Графика

Уметничка графика, (франц. estampe, енгл. printmaking) је појам под којим подразумевамо уметничку (оригиналну) графику. Назив уједно означава и графичке технике које се користе и њихов резултат, тј. графички лист. У односу на уметничку (оригиналну) графику, разликујемо репродуктивну графику (механичка репродукција уметничког дела) и интерпретативну графику.

Појам графика

Милан Вујаклија, у свом Лексикону страних речи и израза наводи:

„Графика (грч. graphikē), вештина писања (или: цртања, сликања); поступак при умножавању књижевних и уметничких дела.“

А под појмом „графичке вештине“:

Под појмом „естампа“, појмом који је данас застарео и слабо се употребљава, Вујаклија наводи: „слика као отисак плоче, снимак, утиснут лик, бакрорез; изрезана гвоздена плоча; печат, жиг.“

Из наведеног произилази да је појам графика уско везан за све облике умножавања слике или текста. Данас, када је графика јасно подељена на индустријску и уметничку примену, у недостатку посебних назива за ове две категорије, користе се помоћне одреднице индустријска и уметничка. Индустријска и уметничка графика користе у одређеном броју случајева исте графичке технике (ситоштампа, литографија, бакрорез), али у различите сврхе. Индустријска графика има за циљ верно умножавање слике и текста, док је уметничкој графици циљ слободно уметничко изражавање и коришћење графичких техника првенствено због њихових естетских могућности и потенцијала.

Ликовне уметнике који се искључиво баве уметничком графиком називамо графичарима, или уметницима-графичарима (званична титула на Факултету ликовних уметности у Београду), да би избегли забуну са квалификацијама у свету индустријске графике.

Албрехт Дирер (1471—1521), Адам и Ева, бакрорез 1504.

Монограм Лука Кранаха ст. (1472-1553)

Графичке технике

Главни чланак: Графичке технике и технологије

Пут до уметничке графике

Изум принципа штампања као средства за умножавање једне идентичне слике или предлошка, резултирало је развојем разноврсних штапарских техника, почев од дрвореза па до офсет штампе данас. Технике које данас користи уметничка графика, као што су дрворез, бакрорез, литографија, у почетку су служиле првенствено као комерцијалне штампарске технике, уско везане за потребе умножавања књига и других докумената. Исте графичке технике су послужиле такође као једини начин да се репродукују уметничка дела, слике, цртежи, скулптуре, по правилу уникати, и да се на тај начин ставе на увид широј публици. Кроз историју штампарије, употреба истих графичких процеса и техника се развијала у два правца: комерцијално умножавање, намењено широкој дистрибуцији, које је уживало благодети техничких напредака и иновација, и интерпретативне графике, која је углавном почела кориситити технике које је индустрија одбацивала као превише компликоване и скупе. Паралелно са овим развојем, јавља се и уметничка, оригинална графика. Она је испрва резултат коришћења графичких техника у сврху илустрације од стране великих уметника попут Дирера, да би прерасла у коришћење истих техника у чисто уметничке сврхе, искључиво због својих естетских потенцијала. У разним епохама, уметници су проучавали и користили графичке технике које је практиковало и штампарство, експериментишући и проширујући естетске могућности ових процеса, независно од сваке комерцијалне намене. Управо признавањем те разлике у односу на комерцијалну употребу графичких техника, уметничка графика је добила статус уметничког дела, и вредновање на тржишту уметничких дела. Данас пак постоје велике потешкоће у дефинисању критеријума по којима је могуће јасно разликовати уметничку графику од репродуктивне или интерпретативне графике. Техничке могућности које користи репродуктивна графика су коришћене такође од стране уметника као стваралачко средство, те ова пракса додатно отежава дефинисање појма уметничке (орогиналне) графике.

Уметничка графика, као посебна категорија, различита од интерпретације постојећег уметничког дела, добила је своје признање касно, у 19. веку. Томе су у великој мери допринели и импресионисти, који су на оригиналан и новаторски начин користили графичке технике које су им стајале на располагању. Мислимо овде првенствено на дрворезе и литографије Гогена, монотипије и бакрописе Дега, Манеа, Писароа. Њихове графике су оригинална модерна уметничка дела, која се суштински разликују од постојеће академске графике, бакрореза практикованих у циљу репродуковања постојећих уметничких дела. Импресионисти су креирали једну нову графичку праксу, инспиришући се између осталог и експериментима великих уметника прошлости, као што је рецимо Рембрант. Они су били свесни естетског потенцијала графичких техника, и излагали су их равноправно са својим сликама или цртежима.

