Графика — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
1.231 бајт уклоњен ,  пре 6 година
нема резимеа измене
(Reverted 1 edit by 93.86.71.58 (talk). (TW))
ознака: уклањање референцираног садржаја
'''Уметничка графика''' , ({{Јез- фр|. estampe}} , {{Јез-ен|printmaking}}енгл . Printmaking ) је појам под којим подразумевамо уметничку ( оригиналну ) графику . Назив уједно означавазначи и графичке техникетехника које се користе и њихов резултат , тј . графички лист . УНасловна односу на уметничку ( оригиналну ) графику , разликујемо репродуктивну графику ( механичка репродукција уметничког дела) и интерпретативну графику .
 
Садржај
== Појам ''графика'' ==
[ сакриј ]
 
* 1 Појам графика
Милан Вујаклија, у свом ''Лексикону страних речи и израза''<ref>[[Милан Вујаклија]], ''Лексикон страних речи и израза'', четврто издање, Просвета, Београд, 1992.</ref> наводи:
* 2 Графичке техника
:„Графика ({{Јез-гр|graphikē}}), вештина писања (или: цртања, сликања); поступак при умножавању књижевних и уметничких дела.“
* 3 постава до уметничке Распоред
o 3.1 Дефиниција оригиналниот уметничке Распоред
+ 3.1.1 Критеријуми за дефинисање
+ 3.1.2 Критеријуми за препознавање оригинални графики
o 3.2 Дефиниција интерпретативни Распоред
+ 3.2.1 Критеријуми за дефинисање
+ 3.2.2 Критеријуми за препознавање интерпретативни Распоред
o 3.3 Дефиниција репродуктивна графика
+ 3.3.1 Критеријуми за дефинисање репродуктивна графика
* 4 Графичка форма ( матрица)
* 5 Подлога
* 6 тираж
* 7 Отисак
o 7.1 Нумеротација
o 7.2 Врсте отисака
* 8 Примери Распоред
* 9 референци
* 10 Литература
* 11 Се гледа још
* 12 Спољашње везе
 
Појам графика [ уреди ]
А под појмом „графичке вештине“:
:„Сви поступци при репродуковању и умножавању писма, слика или цртежа помоћу плоча или печата; дрворество, литографисање, бакрорезачка и челокорезачка вештина, затим: фотолитографија, цинкографија, аутотипија и друго.“
 
Милан Вујаклија , кај свом Лексикону страних говори и изразот [1] преплавија :
Под појмом „естампа“, појмом који је данас застарео и слабо се употребљава, Вујаклија наводи: „слика као отисак плоче, снимак, утиснут лик, бакрорез; изрезана гвоздена плоча; печат, жиг.“
 
" Графикон ( грч. graphikē ) , вештина писања ( или : цртања , сликања ) ; поступак при умножавању књижевних и уметничких дела. "
Из наведеног произилази да је појам ''графика'' уско везан за све облике умножавања слике или текста. Данас, када је графика јасно подељена на [[Индустријска графика|индустријску]] и уметничку примену, у недостатку посебних назива за ове две категорије, користе се помоћне одреднице ''индустријска'' и ''уметничка''. [[Индустријска графика|Индустријска]] и уметничка графика користе у одређеном броју случајева исте [[Графичке технике и технологије|графичке технике]] ([[ситоштампа]], [[литографија]], [[бакрорез]]), али у различите сврхе. Индустријска графика има за циљ верно умножавање слике и текста, док је уметничкој графици циљ слободно уметничко изражавање и коришћење графичких техника првенствено због њихових естетских могућности и потенцијала.
 
А под појмом " графичке вештине " :
Ликовне уметнике који се искључиво баве уметничком графиком називамо графичарима, или уметницима-графичарима (званична титула на [[Факултет ликовних уметности у Београду|Факултету ликовних уметности у Београду]]), да би избегли забуну са квалификацијама у свету индустријске графике.
[[Датотека:Adam Eva, Durer, 1504.jpg|мини|десно|[[Албрехт Дирер]] (1471—1521), Адам и Ева, [[бакрорез]] [[1504]].]]
 
