Муромачи период — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене)
м (Разне исправке; козметичке измене)
[[Датотека:Kinkaku-Snow-5.jpg|мини|280п|''Кинкакуџи'' ([[Кинкаку-ђи|Златни павиљон]])]]
 
'''Муромачи период''' (室町時代 - ''Муромачи џидај''), је историјски период [[Јапан|Јапана]]а који је трајао од [[1336]]. до [[1573]]. године. Познат је такође и под именом ''Ашикага период''. Започиње успостављањем [[Шогун|шогуната]] [[1336]]. године, од стране првог Муромачи шогуна [[Такауџи Ашикага|Такауџи Ашикаге]]. Период се завршава [[1573]]. године, када [[Ода Нобунага]] протерује и последњег шогуна [[Јошиаки Ашикага|Јошиаки Ашикагу]] из тадашње престонице [[Кјото]].
Прво раздобље Муромачи шериода, од [[1336]]. до [[1392]]. назива се [[Нанбокучо ратови|''Период Северног и Јужног двора'']] (南北朝時代); а друго раздобље, од [[1467]]. до [[1573]]. године, назива се ''Период зараћених држава'' или још [[Сенгоку период]] (戦国時代), када централна власт готово престаје да постоји.
 
Током овог периода [[Португал|Португалци]]ци долазе у Јапан, а са њима и [[Језуити]], који до 1582 преобраћују 150.000 [[Јапан]]аца у [[Католицизам|католичанство]].
 
== Ашикага шогунат ==
Период власти шогуна [[Ашикага]] назива се Муромачи период по делу Кјотоа, где је трећи шогун успоставио седиште.
[[Камакура период]] ([[1185]]-[[1333]]) очитовао се по усклађености шогуната са царским двором у Кјоту. Ашикага је са друге стране преузео и преостале функције царске владе.
Шогуни после Јошимицу Ашикаге постепено слабе, а расте моћ регионалних вођа, [[даимјо]]а. Одлука шогуна о начину наслеђивања царског престола постала је бесмислена, јер регионалне вође подржавају свог кандидата. Осим тога Ашикаге су имале властите проблеме наслеђивања шогуна, који доводе до [[Онин рат|Онина рата]] ([[1467]]-[[1477]]). [[Кјото]] је опустошен у рату, а шогунат више нема ауторитет на националном нивоу. Настаје век анархије.
 
== Период зараћених држава ==
[[Онин рат]] ([[1467]]-[[1477]]) доводи до политичке фрагментације. Настала је међу [[самурај]]има велика борба за земљу и моћ.
Насиље у [[Кјото|Кјоту]] оставило је тешке последице. Видело се да шогун као централна власт ништа не подузима. Због тога се закључује
Сељаци су потчињени, а [[даимјо]] [[самурај]]и им нуде заштиту.
 
== Економски ефекти рата ==
[[Датотека:Nanbansen2.jpg|мини|350п|Трговачки бродови стижу у Јапан током додира са Западом 16. век]]
Већина ратова је била локалног карактера, а дешавали су се по целом [[Јапан]]у. До 1500 цела земља је била растрзана грађанским ратовима. Честа кретања армија су захтевала развој транспорта и комуникација, што је доводило до пораста прихода од царина и дажбина. Да би избегли разне дажбине трговина се сели у централни регион, који није могао контролисати ниједан [[даимјо]]. Дошло је и до развоја трговачких цехова.
 
== Западни утицај ==
{{Посебан чланак|Нанбански трговачки период}}
При крају Муромачи периода стижу први Европљани. [[Португал]]ци се искрцавају у јужном [[Кјушу]]у [[1543]]. и тиме започиње век Нанбанског трговачког периода. [[Шпанија|Шпанци]] стижу [[1587]]., а [[Холандија|Холанђани]] [[1609]].
Регионални ратови увођењем топова и мушкета постају много опаснији, са много више мртвих.
 
== Језуити у Јапану ==
Хришћанство долази у Јапан доласком Португалаца. Са Португалцима долазе [[Језуити]]. Језуите је водио Франсис Ксавиер (1506-15521506—1552), који стиже у Кагошиму у јужном [[Кјушу]]у [[1549]]. Успио је преобратити на католичанство даимјо [[самурај]]е и трговце, који су тражили боље трговачке уговоре. До [[1560]] [[Кјото]] постаје центар мисионарске активности.
 
Католички даимјо оснива [[1568]]. луку у [[Нагасаки]]ју. Луку предаје [[1579]]. језуитској администрацији.
До [[1582]]. у Јапану већ има 150.000 католика и 200 цркви. [[Шогун|Шогунат]]ат је толерирао страни утицај док је земља била разједињена.
Међутим од [[1587]]. почела су дејства против католика, а кажњавања су уследила 1597. Трговина са светом је још увек била охрабривана, али се почела регулирати, а током каснијег [[Токугава шогунат|Токугавиног]] периода католичанство је потпуно забрањено.
 
== Економски и културни развој ==
Током Муромачи периода поново се успоставља контакт са [[Кина|Кином]], са [[Династија Минг|Минг]] династијом (1368-16441368—1644). [[Кина]] је тражила да се кажњавају јапански пирати, који су харали кинеским водама. Јапан прихвата кинеске захтеве и добри односи трају пола века. Поново се обнавља трговина са Кином. Размењују се јапанско дрво, сумпор, бакар, мачеви и лепезе за [[Кина|кинеску]] свилу, порцулан, књиге.
 
Током Муромачи периода развила се нова култура са средиштем у Кјоту. [[Зен будизам]] је играо важну улогу у ширењу не само религиозних, него и уметничких утицаја из кинеских [[Сонг]], [[Јуан]] и [[Династија Минг|Минг]] династија. Уметност свих облика је цветала током Муромачи периода.
 
== Шинтоизам ==
Поново се појавило интересовање за [[шинтоизам]], који је коегзистирао са будизмом вековима раније у доба доминације будизма.
[[Шинтоизам]] није имао својих властитих завета или књига. Имао је само неколико молитви. Између VIII и XIV века [[будизам]] је скоро потпуно апсорбирао шинтоизам.
 
Монголске инвазије су потресле националну свест улогом камиказа у обрани Јапана. Мање од 50 година касније (1339-13431339—1343) Китабатак Чикафуса је написао хронику, где истиче божанску царску линију Јапана, све до тадашњег цара. Цар је по [[шинтоизам|шинтоизму]] има божански епитет. Шинтоистички поглед на историју истиче божанску природу свих Јапанаца и истиче духовну супериорност Јапана у односу на Кину или Индију.
 
Почиње значајна промена. Између XIV и XVII века шинтоизам постаје главно веровање, развија своју филозофију и књиге и постаје занчајна сила јапанског национализма.
 
== Види још ==
* [[Камакура период]]
 
1.572.075

измена

Мени за навигацију