(Benzen)hrom trikarbonil — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м . |
||
| Ред 193: | Ред 193: | ||
| [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite pmid|11749573|noedit}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || -0,0 |
| [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite pmid|11749573|noedit}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || -0,0 |
||
|- |
|- |
||
| [[Polarna površina]]<ref>{{cite pmid|11020286|noedit}}</ref> (''PSA'', [[Ангстрем (јединица)|''Å''<sup>2</sup>]]) || 128,3 |
| [[Polarna površina]]<ref>{{cite pmid|11020286|noedit}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|''Å''<sup>2</sup>]]) || 128,3 |
||
|} |
|} |
||
Верзија на датум 11. јануар 2014. у 10:16
| |||
| Identifikacija | |||
|---|---|---|---|
3D model (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.031.939 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| C9H6CrO3 | |||
| Molarna masa | 214,138 | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
| Reference infokutije | |||
chromium-tricarbonyl-from-xtal-1987-3D-balls.png)
(Benzen)hrom trikarbonil je organsko jedinjenje koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 214,138 Da.
Osobine
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 0 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[1] (ALogP) | 1,8 |
| Rastvorljivost[2] (logS, log(mol/L)) | -0,0 |
| Polarna površina[3] (PSA, Å2) | 128,3 |
Reference
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