" Собираа поступци при репродуковању и умножавању писма , Слика или цртежа помоћу плоча или печатот ; дрворество , литографисање , бакрорезачка и челокорезачка вештина , затим : фотолитографија , цинкографија , аутотипија и друго . "
[[Датотека:Cranach.png|мини|десно|250п|Монограм [[Лука Кранах Старији|Лука Кранаха]] ст. (1472-1553)]]
 
Под појмом " естампа " , појмом који је Данас застарео и слабо се употребљава , Вујаклија преплавија : " Слика Као отисак Плоче , снимак , утиснут лик , бакрорез ; фигури Гвозд плоча ; печат , жиг . "
== Графичке технике ==
{{Главни чланак|Графичке технике и технологије}}
 
Низ наведеног произилази да је појам графика уско везан за све изглед умножавања Слика или текстот. Данас , Када је графика јасно подељена на индустријску и уметничку примену , кај недостатку посебних назива за ови две категорије , користе се помоћне одреднице индустријска и уметничка . Индустријска и уметничка графика користе кај одређеном броју случајева исте графичке опрема ( ситоштампа , литографија , бакрорез ) , Али кај размислува сврхе . Индустријска графика има за циљ верно умножавање Слика и текст , приклучете је уметничкој распоредот циљ Слободан уметничко изражавање и коришћење графичких техника првенствено због њихових естетских могућности и потенцијала .
== Пут до уметничке графике ==
 
Лико уметнике који се искључиво бавен уметничком графиком називамо графичарима , или уметницима - графичарима ( званична титула на Факултету ликовних уметности кај Београду ) , да би избегне забуну се квалификацијама кај свету индустријске графика.
Изум принципа штампања као средства за умножавање једне идентичне слике или предлошка, резултирало је развојем разноврсних штапарских техника, почев од дрвореза па до [[офсет]] штампе данас. Технике које данас користи уметничка графика, као што су [[дрворез]], [[бакрорез]], [[литографија]], у почетку су служиле првенствено као комерцијалне штампарске технике, уско везане за потребе умножавања књига и других докумената. Исте графичке технике су послужиле такође као једини начин да се репродукују уметничка дела, слике, цртежи, скулптуре, по правилу уникати, и да се на тај начин ставе на увид широј публици. Кроз историју штампарије, употреба истих графичких процеса и техника се развијала у два правца: комерцијално умножавање, намењено широкој дистрибуцији, које је уживало благодети техничких напредака и иновација, и интерпретативне графике, која је углавном почела кориситити технике које је индустрија одбацивала као превише компликоване и скупе. Паралелно са овим развојем, јавља се и уметничка, оригинална графика. Она је испрва резултат коришћења графичких техника у сврху илустрације од стране великих уметника попут Дирера, да би прерасла у коришћење истих техника у чисто уметничке сврхе, искључиво због својих естетских потенцијала. У разним епохама, уметници су проучавали и користили графичке технике које је практиковало и штампарство, експериментишући и проширујући естетске могућности ових процеса, независно од сваке комерцијалне намене. Управо признавањем те разлике у односу на комерцијалну употребу графичких техника, уметничка графика је добила статус уметничког дела, и вредновање на тржишту уметничких дела. Данас пак постоје велике потешкоће у дефинисању критеријума по којима је могуће јасно разликовати уметничку графику од репродуктивне или интерпретативне графике. Техничке могућности које користи репродуктивна графика су коришћене такође од стране уметника као стваралачко средство, те ова пракса додатно отежава дефинисање појма уметничке (орогиналне) графике.
Албрехт Дирер (1471-1521) , Адам и Ева , бакрорез 1504 .
Монограм Лука кран В. (1472-1553)
Графичке техники [ уреди ]
Vista - xmag.png За више информација погледајте чланак Графичке техника и технологије
Постава до уметничке распоред [ уреди ]
 
