Cynorhodon Dumort. (Graf Barthélemy Charles Joseph Dumortier) псећих ружа од латинизираног грчког κυων (кион) - пас и ροδον (родон) – ружа.

Род Rosa L. припада потфамилији Rosoideae Focke (Wilhelm Olbers Focke), фамилији Rosaceae Juss. (Antoine Laurent de Jessieu), подреду Rosineae, реду Rosales. Овај ред сврстан је у подкласу Rosideae, класе Magnoliopsida (syn. Dicotyledones), одељка Magnoliophyta (syn. Angiospermae - скривеносеменице).

Понекад у давању имена таксону учествује више аутора из различитих разлога. Тако је на пример оморика у време када ју је открио Јосиф Панчић, 1875. године, сврстана у род Pinus јер су родови смрче (Picea), јеле (Abies) и борова (Pinus) били обухваћени тадашњим заједничким родом Pinus. Тада је оморика добила назив Pinus omorika Pančić, да би ревизијом рода Pinus сврстана у нови род - род смрче (Picea) и добила данашњи назив Picea omorika (Pančić) Purkyne. Име Панчића се због тога пише у загради, а иза њега је име Purkyne (Emanuel Ritter von Purkyne) који је извршио ревизију рода Pinus и посредно комплетирао данашњи назив оморике.

Занимљиво је проанализирати и имена категорија нижих од врсте (тзв. унутарврсних таксона). Rosa canina има, на пример, подврсту која носи назив R. canina subsp. dumetorum (Thuill.) Parment. Име значи она која расте у живици (лат. dumeto}- – омеђити, кољем оградити). Antoine Auguste Parmentier ју је окарактерисао као подврсту псеће руже. Код унутарврсних таксона (подврста, варијетет, форма) иза имена врсте без аутора пише се скраћеница subsp., var. или f. и име таксона малим словом, следи име аутора унутарврсног таксона: Oenothera macrocarpa ssp. oklahomensis (Norton) W. L. Wagner, Ако је у питању основни унутарврсни таксон (некадашња typica) име подврсте је идентично са именом врсте и аутор имена врсте остаје, а подврста нема аутора: Oenothera macrocarpa Nutt. ssp. macrocarpa.

Поред правила које прописује ботаничка номенклатура, и која важи за природне таксоне, постоји и номенклатура културних биљака. За ову групу биљака правила прописује ICNCP (енгл. International Code of Nomenclature for Cultivated Plants)^[3]

Извори

^ McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V., ур. (2006). International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 (electronic изд.). Vienna: International Association for Plant Taxonomy. Приступљено 20. 2. 2011.
^ Knapp, S.; McNeill, J.; Turland, N.J. (2011). „Changes to publication requirements made at the XVIII International Botanical Congress in Melbourne - what does e-publication mean for you?”. PhytoKeys. 6 (0): 5—11. doi:10.3897/phytokeys.6.1960.
^ Zander, Robert (2002): Trilingual Dictionary of Plant Names / English FRench German / Handwoerterbuch der Pflanzennamen / Englisch Franzoesich Deutch / Dictionnaire des Noms de Plantes / Anglais Francais Allemand. Ulmer

Литература

McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V., ур. (2006). International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 (electronic изд.). Vienna: International Association for Plant Taxonomy. Приступљено 20. 2. 2011.

[ViennaCode-1] McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V., ур. (2006). International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 (electronic изд.). Vienna: International Association for Plant Taxonomy. Приступљено 20. 2. 2011.

[2] Knapp, S.; McNeill, J.; Turland, N.J. (2011). „Changes to publication requirements made at the XVIII International Botanical Congress in Melbourne - what does e-publication mean for you?”. PhytoKeys. 6 (0): 5—11. doi:10.3897/phytokeys.6.1960.

[3] Zander, Robert (2002): Trilingual Dictionary of Plant Names / English FRench German / Handwoerterbuch der Pflanzennamen / Englisch Franzoesich Deutch / Dictionnaire des Noms de Plantes / Anglais Francais Allemand. Ulmer

