Посушје — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 66: | Ред 66: | ||
Подаци о становништву дати су из књиге Народносни састав становништва СР Босне и Херцеговине, по општинама и насељеним мјестима, према попису из 1991. године, билтен бр.234, издање Републичког завода за статистику, Сарајево 1991., који на жалост не постоје на интернету, па долази до честе забуне и мењања података, јер су на интернету објављени подаци првих прелиминарних резултата и то по месним заједницама, што није свакако официјелни резултат. |
Подаци о становништву дати су из књиге Народносни састав становништва СР Босне и Херцеговине, по општинама и насељеним мјестима, према попису из 1991. године, билтен бр.234, издање Републичког завода за статистику, Сарајево 1991., који на жалост не постоје на интернету, па долази до честе забуне и мењања података, јер су на интернету објављени подаци првих прелиминарних резултата и то по месним заједницама, што није свакако официјелни резултат. |
||
Службени подаци о националном саставу становништва свих општина у БиХ, 1991. године, дати су на страници [[Попис становништва Босне и Херцеговине из 1991. године]] |
|||
Верзија на датум 22. март 2007. у 18:48
Посушје је град и општина у Западној Херцеговини, Босна и Херцеговина. Општина Посушја заузима површину од 461 km² и налази се у Западнохерцеговачком кантону у Федерацији БиХ. Према задњем попису становништва из 1991. има 17.134 становника.
Географија
Посушки крај се налази на раскрсници путева: Мостар – Имотски – Сплит, Мостар – Томиславград – Ливно и Плоче – Љубушки – Груде – Рама – Ускопље – Травник (Пут спаса у изградњи).
Историја
Највероватније је име Посушје настало од Сушни крај.
Посушје је било под Турцима од 1513. – 1878.
Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Посушје имала је 17.134 становника, распоређених у 19 насеља.
Национални састав:
укупно: 17.134
- Хрвати - 16.963 (99,00%)
- Срби - 9 (0,05%)
- Муслимани - 6 (0,03%)
- Југословени - 26 (0,15)
- остали, неопредијељени и непознато - 130 (0,75%)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 16.882
- Хрвати - 16.778 (99,38%)
- Срби - 58 (0,34%)
- Муслимани - 15 (0,08%)
- Југословени - 8 (0,04%)
- остали, неопредијељени и непознато - 23 (0,13%)
Насељена мјеста
Баре, Батин, Броћанац, Читлук, Градац, Коњско, Осоје, Подбила, Поклечани, Посушје, Растовача, Сутина, Трибистово, Вињани, Вир, Врпоље, Вучипоље, Загорје и Завелим.
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Посушје у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.
Национални састав по насељеним мјестима
- Баре - ук.1, Хрвати - 1
- Батин - ук.629, Хрвати - 628, остали - 1
- Броћанац - ук.1.147, Хрвати - 1.144, остали - 3
- Читлук - ук.944, Хрвати - 940, остали - 4
- Градац - ук.850, Хрвати - 846, остали - 4
- Коњско - ук.0 (нема становника)
- Осоје - ук.634, Хрвати - 626, Муслимани - 2, остали - 6
- Подбила - ук.161, Хрвати - 161
- Поклечани - ук.808, Хрвати - 807, остали - 1
- Посушје - ук.3.913, Хрвати - 3.838, Срби - 8, Муслимани - 4, Југословени - 26, остали - 36
- Растовача - ук.1.436, Хрвати - 1.418, Срби - 1, остали - 17
- Сутина - 1.325, Хрвати - 1.318, остали - 7
- Трибистово - ук.273, Хрвати - 272, остали - 1
- Вињани - ук.1.159, Хрвати - 1.158, остали - 1
- Вир - ук.1.675, Хрвати - 1.658, остали - 17
- Врпоље - ук.827, Хрвати - 827
- Вучипоље - ук.50, Хрвати - 50
- Загорје - ук.993, Хрвати - 978, остали - 15
- Завелим - ук.309, Хрвати - 293, остали - 16
Референца
Подаци о становништву дати су из књиге Народносни састав становништва СР Босне и Херцеговине, по општинама и насељеним мјестима, према попису из 1991. године, билтен бр.234, издање Републичког завода за статистику, Сарајево 1991., који на жалост не постоје на интернету, па долази до честе забуне и мењања података, јер су на интернету објављени подаци првих прелиминарних резултата и то по месним заједницама, што није свакако официјелни резултат. Службени подаци о националном саставу становништва свих општина у БиХ, 1991. године, дати су на страници Попис становништва Босне и Херцеговине из 1991. године