Пређи на садржај

Машан Божовић — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
| наследник 1 =
}}
'''Машан Божовић''' ([[4. март]] [[1858]] [[Стијена (Подгорица)|Стијена]] у [[Пипери]]ма — [[25. септембар]] [[1920]] [[Подгорица]]), [[Списак министара одбране Црне Горе|министар војни]] [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]], предсједник општине [[Цетиње]], [[сердар]], родом је из [[Пипери|Пипера]].
'''Машан Божовић''' ([[4. март]] [[1858]] [[Стијена (Подгорица)|Стијена]] у [[Пипери]]ма — [[25. септембар]] [[1920]] [[Подгорица]]), министар војни [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]], предсједник општине [[Цетиње]], сердар, родом је из [[Пипери|Пипера]]. У црногорско-турском рату [[1876]] — [[1878]]. је био добровољац. Био је питомац прве генерације Војне академије у [[Краљевина Италија|Италије]] од [[1882]]. до [[1886]]. Предсједник општине [[Цетиње]] био је од [[1889]]. до [[1894]]. Учествовао је на челу црногорског одреда на [[Крит]]у у саставу међународних трупа за одржавање мира на том острву. Реактивиран је [[1910]]. године. Био је командант [[Прекотарски одред|Прекотарског одреда]] [[1912]] — [[1913]], а у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] командант Друге дивизије Санџачке војске. Именован је за сердара [[1915]]. када је постао и министра војни од [[3. јул]]а до [[20. децембар|20. децембра]]. За успјешно командовање у рату добио је [[5. децембар|5. децембра]] [[1915]]. титулу пиперски сердар. Од [[1915]]. био је командант [[Старосрбијански одред|Старосрбијанског одреда]]. Од [[1916]]. до 1918. био је у логору у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарској]]. Послије уједињења као пуковник југословенске војске, био је командант пука и комндант мјеста у Подгорици. Одликован је [[Медаља за храброст|Медаљом за храброст]].
 
== Биографија ==
'''МашанУ Божовић''' ([[4.Црногорско-турски март]] [[1858]] [[Стијенарат (Подгорица1876—1878)|Стијена]] у [[Пипери]]ма — [[25. септембар]] [[1920]] [[Подгорица]]), министар војни [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]], предсједник општине [[Цетиње]], сердар, родом је из [[Пипери|Пипера]]. У црногорско-турском рату [[1876]][[1878]]. је био добровољац. Био је питомац прве генерације Војне академије у [[Краљевина Италија|Италије]] од [[1882]]. до [[1886]]. Предсједник општине [[Цетиње]] био је од [[1889]]. до [[1894]]. Учествовао је на челу црногорског одреда на [[Крит]]у у саставу међународних трупа за одржавање мира на том острву. Реактивиран је [[1910]]. године. Био је командант [[Прекотарски одред|Прекотарског одреда]] [[1912]] — [[1913]], а у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] командант Друге дивизије Санџачке војске. Именован је за сердара [[1915]]. када је постао и министра војни од [[3. јул]]а до [[20. децембар|20. децембра]]. За успјешно командовање у рату добио је [[5. децембар|5. децембра]] [[1915]]. титулу пиперски сердар. Од [[1915]]. био је командант [[Старосрбијански одред|Старосрбијанског одреда]]. Од [[1916]]. до [[1918]]. био је у логору у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарској]]. Послије уједињења као пуковник југословенске војске, био је командант пука и комндант мјеста у Подгорици. Одликован је [[Медаља за храброст|Медаљом за храброст]].
 
== Литература ==
Анониман корисник