Пуста река (област) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Друго значење2|Пуста Река}}
{{Друго значење2|Пуста Река}}
'''Област Пуста Река''' заузима простор највећим делом у сливу истоимене реке, у северозападном делу Лесковачке котлине, а окружена је планинама Петрова Гора, [[Радан планина|Радан планине]], Ргајске планине и Арбанашке планине, [[Пасјача|Пасјаче]] и [[Видојевица|Видојевице]]. Простире се на 336 км² са 62 насеља и варошицом [[Бојник]] као њеним центром.
'''Област Пуста Река''' заузима простор највећим делом у сливу истоимене реке, у северозападном делу Лесковачке котлине, а окружена је планинама Петрова Гора, [[Радан планина|Радан планине]], Ргајске планине, [[Пасјача|Пасјаче]] и [[Видојевица|Видојевице]]. Простире се на 336 км² са 62 насеља и варошицом [[Бојник]] као њеним центром.


Назив овог краја означава сиромаштво и запуштеност. Раније се називала само Река, а забележено је и име Подгора према изворима средњовековне српске државе.
Назив овог краја означава сиромаштво и запуштеност. Раније се називала само Река, а забележено је и име Подгора према изворима средњовековне српске државе.

Верзија на датум 28. децембар 2013. у 23:11

Област Пуста Река заузима простор највећим делом у сливу истоимене реке, у северозападном делу Лесковачке котлине, а окружена је планинама Петрова Гора, Радан планине, Ргајске планине, Пасјаче и Видојевице. Простире се на 336 км² са 62 насеља и варошицом Бојник као њеним центром.

Назив овог краја означава сиромаштво и запуштеност. Раније се називала само Река, а забележено је и име Подгора према изворима средњовековне српске државе.

Историја

У античком периоду област Пусте Реке припојен је Римском царству. На овом подручју подигнути су градови Царичин град и Златско кале. Из средњовековне српске државе постоје подаци о селима као што су Ивање, Оране, Мијајлица, Злата, Бублица итд.

Од 1454. године ово подручје се налази под турском окупацијом. Најтежи период био је од краја 18. века до ослобађања 1878. године. Током тог периода српски живаљ је био протериван, а досељавали су се Албанци. Након ослобођења Албански живаљ се повукао са Османском војском, а Срби и Црногорци су кренули да се враћају у ове крајеве и то из области и то махом из Власине из Црне Горе, Војводине и са Косова. 11.новембра 1915 године у подручију Пусте реке сукобиле су се српске и бугарске јединице,тзв. Лесковачки противнапад.Српска војска је потиснула бугарске јединице иза Лесковца и на тај начин омогућила одступање главнице српске војске правцем Прокупље-Лебане-Приштина. Ово је јединствен пример у ратној историји , да трупе након толико битака , тешкоћа и губитака ,пољуљаног војног морала , крену у противофанзиву и остваре велику победу[1]

Током Првог светског рата Пуста река је страдала током Топличког устанка када је Бугарска војска у крви угушила устанак. У окупираној Југославији у Другом светском рату, на овом простору су били организовани покрети отпора, па је овај крај био под терором пре свега Бугара. Најпознатије је фебруарско погубљење 17. фебруара 1942

Референце