Ахмет Фетахагић — разлика између измена
м Разне исправке |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 28: | Ред 28: | ||
У лето [[1941]]. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружаног устанка]]. Током [[1941]], и до априла [[1942]]. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред „Звијезда“ у источној [[Босна (област)|Босни]]. Маја [[1943]]. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето [[1943]]. постављен је за начелника Штаба [[Девета крајишка ударна бригада|Девете крајишке ударне бригаде]]. |
У лето [[1941]]. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружаног устанка]]. Током [[1941]], и до априла [[1942]]. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред „Звијезда“ у источној [[Босна (област)|Босни]]. Маја [[1943]]. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето [[1943]]. постављен је за начелника Штаба [[Девета крајишка ударна бригада|Девете крајишке ударне бригаде]]. |
||
Почетком маја [[1944]]. године постављен је за начелника Штаба [[20. далматинска дивизија НОВЈ|Двадесете далматинске дивизије]], а у јесен [[1944]]. за заменика команданта Унске оперативне групе [[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Четвртог хрватског корпуса]], са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у [[Цазин]]ској крајини. Погинуо је у борбама с [[Трећи рајх| |
Почетком маја [[1944]]. године постављен је за начелника Штаба [[20. далматинска дивизија НОВЈ|Двадесете далматинске дивизије]], а у јесен [[1944]]. за заменика команданта Унске оперативне групе [[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Четвртог хрватског корпуса]], са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у [[Цазин]]ској крајини. Погинуо је у борбама с [[Трећи рајх|Немцима]] и [[Усташка војница|усташама]] код села [[Изачић]]а, у близини [[Бихаћ]]а, [[25. децембра]] [[1944]]. године. |
||
Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробници народних хероја]] у спомен-парку Врача, на [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]]. |
Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробници народних хероја]] у спомен-парку Врача, на [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]]. |
Верзија на датум 8. јануар 2014. у 03:51
ахмет фетахагић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. мај 1913. |
Место рођења | Завидовићи, Аустроугарска |
Датум смрти | 25. децембра 1944. (31 год.) |
Место смрти | Изачић, код Бихаћа, НД Хрватска |
Професија | студент технике |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1937. |
Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба |
У току НОБ | зам. команданта Унске опер. групе Четвртог хрватског корпуса |
Херој | |
Народни херој од | 10. септембар 1944. |
Ахмет Фетахагић (Завидовићи, 14. мај 1913 — Изачић, код Бихаћа, 25. децембра 1944), студент технике, учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 14. маја 1913. године у Завидовићима. Потиче из радничке породице, његов отац Рамадан био је железничар. После завршене основне школе, похађао је гимназију у Сарајеву. Још као средњошколац, приступио је омладинском револуционарном покрету.
Техничке науке студирао је у Прагу. За време студија био је активан у студентском револуционарном покрету и 1937. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. Исте године, у групи југословенских студената из Прага, отишао је у Шпанију и тамо у редовима Интернационалних бригада учествовао у обрани шпанске републике.
На фронтовима Шпаније је био четири пута рањаван, а због храбрости другови су га прозвали - „Челик“. У Шпанији је завршио војни курс и постао командир вода, а потом је добио чин поручника. Био је почасни члан Федерације студената Шпаније.
После пораза републиканских снага у шпанском грађанском рату, фебруара 1939. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом добровољаца Југословена, повукао у Француску и тамо био интерниран у концентрациони логор, у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина Југословена, јавио за добровољан рад у Немачкој, како би одатле партијским каналима дошао у Југославију.
У лето 1941. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању оружаног устанка. Током 1941, и до априла 1942. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред „Звијезда“ у источној Босни. Маја 1943. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето 1943. постављен је за начелника Штаба Девете крајишке ударне бригаде.
Почетком маја 1944. године постављен је за начелника Штаба Двадесете далматинске дивизије, а у јесен 1944. за заменика команданта Унске оперативне групе Четвртог хрватског корпуса, са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у Цазинској крајини. Погинуо је у борбама с Немцима и усташама код села Изачића, у близини Бихаћа, 25. децембра 1944. године.
Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Врача, на Требевићу, код Сарајева.
Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 10. септембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.
Литература
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.