Воодушевени принципот штампања Као средства за умножавање једне идентични Слика или предлошка , резултира је развојем разноврсних штапарских техника , почев Чуден дрвореза па до офсет штампе Данас . Техники које Данас плен уметничка графика , Као што су дрворез , бакрорез , литографија , кај почетку су служиле првенствено Као комерцијалне штампарске техника уско везане за корис умножавања књига и других докумената . Исте графичке техника су послужиле такође Као једини начин да се репродукују уметничка дела , Слика , цртежи , скулптури , по правилу уникати , и да се на тај начин стануваат на увид широј публици . Кроз историју штампарије , употреба вистината графичких процесот и техника се развијала кај два правца : комерцијално умножавање , намењено широкој дистрибуцији , које је уживало благодети техничких напредака и иновација , и интерпретативни графика , која је углавном почести кориситити техника које је индустрија одбацивала Као превитка компликоване и Скупи . Паралелно се овим развојем , јавља се и уметничка , оригинална графика. Бе је испрва резултат коришћења графичких техника кај сврху илустрације Чуден страв големиот уметника попут Дирера , да би прерасне у коришћење вистината техника кај чисто уметничке сврхе , искључиво због својих естетских потенцијала . Насловна Разно епохама , уметници су проучавали и од корист графичке техника које је практиковало и штампарство , експериментишући и проширујући естетске могућности ових процесот , независен Чуден сваке комерцијалне најди . Управата признавањем тие разлики кај односу на комерцијалну употребу графичких техника уметничка графика је добила статус уметничког дела , и вредновање на тржишту уметничких дела. Данас пак постоје Велико потешкоће кај дефинисању критеријума по којима је могуће јасно разликовати уметничку графику Чуден репродуктивна или интерпретативни графика. Техничките могућности које плен репродуктивна графика су коришћене такође Чуден земји уметника Као стваралачко средство , тие ова пракса додатно отежава дефинисање појма уметничке ( орогиналне ) графика.
Уметничка графика, као посебна категорија, различита од интерпретације постојећег уметничког дела, добила је своје признање касно, у 19. веку. Томе су у великој мери допринели и импресионисти, који су на оригиналан и новаторски начин користили графичке технике које су им стајале на располагању. Мислимо овде првенствено на дрворезе и литографије [[Пол Гоген|Гогена]], монотипије и бакрописе [[Edgar Dega|Дега]], [[Едуар Мане|Манеа]], [[Камиј Писаро|Писароа]]. Њихове графике су оригинална модерна уметничка дела, која се суштински разликују од постојеће академске графике, бакрореза практикованих у циљу репродуковања постојећих уметничких дела. Импресионисти су креирали једну нову графичку праксу, инспиришући се између осталог и експериментима великих уметника прошлости, као што је рецимо [[Рембрант]]. Они су били свесни естетског потенцијала графичких техника, и излагали су их равноправно са својим сликама или цртежима.
 
Уметничка графика , Као посебна категорија , различноста Чуден интерпретације постојећег уметничког дела , добила је своје признање касно , кај 19 . веку . Томе су кај великој мери допринели и импресионистички , који су на оригинален и иновативен начин од корист графичке техника које су им стајале на располагању . Мислимо овде првенствено на дрворезе и литографије Гоген , монотипије и бакрописе Дега , Мане , Писароа . Њихове графика су оригинална модерна уметничка дела , која се суштински разликују Чуден постојеће академске графика , бакрореза практикованих кај циљу репродуковања постојећих уметничких дела. Импресионистички су креирали једну нову графичку праксу , инспиришући се између осталог и експериментима големиот уметника прошлости , Као што је рецимо Рембрант . Они су биле свеста естетског потенцијала графичких техника и изложеност су кажавме рамноправно се својим сликама или цртежима .
=== Дефиниција оригиналне уметничке графике ===
Дефиниција оригиналниот уметничке распоред [ уреди ]
 
СаветСавле за графику [[Квебек]]а ([[ Канада]] ) , дефинише укај своме ''Кодексу оригиналнеоригинални графике''графики оригиналну ( уметничку ) графика каоКао уметничко дело одштампано узУз помоћ једног или више штампарских елеменатаЕЛЕМ ( матрица) , које су осмишљене и израђене одЧуден странеземји самог уметника или премапремија његовим упутствима .<ref>''Code d’éthique[ de2 l’estampe originale'', Conseil québécoise de l’estampe, Québéc, Canada, 2000.</ref>]
Критеријуми за дефинисање [ уреди ]
 
Уметник поморот тепани аутор концептот Слика и доносити сам све техничките и естетске одлуке кај процесу реализације матрица без обзира на природу техника која се плен . Графичка Слика ( предложак ) је реализована и осмишљена Чуден земји уметника који употребљава карактеристике својствене датој техничари , кај циљу материјализације тие Слика кај виду графичког листови. Предложак не сме тепани репродукција некогаш постојећег дела реализованог кај другој техничари. Штампање графика врши и одобрава сам уметник , или се штампање врши под његовим надзором .
===== Критеријуми за дефинисање =====
Критеријуми за препознавање оригинални графики [ уреди ]
 
