Пређи на садржај

Азбуковица — разлика између измена

312 бајтова додато ,  пре 15 година
нема резимеа измене
Нема описа измене
'''Азбуковица''' је брдско-планинско подручје у [[Западна Србија|западној Србији]], на граници са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]]. Река [[Дрина]] одваја Азбуковицу од општина [[Сребреница]] и [[Братунац]] у дужини од 38 km. На северозападу је [[општина Мали Зворник]], на северу [[општина Крупањ]], на североистоку [[Осечина]], на истоку [[Ваљево]], а на југу [[Бајина Башта]]. Највећи врх је [[Торничка Бобија]] на планини Бобији, 1272 [[метар|метра]]. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливјау у Дрину а најпознатије су [[Трешњица]] и [[Љубовиђа]].
 
Азбуковица је била насељена још у [[праисторија|праисторији]] о чему сведоче остаци надгробних хумки из тог времена у Лоњину, и градинска насеља у [[Рујевац|Рујевцу]]. У време Римског царства овај крај је припадао провинцији Далмација и кроз њега је пролазио пут који повезује [[Домавија|Домавију]] (садашња Сребреница) и [[Сингидунум]] (садашњи Београд). За заштиту тог пута, и пута долином Дрине, [[Римљани]] су подигли неколико утврђења [[Ђурим]], [[Немић]], [[Градац]] и [[Кулина-Микуљак]]. Остаци насеља из римског периода пронађени су и на [[Врхпоље|Врхпољу]], [[Црнча|Црнчи]] и [[Узовница|Узовници]]. Зна се да су [[Римљани]] користили и руднике у Црнчи, а у [[Грачаница (Љубовија)|Грачаници]] и данас постоји темељ [[базилика|базилике]] из четвртог века. Остаци римских грађевина могу се наћи на целој територији Азбуковице, а неколико римских споменика изложено је у [[Народн музеји у Шапцу|Народном музеју у Шапцу]].
 
У [[средњи век|средњем веку]], Азбуковица је била у саставу [[Византијско царство|Византијског царства]], па српских држава. Рудници [[Рудник Липник|Липник]] и [[Рудник Велики Мајдан|Велики Мајдан]] су коришћени у том периоду. Најстарији званични документ из [[1913]]е године помиње [[рудник Липник]]. Из тог времена потиче и мост на реци Љубовиђи код села Горња Љубовиђа. Мост је изграђен на некадашњем караванском путу према Ваљеву и Београду, а у народу је познат као Латинска„Латинска ћупријаћуприја“. У Горњој Трешњици нађени су остаци средњовековног Великог и Малог града, а споменици из тог времена постоје у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици.
 
Азбуковица је постала део Османлијског царства одмах после [[Пад Смедерева|пада Смедерева]] 1460. године. Због значаја [[рудник Црнча|рудника Црнча]], ова област је била царски хас. [[Турци]] су јој дали назив хас Буковица по највећем тадашњем селу Буковици и из тога је настао садашњи назив краја - Азбуковица. Турци ће утврдити, ојачати и населити средњовековну тврђаву [[Соко Град (дрински)|Соко град]], која ће бити неосвојива све до предаје 1863. године када је и порушена. Данас се, подно турских грађевина, на том месту налази манастир Светог Николе.
 
Љубовија (на место где је данас [[Стара Љубовија]]) је [[1860]]. постала среско место а [[1871]]. године, указом [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]], варошица. Међутим, већ [[1896]]. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са замљом и она се од тада развија на садашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине.
 
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] народ овог краја много је срадао у одмаздама после великих битака на Гучеву и Мачковом камену. Неколико села испод Мачковог камена дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У Другом светском рату Азбуковчани су поделили трагедију српског народа учествујући од [[1941]]. године у оба покрета - четничком и партизанском. Због овог првог ће читав крај 30 година испаштати потпуно занемарен од стране Републике Србије. То је и појачало стално присутно исељњавање становништва.
 
Ово подручје су кроз историју насељавали становници из [[Црни Врх|Црног Врха]], Босне и Херцеговине па и [[Далмација|Далмације]], али су се углавном кратко задржавали и селили даље где су бољи услови за живот. Према попису из 2002 године општина Љубовија има око 17.052 становника, а 1961. године имала је 25000 становника. Знатан део одселио се у [[Мачва|Мачву]], али и [[Срем]], подручје [[Ваљево|Ваљева]], [[Нови Сад|Новог Сада]], [[Београд]]а и других градова. Највеће место је Љубовија са око 5000 становника а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа ЦрншаЦрнча и Врхпоље.
 
== Крива торба ==
Анониман корисник