Дефиниција оригиналне уметничке графике

Савет за графику Квебека (Канада), дефинише у своме Кодексу оригиналне графике оригиналну (уметничку) графика као уметничко дело одштампано уз помоћ једног или више штампарских елемената (матрица), које су осмишљене и израђене од стране самог уметника или према његовим упутствима.

Критеријуми за дефинисање

Уметник мора бити аутор концепта слике и доносити сам све техничке и естетске одлуке у процесу реализације матрице, без обзира на природу технике која се користи. Графичка слика (предложак) је реализована и осмишљена од стране уметника који употребљава карактеристике својствене датој техници, у циљу материјализације те слике у виду графичког листа. Предложак не сме бити репродукција неког постојећег дела реализованог у другој техници. Штампање графике врши и одобрава сам уметник, или се штампање врши под његовим надзором.

Критеријуми за препознавање оригиналне графике

Оригинална (уметничка) графика је потписана од стране уметника, а примерци су нумерисани према правилима идентификације тиража (види даље под тираж). Уметник својим потписом потврђује да његово дело задовољава критеријуме оригиналности, односно: да је резултат креативног процеса који је у потпуности био под његовом контролом, да коначно извођење одговара у потпуности његовим одлукама, и да графички лист није репродукција посотјећег дела реализованог у некој другој техници.

Дефиниција интерпретативне графике

Интерпертативна графика је графика која је реализована од стране неког уметника у циљу превођења у неку од техника графике већ постојећег уметничког дела, изведеног у некој другој техници (уље на платну, цртеж, пастел, скулптура...) и од стране неког другог уметника.

Критеријуми за дефинисање

Графичка слика потиче од неког другог уметничког дела, изведеног од стране неког другог уметника и у некој другој техници. Уметник који интерпретира то уметничко дело није извођач који графику изводи по директивама аутора тог дела. Он такође није ни обичан занатлија који извршава механички свој задатак. Он интерпретира, по свом сопственом осећају, концепт другог уметника, бирајући притом техничка средства која су неопходна за превођење уметничког дела у питању у графичку форму (матрицу), чије штампање он и врши.

Критеријуми за препознавање интерпретативне графике

Интерпретативна графика би требало да садржи потпис и интерпретатора и аутора оригиналног дела преведеног у графички лист.

Дефиниција репродуктивне графике

Репродуктивна графика је одштампана слика уметничког дела створеног оригинално у неком другом медијуму, добијена неким од механичких начина репродукције, без интервенције ни уметника ни интерпретатора у њеном настајању. Репродукција није уметничко дело, иако може бити изведена у некој од традиционалних занатских техника, као што може бити и ограниченог тиража. Она припада домену индустријске а не уметничке графике.

Критеријуми за дефинисање репродуктивне графике

Графичка слика потиче од неког другог уметничког дела, изведеног од стране неког другог уметника и у некој другој техници. Међутим, репродукција је реализована механичким путем, и задатак штампара је да постигне што уверљивију представу дела које репродукује.

Репродукција је обично реализована у некој од комерцијалних индустријских техника, али у питању могу бити и ручне занатске технике. Оно што разликује репродукцију од две претходне категорије није техника која се употребљава (обично су у питању фотомеханички поступци), ни чињеница да тираж може бити ограничен или чак и потписан од стране аутора оригиналног дела, већ одсуство било какве интервенције од стране уметника, творца оригиналног дела, или интерпретатора који би то део превео у графичку форму на естетски начин, водећи се искључиво својим осећајем.

Графичка форма (матрица)

Графичка форма (матрица) подразумева сваку подлогу, без обзира на материјал од којег је израђена, а која је настала као резултат интервенције, директне или индиректне од стране уметника, и која поседује могућност умножавања у одређеном броју примерака (отисака). Матрица је власништво уметника. Ако уметник прода матрицу, њено евентуално поновно умножавање подлеже одобрењу уметника.

