Котор

За друге употребе, погледајте Котор (вишезначна одредница).

Котор
Поглед на Котор и Боку которску
Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Котор
Становништво
— (2011)	1331
Географске карактеристике
Координате	42° 25′ 20″ С; 18° 46′ 11″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	-10 m
Котор Котор на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85330 85339
Позивни број	032
Регистарска ознака	KO
Веб-сајт	www.kotor.me

Котор
Поглед на Котор
Светска баштина Унеска
Званично име	Природни и културно-историјски регион Котора
Место	Општина Котор, kraljevina Dalmacija, Социјалистичка Република Црна Гора, Италијански гувернаторат за Црну Гору, Зетска бановина, Црна Гора
Координате	42° 25′ 31″ С; 18° 46′ 16″ И
Површина	335 km2 (3,61×109 sq ft)
Критеријум	културна: i, ii, iii, iv
Референца	125
Упис	1979. (3. седница)
Додатни упис	1979-2003.
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/125

Котор је градско насеље у општини Котор у Црној Гори на обали Бококоторског залива. Према попису из 2003. било је 1.331 становника (према попису из 1991. било је 1.401 становника.

Географија

Стара медитеранска которска лука, окружена градским зидинама, је врло добро сачувана и под заштитом је УНЕСКО-а, као светска културна баштина. Између 1420-1797 Котор је са околином припадао Венецији па је венецијански утицај оставио траг на градској архитектури. Которски залив (Бока которска) један је од најдубљих и најдужих залива на Јадранском мору па се често назива најјужнијим фјордом Европе. Литице Орјена и Ловћена наткриљују град.

Историја

Котор је први пут био насељен у време античког Рима, када је био познат као Acruvium и био део римске провинције Далмације. Ascrivium или Ascruvium први пут се помиње 168. п. н. е.

Котор је био утврђен још од раног средњег века, када је император Јустинијан I сазидао тврђаву изнад Ascrivium-а 535, после протеривања Гота, а други град је вероватно сазидао Константин Порфирогенит у 10. веку на висијама изнад града. Град су 840. похарали Сарацени.

Године 1002. запосео га је самопроглашени бугарски цар Самуило. У време цара Василија II опет припада Византији.

Котор у Зети и Србији

Након формирања Кнежевине Зете (1042 - 1078) под Војислављевићима, Котор је делимично аутономан град, а илиро-романско градско становништво бива постепено асимиловано од досељеника из оближњих словенских жупа. Котор је делимично аутономан град и у Краљевини Зети, од 1078. године до првих деценија XII века. Због покушаја укидања аутономије, Котор прилази Византији, а Зета 1143. губи статус краљевине и постаје вазална кнежевина Византије. Освајањем Котора од стране Рашке (Србије) Стефана Немање, 1187. године, постаје остаје дјелимично аутономан град и главна лука касније Краљевине Србије (до 1346) и Српског царства, до његове пропасти (1371). У то време град је већ био епископско седиште, подређено надбискупу у Барију, а у 13. веку су установљени доминикански и фрањевачки манастири да спрече ширење богумилства. У 14. веку трговина града Cattaro, како је тада зван у латинским изворима (у српским се назива “Котор, град краљев”), конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из 1301. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За време српске власти, Котор је уживао велику аутономију и повластице.

Под Угарском, Венецијом и Босном

Слабљење српске државе после Косовске битке 1389. оставило је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана, Мађара и Босанаца. Котор је под Краљевином Угарском, од 1371 - 1378. године, па годину дана под Венецијом. Поново је у рукама је угарског краља, од 1379. до 1385. Након Угарске, Краљевина Босна (Твртко I) држи Котор шест година, од 1385. до 1391. године. Босански краљ у њему кује и свој новац.

Котор, независан град - република (1391 - 1420)

Готово тридесет година (1391 - 1420) Котор је постојао као независтан град- република, све док није, на сопствену иницијативу, услед опасности од експанзије Османског царства, затражио помоћ Млетачке републике.

Под млетачком, француском и аустријском влашћу

Наполеонов новац кован у Котору, 1813. године

Под влашћу Млетачке републике, Котор се налазио од 1420. до 1797. године. Добро утврђени град су опсађивали и Турци 1538. и 1657, посећивала га куга 1572, а готово је уништен у земљотресима 1563. и 1667. По Споразуму из Кампоформија из 1797. прешао је у руке Аустрије. Наполеонови Французи су га окупирали 1805 - 1806, као и од 1807 -1813. године, кујући у њему и свој новац. Године 1813. град Котор је ослобођен од стране Црногораца и Бокеља (уз помоћ енглеске флоте) али је на захтјев великих сила (после Бечког конгреса) морао бити уступљен Аустрији, која ће њим владати од 1814. до 1918. године. Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен 1869, али успешан 1881, изазвао је две краткотрајне побуне међу Кривошијама на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског штаба. У Првом светском рату Котор је био поприште жестоких борби између Црне Горе и Аустроугарске. После 1918. Котор је постао део Југославије, а после 1945. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.