Оригинална ( уметничка ) графика је потписана Чуден земји уметника , а примерци су нумерисани премија правилима идентификације тираж ( види даље под тираж ) . Уметник својим потписом потврђује да његово дело задовољава критеријуме оригиналност , односно : да је резултат креативног процесот који је у потпуности био под његовом контролом , да коначно извођење одговара кај потпуности његовим одлукама , и да графички лист није репродукција посотјећег дела реализованог кај некој другој техничари.
Уметник мора бити аутор концепта слике и доносити сам све техничке и естетске одлуке у процесу реализације матрице, без обзира на природу технике која се користи. Графичка слика (предложак) је реализована и осмишљена од стране уметника који употребљава карактеристике својствене датој техници, у циљу материјализације те слике у виду графичког листа. Предложак не сме бити репродукција неког постојећег дела реализованог у другој техници. Штампање графике врши и одобрава сам уметник, или се штампање врши под његовим надзором.
Дефиниција интерпретативни распоред [ уреди ]
 
Интерпертативна графика је графика која је реализована Чуден страв некогаш уметника кај циљу превођења кај неку Чуден техника графика већ постојећег уметничког дела , изведеног кај некој другој техничари ( уље на платну , цртеж , пастел, скулптура ... ) и Чуден страв некогаш другог уметника .
===== Критеријуми за препознавање оригиналне графике =====
Критеријуми за дефинисање [ уреди ]
 
Графичка Слика потрча Чуден некогаш другог уметничког дела , изведеног Чуден страв некогаш другог уметника и кај некој другој техничари. Уметник који толкува тоа уметничко дело није извођач који графику заклучоци по директивама аутора тог дела. Он такође није ни сакан занатлија који извршава механички свој задатак . Он интерпретира , по свом сопственом осећају , концепт другог уметника , бирајући притом техничките средства која су неопходна за превођење уметничког дела кај питању кај графичку формула ( матрицу ) , чије штампање он и врши .
Оригинална (уметничка) графика је потписана од стране уметника, а примерци су нумерисани према правилима идентификације тиража (види даље под тираж). Уметник својим потписом потврђује да његово дело задовољава критеријуме оригиналности, односно: да је резултат креативног процеса који је у потпуности био под његовом контролом, да коначно извођење одговара у потпуности његовим одлукама, и да графички лист није репродукција посотјећег дела реализованог у некој другој техници.
Критеријуми за препознавање интерпретативни распоред [ уреди ]
 
Интерпретативни графика би требало да садржи потпис и интерпретер и аутора оригиналног дела преведеног кај графички лист .
=== Дефиниција интерпретативне графике ===
Дефиниција репродуктивна графика [ уреди ]
 
Репродуктивна графика је одштампана Слика уметничког дела створеног оригинално кај неком другом медијуму , добијена неким Чуден механичких начинот репродукције без интервенције ни уметника ни интерпретер кај њеном настајању . Репродукција није уметничко дело , иако може тепани издигната кај некој Чуден традиционалних занатских техника , Као што може тепани и ограниченог тираж . Бе несвест домену индустријске а не уметничке графика.
Интерпертативна графика је графика која је реализована од стране неког уметника у циљу превођења у неку од техника графике већ постојећег уметничког дела, изведеног у некој другој техници ([[уље на платну]], [[цртеж]], [[пастел]], [[скулптура]]...) и од стране неког другог уметника.
Критеријуми за дефинисање репродуктивна графика [ уреди ]
 
Графичка Слика потрча Чуден некогаш другог уметничког дела , изведеног Чуден страв некогаш другог уметника и кај некој другој техничари. Међутим , репродукција је реализована механичким путем , и задатак штампара је да постигне што уверљивију представу дела које репродукује .
===== Критеријуми за дефинисање =====
 
Репродукција је сакам реализована кај некој Чуден комерцијалних индустријских техника , Али кај питању могу тепани и ручне занатске техники. Оно што разликује репродукцију Чуден две претходне категорије није техника која се употребљава ( сакам су кај питању фотомеханички поступци ) , ни чињеница да тираж може тепани ограничен или дури и потписан Чуден земји аутора оригиналног дела , већ одсуство било какви интервенције Чуден земји уметника , творците оригиналног дела , или интерпретер који би тоа ТЕЦ превео кај графичку формула на естетски начин , водећи се искључиво својим осећајем .
Графичка слика потиче од неког другог уметничког дела, изведеног од стране неког другог уметника и у некој другој техници. Уметник који интерпретира то уметничко дело није извођач који графику изводи по директивама аутора тог дела. Он такође није ни обичан занатлија који извршава механички свој задатак. Он интерпретира, по свом сопственом осећају, концепт другог уметника, бирајући притом техничка средства која су неопходна за превођење уметничког дела у питању у графичку форму (матрицу), чије штампање он и врши.
Графичка форма ( матрица) [ уреди ]
 
