Рајхстаг — разлика између измена
м ispravke |
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
|||
{{Координате|52_31_7_N_13_22_34_E_type:landmark_region:DE-BE|52° 31' 7" СГ Ш, 13° 22' 34" ИГД}} |
{{Координате|52_31_7_N_13_22_34_E_type:landmark_region:DE-BE|52° 31' 7" СГ Ш, 13° 22' 34" ИГД}} |
||
[[ |
[[Датотека:Reichstag building Berlin view from west before sunset.jpg|мини|380п|Рајхстаг данас]] |
||
'''Рајхстаг''' ({{jez-de|Reichstag}}) је зграда у [[Берлин]]у изграђена да буде дом [[Рајхстаг (институција)| |
'''Рајхстаг''' ({{jez-de|Reichstag}}) је зграда у [[Берлин]]у изграђена да буде дом [[Рајхстаг (институција)|Рајхстага]], прве скупштине [[Немачко царство|Немачког царства]]. Отворена је [[1894]]. и у њој је заседала скупштина све до [[1933]], када је тешко оштећена у [[Паљење Рајхстага|пожару]], коју је наводно подметнуо холандски [[комунизам|комуниста]] [[Маринус ван дер Лубе]], кога су нацисти касније погубили, иако су вероватно [[нацизам|нацисти]] сами запалили Рајхстаг да би оптужили комунисте. Нацистичка странка је ово искористила као повод за [[Ноћ дугих ножева|чистку]] „издајника“ у Берлину и забрану [[Комунистичка партија Немачке|Комунистичке партије Немачке]]. Иако под нацистима Рајстаг није имао никакву функцију, током [[битка за Берлин|битке за Берлин]] [[Стаљин]] га је сматрао симболом немачке моћи, па је јединицама [[Црвена армија|Црвене армије]] поделио [[барјак победе|барјаке победе]] које је јединица која би га прва заузела поставила на кров зграде. Рајхстаг је опет постао седиште немачке скупштине [[1999]], након обнове коју је спровео архитекта [[Норман Фостер]]. |
||
Данас се скупштина [[Немачка|Немачке]] назива [[Бундестаг]]. Рајстаг (институција) потиче још од [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а престао је да делује као скупштина током [[трећи рајх|нацистичке Немачке]]. У данашњем немачком језику, Рајхстаг се односи на зграду, а Бундестаг на скупштину. |
Данас се скупштина [[Немачка|Немачке]] назива [[Бундестаг]]. Рајстаг (институција) потиче још од [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а престао је да делује као скупштина током [[трећи рајх|нацистичке Немачке]]. У данашњем немачком језику, Рајхстаг се односи на зграду, а Бундестаг на скупштину. |
||
Верзија на датум 23. јануар 2014. у 13:25
 |
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:52_31_7_N_13_22_34_E_type:landmark_region:DE-BE
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
Рајхстаг (нем. Reichstag) је зграда у Берлину изграђена да буде дом Рајхстага, прве скупштине Немачког царства. Отворена је 1894. и у њој је заседала скупштина све до 1933, када је тешко оштећена у пожару, коју је наводно подметнуо холандски комуниста Маринус ван дер Лубе, кога су нацисти касније погубили, иако су вероватно нацисти сами запалили Рајхстаг да би оптужили комунисте. Нацистичка странка је ово искористила као повод за чистку „издајника“ у Берлину и забрану Комунистичке партије Немачке. Иако под нацистима Рајстаг није имао никакву функцију, током битке за Берлин Стаљин га је сматрао симболом немачке моћи, па је јединицама Црвене армије поделио барјаке победе које је јединица која би га прва заузела поставила на кров зграде. Рајхстаг је опет постао седиште немачке скупштине 1999, након обнове коју је спровео архитекта Норман Фостер.
Данас се скупштина Немачке назива Бундестаг. Рајстаг (институција) потиче још од Светог римског царства, а престао је да делује као скупштина током нацистичке Немачке. У данашњем немачком језику, Рајхстаг се односи на зграду, а Бундестаг на скупштину.