Трг у Котору

Један од улаза у которски стари град

Дана 15. априла 1979. године, Котор је доживио разоран земљотрес, као и многи градови Црне Горе и цијеле Јадранске обале су претрпели знатна оштећења. Реконструкција је трајала 10 година, па и више за одређена важна здања: Катедрала Светог Трифуна, Црква светог Луке, Кнежева палата итд.

Хотели

• Асторија
• Марија
• Вардар
• Форца Маре
• Катаро
• Бокељски двори
• Вила Панонија
• Амфора
• Хипокампус

Манифестације

• Свечаности поводом дана Светог Трипуна
• Међународни фестивал КоторАрт
• Которски карневал
• Дани Камелије
• Которске Љетње Фест
• Фестивал дјетета
• Интернационални фестивал моде
• Бокељска ноћ
• Међународни љетни карневал

Демографија

У насељу Котор живи 1035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (34,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 444 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 871 1953. 950 1961. 1.187 1971. 1.433 1981. 1.332 1991. 1.401 1.386 2003. 1.363 1.331

Етнички састав према попису из 2003.‍
Црногорци			630	47,33%
Срби			309	23,21%
Хрвати			116	8,71%
Југословени			15	1,12%
Албанци			12	0,90%
Муслимани			11	0,82%
Италијани			4	0,30%
Мађари			3	0,22%
Бошњаци			3	0,22%
Словенци			1	0,07%
Македонци			1	0,07%
непознато			10	0,75%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	1			3
80+	11			23
75—79	10			17
70—74	13			16
65—69	18			32
60—64	22			31
55—59	27			37
50—54	64			57
45—49	43			79
40—44	60			61
35—39	28			38
30—34	38			47
25—29	47			37
20—24	66			47
15—19	65			63
10—14	43			53
5—9	46			39
0—4	27			22
Просек :	47			4

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 307 322 398 460 422 443 450

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 444 102 101 64 102 49 17 4 2 2 1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	513	221	263	13	14	2
Женски	588	180	273	79	53	3
УКУПНО	1.101	401	536	92	67	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	183	0	1	0	14
Женски	195	0	0	0	10
УКУПНО	378	0	1	0	24
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	1	34	6	22
Женски	1	0	53	8	4
УКУПНО	9	1	87	14	26
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	6	24	13	8
Женски	8	8	23	27	30
УКУПНО	10	14	47	40	38
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	27	0	0	17
Женски	20	0	0	3
УКУПНО	47	0	0	20

Образовање

Институт за биологију мора

Још у 14. веку у Котору је постојала Граматикална школа.

У Котору се налази Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе. Такође у Котору постоје Поморски факултет као и Факултет за туризам и хотелијерство Универзитета Црне Горе. Котор има студетски дом у Доброти „Спасић-Масера“.

У средњошколски центар који се налази у Доброти спадају Гимназија, Средња медицинска школа, Средња економска школа као и Наутичка и Бродомашинска школа.

Општина Котор суочена са крахом општинског буџета за 2011/12. није расписала конкурс за стипендирање талентованих студената, док стипендирање талентованих ученика и није предвиђено општинским буџетом. Током године 2010/11. додјељено је само 20 стипендија, и за ту сврху је издвојено 20.000 евра, док се, примера ради, за канцеларијски материјал потребан Општини годишње издваја 25.000 евра.

Спорт

Најуспешнији спортски клуб из Котора је ВК Приморац.

Галерија

• 
  Катедрала светог Трифуна
• 
  Српска православна црква светог Николе
• 
  Улаз у которску тврђаву
• 
  Положај Котора и стање посједа 1441. године (по продору С. В. Косаче у Зету).
• 
  Бока которска
• 
  Улица у Котору

Литература

• Група историчара: "Istorijski leksikon Crne Gore" knjiga 1 - 5, Dailly Pres-Vijesti, Podgorica 2006.
• Група историчара: "Istorija Crne Gore" knjiga 1-6 , Redakcija za istoriju Crne Gore, Titograd - 1967 -1975.

Спољашње везе

• Kotor historical and tourist information with a lot of pictures
• UNESCO: Natural and Culturo-Historical Region of Kotor
• Фондација за културу и традицију Боке „Пројекат Растко-Бока“ Херцег-Нови
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Три галерије Котора и катедрале Св. Трипуна - фотографије Стевана Кордића