Графичка форма ( матрица) подразумева сваку подлогу без обзира на материјал Чуден којег је израђена , а која је настана Као резултат интервенције , директно или индиректно Чуден земји уметника , и која поседује могућност умножавања кај одређеном броју примерака ( отисака ) . Матрица је власништво уметника . Ако уметник Проди матрицу , њено евентуално поновно умножавање подлежи одобрењу уметника .
===== Критеријуми за препознавање интерпретативне графике =====
 
Неке Чуден графичких форми ( матрица) су :
Интерпретативна графика би требало да садржи потпис и интерпретатора и аутора оригиналног дела преведеног у графички лист.
 
* Дрвене Плоче
=== Дефиниција репродуктивне графике ===
* Плоче линолеум
* Цинк , baccarat или плоча Чуден Челик кај техникама дубоке штампе
* Различноста колажи кај техничари колаграфије
* Камен или алуминијумске Плоче кај техничари литографије
* Рам се свилом кај техничари ситоштампе
 
Подлога [ уреди ]
Репродуктивна графика је одштампана слика уметничког дела створеног оригинално у неком другом медијуму, добијена неким од механичких начина репродукције, без интервенције ни уметника ни интерпретатора у њеном настајању. Репродукција није уметничко дело, иако може бити изведена у некој од традиционалних занатских техника, као што може бити и ограниченог тиража. Она припада домену индустријске а не уметничке графике.
 
Традиционалните , Као подлога за штампу графичког листови се плен папир . Данас сусрећемо све више разноврсности кај избору подлога . Насловна оквиру једног Исток тираж , није ретко да уметници графичари користе размислува врсте папира .
===== Критеријуми за дефинисање репродуктивне графике =====
Цртеж [ уреди ]
 
За разлику Чуден већине уметничких дела , које постоје само кај једном примерку ( изузетак су одливци скулптура , фотографија , видео Радовиш и понатаму ) , графички лист сака постоји кај одређеном броју примерака . Одштампане примерке називамо тиражом , а примерке отисцима .
Графичка слика потиче од неког другог уметничког дела, изведеног од стране неког другог уметника и у некој другој техници. Међутим, репродукција је реализована механичким путем, и задатак штампара је да постигне што уверљивију представу дела које репродукује.
 
Главна смисао тираж је постојање одређеног броја идентичних отисака . Разликујемо више врста тираж .
Репродукција је обично реализована у некој од комерцијалних индустријских техника, али у питању могу бити и ручне занатске технике. Оно што разликује репродукцију од две претходне категорије није техника која се употребљава (обично су у питању фотомеханички поступци), ни чињеница да тираж може бити ограничен или чак и потписан од стране аутора оригиналног дела, већ одсуство било какве интервенције од стране уметника, творца оригиналног дела, или интерпретатора који би то део превео у графичку форму на естетски начин, водећи се искључиво својим осећајем.
 
* Цртеж састављен Чуден истоветних отисака је најконвенционалнији изглед тираж , каде уметник тежи униформности и истоветности свих отисака . Осим отисака који су намењени продаји , Цртеж може садржати и ауторске отиске , отиске намењене штампару , отиске које остају кај архиви атељеа ( радионице ) кај којој је уметник израдио матрицу ако је то случај , отисци који нису намењени продаји , Као и отисци које уметник предаје кај јавне колекције , уколико је то законом обавезан .
== Графичка форма (матрица) ==
 
* Отворени Цртеж је врста тираж код које је број отисака неодређен . Отисци се штампају кај складу се потражњом , Када за тоа постоји корис. Уметник је ипак дужан да отиске нумерише и потписује , по наизменични настанка , Уз напомену да је у питању отворен тираж.
Графичка форма (матрица) подразумева сваку подлогу, без обзира на материјал од којег је израђена, а која је настала као резултат интервенције, директне или индиректне од стране уметника, и која поседује могућност умножавања у одређеном броју примерака (отисака). Матрица је власништво уметника. Ако уметник прода матрицу, њено евентуално поновно умножавање подлеже одобрењу уметника.
 
