Прашка дефенестрација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Превођење магичних речи
Ред 16: Ред 16:
[[Категорија:Тридесетогодишњи рат]]
[[Категорија:Тридесетогодишњи рат]]


[[en:Defenestrations of Prague]]
[[bg:Пражка дефенестрация]]
[[bg:Пражка дефенестрация]]
[[cs:Pražská defenestrace]]
[[cs:Pražská defenestrace]]
[[de:Prager Fenstersturz]]
[[de:Prager Fenstersturz]]
[[en:Defenestrations of Prague]]
[[es:Defenestraciones de Praga]]
[[es:Defenestraciones de Praga]]
[[fr:Défenestration de Prague]]
[[fr:Défenestration de Prague]]
Ред 29: Ред 29:
[[ru:Пражская дефенестрация]]
[[ru:Пражская дефенестрация]]
[[sv:Defenestrationerna i Prag]]
[[sv:Defenestrationerna i Prag]]
[[uk:Празька дефенестрація]]

Верзија на датум 1. април 2007. у 11:42

Прашка дефенестрација

Прашка дефенестрација представља два различита догађаја у историји Бохемије, тј. некадашње Чешке. Први се десио 1419., а други 1618. Дефенестрација представља избацивање некога кроз прозор.

Прва Прашка дефенестрација 1419.

Хусити су убили неколико чланова градског већа у Прагу 30. јула 1419 бацивши их кроз прозор.

Хусити су у процесији марширали улицама Прага. Дошли су до градског трга, где су их чекали остали хусити, да се заједно обрате градском већу да пусте заточене следбенике Јана Хуса. Чланови градског већа нису хтели да пусте затворене хусите, а на окупљене хусите су бацили камење са градске већнице. Разљућени Јан Жишка заједно са друговима побацао је градске већнике кроз прозор. Убрзо после тога избили су Хуситски ратови.

Друга Прашка дефенестрација 1648.

Друга прашка дефенестрација представља значајан догађај за избијање Тридесетогодишњег рата. Неки чланови бохемске аристократије побунили су се против избора Фердинанда II за краља Бохемије 1617. Осим тога током 1617. католички службеници наређују да протестанти престану градњу протестантских цркви на земљи, за коју су католици тврдили да је њихова. Протестанти су тврдили да је то била царска, а не католичка земља и сматрали су да је то нарушавање слободе вероисповести, коју је гарантовао 1609. посебним писмом указом цар Рудолф II. Протестанти су сматрали да ће нови краљ као ватрени католик повући сва протестантска права када постане цар.

У Храдчанима је протестантска скупштина на такозваном суђењу судила 23. маја 1618. двојицу царских гувернера због кршења Рудолфовог указа о слободи вероисповести. После наводног суђења бацили су их кроз прозоре, а ови су након пада остали живи.