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Species_plantarum_001.jpg|мини|250п|<center>Линеово дело Биљне врсте пионирски рад савремене ботаничке номенклатуре.]]
-'''Ботаничка номенклатура''' ({{jez-eng|International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants}} - -{ICN}-) је систем којим се класификују природни биљни облици. Основа научних имена је [[латински]], [[грчки]] или су имена латинизирана. На пример [[бедрница]] српска панчићија или -{''Pancicia serbica Vis.''}- има латинизиран назив [[Род (биологија)|род]]а и назив [[Врста (биологија)|врсте]]. Ова номенклатура је пре [[2011.]] била позната као -{ICBN}- ({{jez-eng|International Code of Botanical Nomenclature}}).<ref name=ViennaCode>{{Cite book |year=2006 |editor=McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.}}</ref><ref>{{cite journal|author=Knapp, S.; McNeill, J.; Turland, N.J. |year=2011 |title= Changes to publication requirements made at the XVIII International Botanical Congress in Melbourne - what does e-publication mean for you? |journal=PhytoKeys |volume=6 |issue=0 |pages=5–11 |doi=10.3897/phytokeys.6.1960}}</ref>
+'''Ботаничка номенклатура''' ({{jez-eng|International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants}} - -{ICN}-) је систем којим се класификују природни биљни облици. Основа научних имена је [[латински]], [[грчки]] или су имена латинизирана. На пример [[бедрница]] српска панчићија или -{''Pancicia serbica Vis.''}- има латинизиран назив [[Род (биологија)|рода]] и назив [[Врста (биологија)|врсте]]. Ова номенклатура је пре [[2011.]] била позната као -{ICBN}- ({{jez-eng|International Code of Botanical Nomenclature}}).<ref name=ViennaCode>{{Cite book |year=2006 |editor=McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.}}</ref><ref>{{cite journal|author=Knapp, S.; McNeill, J.; Turland, N.J. |year=2011 |title= Changes to publication requirements made at the XVIII International Botanical Congress in Melbourne - what does e-publication mean for you? |journal=PhytoKeys |volume=6 |issue=0 |pages=5–11 |doi=10.3897/phytokeys.6.1960}}</ref>
 Ако се као пример узме дивља ружа ([[шипак]]) класификација је следећа: Дивља ружа је врста њен научни назив је -{''Rosa canina L.''}-
@@ Ред 11: / Ред 11: @@
 Род -{Rosa L.}- припада потфамилији -{Rosoideae Focke (Wilhelm Olbers Focke)}-, [[фамилија|фамилији]] -{Rosaceae Juss. (Antoine Laurent de Jessieu)}-, подреду -{Rosineae}-, [[ред]]у -{Rosales}-. Овај ред сврстан је у подкласу -{Rosideae}-, класе -{Magnoliopsida (syn. Dicotyledones)}-, одељка -{Magnoliophyta}- (syn. -{Angiospermae - [[скривеносеменице]]}-).
-Понекад у давању имена [[Таксономске категорије|таксон]]у учествује више аутора из различитих разлога. Тако је на пример [[оморика]] у време када ју је открио [[Јосиф Панчић]], [[1875.]] године, сврстана у род ''-{Pinus}-'' јер су родови [[смрче]] (''-{Picea}-''), [[Јела|јеле]] (''-{Abies}-'') и [[борови|борова]] (''-{Pinus}-'') били обухваћени тадашњим заједничким родом ''-{Pinus}-''. Тада је оморика добила назив ''-{Pinus omorika Pančić}-'', да би ревизијом рода ''-{Pinus}-'' сврстана у нови род - род смрче (''-{Picea}-'') и добила данашњи назив -{''Picea omorika (Pančić) Purkyne''}-. Име Панчића се због тога пише у загради, а иза њега је име -{Purkyne (Emanuel Ritter von Purkyne)}- који је извршио ревизију рода ''-{Pinus}-'' и посредно комплетирао данашњи назив оморике.
+Понекад у давању имена [[Таксономске категорије|таксону]] учествује више аутора из различитих разлога. Тако је на пример [[оморика]] у време када ју је открио [[Јосиф Панчић]], [[1875.]] године, сврстана у род ''-{Pinus}-'' јер су родови [[смрче]] (''-{Picea}-''), [[Јела|јеле]] (''-{Abies}-'') и [[борови|борова]] (''-{Pinus}-'') били обухваћени тадашњим заједничким родом ''-{Pinus}-''. Тада је оморика добила назив ''-{Pinus omorika Pančić}-'', да би ревизијом рода ''-{Pinus}-'' сврстана у нови род - род смрче (''-{Picea}-'') и добила данашњи назив -{''Picea omorika (Pančić) Purkyne''}-. Име Панчића се због тога пише у загради, а иза њега је име -{Purkyne (Emanuel Ritter von Purkyne)}- који је извршио ревизију рода ''-{Pinus}-'' и посредно комплетирао данашњи назив оморике.
 Занимљиво је проанализирати и имена категорија нижих од врсте (тзв. унутарврсних таксона). ''-{Rosa canina}-'' има, на пример, подврсту која носи назив -{''R. canina subsp. dumetorum (Thuill.) Parment.''}- Име значи она која расте у живици ({{јез-лат|dumeto}}}- – омеђити, кољем оградити). Antoine Auguste Parmentier ју је окарактерисао као подврсту псеће руже. Код [[унутарврсни таксон|унутарврсних таксона]] ([[подврста]], [[варијетет]], [[форма]]) иза имена врсте без аутора пише се скраћеница -{subsp.}-, -{var.}- или -{f.}- и име таксона малим словом, следи име аутора унутарврсног таксона: -{''Oenothera macrocarpa ssp. oklahomensis (Norton) W. L. Wagner''}-, Ако је у питању основни унутарврсни таксон (некадашња -{''typica''}-) име подврсте је идентично са именом врсте и аутор имена врсте остаје, а подврста нема аутора: -{''Oenothera macrocarpa Nutt. ssp. macrocarpa''.}-
@@ Ред 21: / Ред 21: @@
 == Литература ==
-* {{Cite book |year=2006 |editor=McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.| ref = harv}}
+* {{Cite book |ref= harv|year=2006 |editor=McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.}}
 [[Категорија:Систематика]]