* Кај случају да је цео постојећи оригинални Цртеж Проди , може се Деси да дође и до поновног тираж . Овакав поновни Цртеж поморот носи одговарајућу ознаку , и тепани означени Као други , трећи , четврти Цртеж и тако даље . Најчешће је долазило до поновних тираж Када су кај питању популарна дела познатих уметника . Оваква пракса је далеко ређа Данас . Тако су на пример Неки Чуден циклуса графика Франциска Гоје доживеа и до једанаест поновних тираж . Упркос постојећим начинима да се код Неки техника матрицима продужи животни век и тако омогуће накнадни Цртеж , овакво поновно штампање се исте матрица понекад и Након више деценија , аргументи до пропадања исте и до деградације квалитета одштампаног графичког листови кај последњим тиражима .
Неке од графичких форми (матрица) су:
 
* Потребен за експериментисањем која се примећује код данашњих уметника , аргументи понекад до проблемот кај нумерисању и успостављању тираж . Уметници често користе старата матрица за стварање нови графички, или интервенишу на друг начин на отисцима . Када се комбинује више врста тираж кај оквиру једног , усменото о хибридним тиражима .
* Дрвене плоче
* Плоче линолеума
* Цинкане, бакарне или плоче од челика у техникама дубоке штампе
* Различити колажи у техници колаграфије
* Камен или алуминијумске плоче у техници литографије
* Рам са свилом у техници ситоштампе
 
Отисак [ уреди ]
== Подлога ==
 
Резултат отискивања графичке формат ( матрица) на подлогу ( папир ) , при чему долази до трансферот графичке Слика на подлогу , називамо отиском , или графичким листом . Сваки отисак може на себи носи , најчешће обичном графитном оловком , потпис аутора , датум настанка , индикацију тираж , наслов и технику . Потпис није гарант оригиналност графичког листови , Као што је већ објашњено . Со други земји , одсуство потписа не значи да кај питању није оригинални графички лист . Датум који графички лист носи је сакам датум штампања а не датум настанка матрица.
Традиционално, као подлога за штампу [[графички лист|графичког листа]] се користи [[папир]]. Данас сусрећемо све више разноврсности у избору подлога. У оквиру једног истог тиража, није ретко да уметници графичари користе различите врсте [[папир]]а.
Нумеротација [ уреди ]
 
Цртеж састављени Чуден одређеног броја отисака и намењени продаји означавају се разломком арапским цифрама , каде први број представља реден број графичког листови кај односу на целокупниот тираж , који је представљен друго бројем кај разломку . На пример , отисак нумерисан 5/ 30 је петти отисак кај тиражу Чуден укупно триесет отисака . Број пет не значи мора да је у питању и петти по наизменични одштампани отисак , Осим кај случајевима отвореног тираж , који се не означавају разломком , јер је коначни број отисака неодређен . Исто тако , чињеница да отисак носи број 1 не значи да је вреднији Чуден отиска који носи број 30 , поготову ако се Ради о класичном тиражу истоветних отисака . Разломци римских бројева су резервисани за остале категорије отисака .
== Тираж ==
Врсте отисака [ уреди ]
 
* Отисак стања настаје кај процесу израде графичког листови , Када уметник Желино да провери стање Слика на матрици. Отисак стања се кај пуном смислу сматра уметничким дело, и често изазива големо интересовање колекционара . Чест је случај да су отисци стања , који дају увид кај креативни процес уметника , и који понекад представљају права раритете , неупоредиво скупљи Чуден отисака коначног тираж . Постоји посебна врста отисака стања , код графика кај боји , каде постоји већи број матрица и Каде отисци стања служи за проверу преклапања више боја ( пролаза ) кај штампи . Отисци стања се обележавају реден бројевима Уз напомену " стање " , на пример " 1 . стање " , или словима " прво стање " , " друго стање " , итд , или разломцима , римски или арапским бројевима , Када је коначни број отисака стања познаник : НАП . " Стање 1 / 5 " , " стање I / V " , итд . И отисци стања могу тепани датирани и потписани Чуден земји уметника , најчешће само иницијалима .
За разлику од већине уметничких дела, које постоје само у једном примерку (изузетак су одливци скулптура, фотографија, видео радови и сл.), [[графички лист]] обично постоји у одређеном броју примерака. Одштампане примерке називамо [[тираж]]ом, а примерке [[отисак|отисцима]].
* Пробни отисак служи за проверу квалитета штампе графичког листови , Када је матрица завршена . Уметник тада испробава Разно подлоге , или боје , односно проверава подешеност печатот. Сачувани пробни отисци се означавају напоменом " пробни отисак " , затим реден бројем или разломком , на вистината начин Као отисци стања . И они чогу тепани потписани и датирани .
 