Неке од графичких форми (матрица) су:

• Дрвене плоче
• Плоче линолеума
• Цинкане, бакарне или плоче од челика у техникама дубоке штампе
• Различити колажи у техници колаграфије
• Камен или алуминијумске плоче у техници литографије
• Рам са свилом у техници ситоштампе

Подлога

Традиционално, као подлога за штампу графичког листа се користи папир. Данас сусрећемо све више разноврсности у избору подлога. У оквиру једног истог тиража, није ретко да уметници графичари користе различите врсте папира.

Тираж

броју примерака. Одштампане примерке називамо тиражом, а примерке отисцима.

Основна смисао тиража је постојање одређеног броја идентичних отисака. Разликујемо више врста тиража.

• Тираж састављен од истоветних отисака је најконвенционалнији облик тиража, где уметник тежи униформности и истоветности свих отисака. Осим отисака који су намењени продаји, тираж може садржати и ауторске отиске, отиске намењене штампару, отиске које остају у архиви атељеа (радионице) у којој је уметник израдио матрицу ако је то случај, отисци који нису намењени продаји, као и отисци које уметник предаје у јавне колекције, уколико је то законом обавезан.

• Отворени тираж је врста тиража код које је број отисака неодређен. Отисци се штампају у складу са потражњом, када за то постоји потреба. Уметник је ипак дужан да отиске нумерише и потписује, по реду настанка, уз напомену да је у питању отворен тираж.

• У случају да је цео постојећи оригинални тираж продат, може се десити да дође и до поновног тиража. Овакав поновни тираж мора носити одговарајућу ознаку, и бити означен као други, трећи, четврти тираж и тако даље. Најчешће је долазило до поновних тиража када су у питању популарна дела познатих уметника. Оваква пракса је далеко ређа данас. Тако су на пример неки од циклуса графика Франциска Гоје доживели и до једанаест поновних тиража. Упркос постојећим начинима да се код неких техника матрицима продужи животни век и тако омогуће накнадни тиражи, овакво поновно штампање са исте матрице, понекад и након више деценија, доводи до пропадања исте и до деградације квалитета одштампаног графичког листа у последњим тиражима.

• Потреба за експериментисањем која се примећује код данашњих уметника, доводи понекад до проблема у нумерисању и успостављању тиража. Уметници често користе старе матрице за стварање нових графика, или интервенишу на друге начине на отисцима. Када се комбинује више врста тиража у оквиру једног, говоримо о хибридним тиражима.

Отисак

Резултат отискивања графичке форме (матрице) на подлогу (папир), при чему долази до трансфера графичке слике на подлогу, називамо отиском, или графичким листом. Сваки отисак може на себи носити, најчешће обичном графитном оловком, потпис аутора, датум настанка, индикацију тиража, наслов и технику. Потпис није гарант оригиналности графичког листа, као што је већ објашњено. С друге стране, одсуство потписа не значи да у питању није оригинални графички лист. Датум који графички лист носи је обично датум штампања а не датум настанка матрице.

Нумеротација

Тиражи састављени од одређеног броја отисака и намењени продаји означавају се разломком арапским цифрама, где први број представља редни број графичког листа у односу на целокупни тираж, који је представљен другим бројем у разломку. На пример, отисак нумерисан 5/30 је пети отисак у тиражу од укупно тридесет отисака. Број пет не значи нужно да је у питању и пети по реду одштампани отисак, осим у случајевима отвореног тиража, који се не означавају разломком, јер је коначни број отисака неодређен. Исто тако, чињеница да отисак носи број 1 не значи да је вреднији од отиска који носи број 30, поготову ако се ради о класичном тиражу истоветних отисака. Разломци римских бројева су резервисани за остале категорије отисака.