* О варијацијама усменото Када уметник најдете произво размислува отиске кај оквиру једног тираж и се исте матрица варирајући боје , подлогу , интервенишући накнадно на отиску , итд . Варијанте се обележавају на вистината начин Као и две претходне категорије , Уз напомену " варијанта " .
Основна смисао тиража је постојање одређеног броја идентичних отисака. Разликујемо више врста тиража.
* Идентични отисци су отисци који су настана штампом се исте матрица и код којих је избор боја и подлоге истоветан целом дужином тираж .
 
* Одобрење за влечење ( фр. bon à tirer ) је посебна врста отиска који је штампар и уметник заједно одобравају и која служи штампару Као референции за штампање тираж се истоветним отисцима , Чуден којих сваки поморот кај потпуности одговарати одобрењу за тираж. Одобрење за Цртеж је званични документ , потписан истовремено Чуден земји уметника и штампара . Ова врста отисака такође има велику колекционарску штетност .
* [[Тираж]] састављен од истоветних отисака је најконвенционалнији облик тиража, где [[уметник]] тежи униформности и истоветности свих отисака. Осим отисака који су намењени продаји, тираж може садржати и ауторске отиске, отиске намењене [[штампар]]у, отиске које остају у архиви атељеа (радионице) у којој је уметник израдио [[матрица|матрицу]] ако је то случај, отисци који нису намењени продаји, као и отисци које уметник предаје у јавне колекције, уколико је то законом обавезан.
* Ауторски отисак је отисак намењен аутору графичког листови , за излагање , личну промоцију , итд . Ауторски отисци представљају око 10% тираж , и нису намењени продаји . Ауторски отисци су идентични отисцима тираж , и немају већу штетност . Обележавају се се " ауторски отисак " или скраћено " а . о . " , и разломком арапским или Римската бројевима .
 
* Отисак штампара је намењен штампару кај случају Када га уметник ангажује за штампање тираж .
* Отворени тираж је врста тиража код које је број отисака неодређен. Отисци се штампају у складу са потражњом, када за то постоји потреба. Уметник је ипак дужан да отиске нумерише и потписује, по реду настанка, уз напомену да је у питању отворен тираж.
* Отисак за атеље ( радионицу ) је отисак намењен архиви атељеа ( радионице ) Каде је графичка форма израђена , или штампарије , каде је штампан тираж.
 
* Депоновање одређеног броја отисака кај национален колекције је обавезно кај неким земљама , Као што је то случај рецимо у Француској , каде су издавачи и уметници обавезни депоновати два отиска кај колекцију Националната библиотека Француске . Ова врста отисака се обележава на посебан начин .
* У случају да је цео постојећи оригинални тираж продат, може се десити да дође и до поновног тиража. Овакав поновни тираж мора носити одговарајућу ознаку, и бити означен као други, трећи, четврти тираж и тако даље. Најчешће је долазило до поновних тиража када су у питању популарна дела познатих уметника. Оваква пракса је далеко ређа данас. Тако су на пример неки од циклуса графика [[Франсиско Гоја|Франциска Гоје]] доживели и до једанаест поновних тиража. Упркос постојећим начинима да се код неких техника матрицима продужи животни век и тако омогуће накнадни тиражи, овакво поновно штампање са исте матрице, понекад и након више деценија, доводи до пропадања исте и до деградације квалитета одштампаног графичког листа у последњим тиражима.
* Отисци ненамењени продаји су отисци намењени особама које су сарађивале на издавању тираж . Ови отисци понекад носење посвету .
 
* Потреба за експериментисањем која се примећује код данашњих уметника, доводи понекад до проблема у нумерисању и успостављању тиража. Уметници често користе старе матрице за стварање нових графика, или интервенишу на друге начине на отисцима. Када се комбинује више врста тиража у оквиру једног, говоримо о хибридним тиражима.
 