Врсте отисака

• отисак стања настаје у процесу израде графичког листа, када уметник жели да провери стање слике на матрици. Отисак стања се у пуном смислу сматра уметничким делом, и често изазива велико интересовање колекционара. Чест је случај да су отисци стања, који дају увид у креативни процес уметника, и који понекад представљају праве раритете, неупоредиво скупљи од отисака коначног тиража. Постоји посебна врста отисака стања, код графика у боји, где постоји већи број матрица, и где отисци стања служе за проверу преклапања више боја (пролаза) у штампи. Отисци стања се обележавају редним бројевима уз напомену „стање“, на пример „1. стање“, или словима „прво стање“, „друго стање“, итд, или разломцима, римским или арапским бројевима, када је коначни број отисака стања познат : нпр. „стање 1/5“, „стање I/V“, итд. И отисци стања могу бити датирани и потписани од стране уметника, најчешће само иницијалима.
• пробни отисак служи за проверу квалитета штампе графичког листа, када је матрица завршена. Уметник тада испробава разне подлоге, или боје, односно проверава подешеност пресе. Сачувани пробни отисци се означавају напоменом „пробни отисак“, затим редним бројем или разломком, на исти начин као отисци стања. И они чогу бити потписани и датирани.
• о варијацијама говоримо када уметник намерно производи различите отиске у оквиру једног тиража и са исте матрице, варирајући боје, подлогу, интервенишући накнадно на отиску, итд. Варијанте се обележавају на исти начин као и две претходне категорије, уз напомену „варијанта“.
• идентични отисци су отисци који су настали штампом са исте матрице, и код којих је избор боја и подлоге истоветан целом дужином тиража.
• одобрење за тираж (франц. bon à tirer) је посебна врста отиска који је штампар и уметник заједно одобравају и која служи штампару као референца за штампање тиража са истоветним отисцима, од којих сваки мора у потпуности одговарати одобрењу за тираж. Одобрење за тираж је званични документ, потписан истовремено од стране уметника и штампара. Ова врста отисака такође има велику колекционарску вредност.
• ауторски отисак је отисак намењен аутору графичког листа, за излагање, личну промоцију, итд. Ауторски отисци представљају око 10% тиража, и нису намењени продаји. Ауторски отисци су идентични отисцима тиража, и немају већу вредност. Обележавају се са „ауторски отисак“ или скраћено „а. о.“, и разломком арапским или римским бројевима.
• отисак штампара је намењен штампару у случају када га уметник ангажује за штампање тиража.
• отисак за атеље (радионицу) је отисак намењен архиви атељеа (радионице) где је графичка форма израђена, или штампарије, где је штампан тираж.
• депоновање одређеног броја отисака у националне колекције је обавезно у неким земљама, као што је то случај рецимо у Француској, где су издавачи и уметници обавезни депоновати два отиска у колекцију Националне библиотеке Француске. Ова врста отисака се обележава на посебан начин.
• отисци ненамењени продаји су отисци намењени особама које су сарађивале на издавању тиража. Ови отисци понекад носе посвету.
• отисак након поништавања матрице, служи као гаранција издавачу да је тираж завршен и да неће бити накнадног штампања. Он се отискује са уништене матрице, која се поништава различито, у зависности од технике.
• о јединственом отиску говоримо у случају монотипије, коју је могуће отиснути најчешће само у једном примерку. Управо због немогућности отискивања тиража, многи монотипију и не сврставају у графичке технике.
• постоје такође и отисци на којима уметник интервенише након отискивања, неком другом техником, акварелом, пастелом, тушем или слично. Оваква врста интервенције није саставни део графичке форме, али може бити идентична за цео тираж, или различита на сваком отиску.

Примери графике

• 
  Албрехт Дирер, Четири јахача апокалипсе, дрворез
• 
  Хокусаи, из циклуса 36 погледа на планину Фуџи, дрворез

Литература

• Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, четврто издање, Просвета, Београд, 1992.
• Code d’éthique de l’estampe originale, Conseil québécoise de l’estampe, Québéc, Canada, 2000.
• Jörge de Sousa Noronha, L’estampe, objet rare, Alternatives, Paris, 2002.
• Print-making techniques, Octopus books, London, 1982.
• John Ross, Clare Romano, Tim Ross, The Complete Printmaker, The Free Press, New York, 1990.
• Џевад Хозо, Умјетност мултиоригинала, Прва књижевна комуна Мостар, 1988.
• Markus Steigman, René Zey, Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile, Hamburg, 2002.

Види још

• Графичке технике и технологије
• Екс либрис
• Компјутерска графика