== Отисак ==
 
Резултат отискивања графичке форме (матрице) на подлогу (папир), при чему долази до трансфера графичке слике на подлогу, називамо отиском, или графичким листом. Сваки отисак може на себи носити, најчешће обичном графитном оловком, потпис аутора, датум настанка, индикацију тиража, наслов и технику. Потпис није гарант оригиналности графичког листа, као што је већ објашњено. С друге стране, одсуство потписа не значи да у питању није оригинални графички лист. Датум који графички лист носи је обично датум штампања а не датум настанка матрице.
 
=== Нумеротација ===
 
Тиражи састављени од одређеног броја отисака и намењени продаји означавају се разломком арапским цифрама, где први број представља редни број графичког листа у односу на целокупни тираж, који је представљен другим бројем у разломку. На пример, отисак нумерисан 5/30 је пети отисак у тиражу од укупно тридесет отисака. Број пет не значи нужно да је у питању и пети по реду одштампани отисак, осим у случајевима отвореног тиража, који се не означавају разломком, јер је коначни број отисака неодређен. Исто тако, чињеница да отисак носи број 1 не значи да је вреднији од отиска који носи број 30, поготову ако се ради о класичном тиражу истоветних отисака. Разломци римских бројева су резервисани за остале категорије отисака.
 
=== Врсте отисака ===
* отисак стања настаје у процесу израде графичког листа, када уметник жели да провери стање слике на матрици. Отисак стања се у пуном смислу сматра уметничким делом, и често изазива велико интересовање колекционара. Чест је случај да су отисци стања, који дају увид у креативни процес уметника, и који понекад представљају праве раритете, неупоредиво скупљи од отисака коначног тиража. Постоји посебна врста отисака стања, код графика у боји, где постоји већи број матрица, и где отисци стања служе за проверу преклапања више боја (пролаза) у штампи. Отисци стања се обележавају редним бројевима уз напомену „стање“, на пример „1. стање“, или словима „прво стање“, „друго стање“, итд, или разломцима, римским или арапским бројевима, када је коначни број отисака стања познат : нпр. „стање 1/5“, „стање I/V“, итд. И отисци стања могу бити датирани и потписани од стране уметника, најчешће само иницијалима.
* пробни отисак служи за проверу квалитета штампе графичког листа, када је матрица завршена. Уметник тада испробава разне подлоге, или боје, односно проверава подешеност пресе. Сачувани пробни отисци се означавају напоменом „пробни отисак“, затим редним бројем или разломком, на исти начин као отисци стања. И они чогу бити потписани и датирани.
* о варијацијама говоримо када уметник намерно производи различите отиске у оквиру једног тиража и са исте матрице, варирајући боје, подлогу, интервенишући накнадно на отиску, итд. Варијанте се обележавају на исти начин као и две претходне категорије, уз напомену „варијанта“.
* идентични отисци су отисци који су настали штампом са исте матрице, и код којих је избор боја и подлоге истоветан целом дужином тиража.
* одобрење за тираж ({{Јез-фр|bon à tirer}}) је посебна врста отиска који је штампар и уметник заједно одобравају и која служи штампару као референца за штампање тиража са истоветним отисцима, од којих сваки мора у потпуности одговарати одобрењу за тираж. Одобрење за тираж је званични документ, потписан истовремено од стране уметника и штампара. Ова врста отисака такође има велику колекционарску вредност.
* ауторски отисак је отисак намењен аутору графичког листа, за излагање, личну промоцију, итд. Ауторски отисци представљају око 10% тиража, и нису намењени продаји. Ауторски отисци су идентични отисцима тиража, и немају већу вредност. Обележавају се са „ауторски отисак“ или скраћено „а. о.“, и разломком арапским или римским бројевима.
* отисак штампара је намењен штампару у случају када га уметник ангажује за штампање тиража.
* отисак за атеље (радионицу) је отисак намењен архиви атељеа (радионице) где је графичка форма израђена, или штампарије, где је штампан тираж.
* депоновање одређеног броја отисака у националне колекције је обавезно у неким земљама, као што је то случај рецимо у [[Француска|Француској]], где су издавачи и уметници обавезни депоновати два отиска у колекцију [[Национална библиотека Француске|Националне библиотеке Француске]]. Ова врста отисака се обележава на посебан начин.
* отисци ненамењени продаји су отисци намењени особама које су сарађивале на издавању тиража. Ови отисци понекад носе посвету.
* отисак након поништавања матрице, служи као гаранција издавачу да је тираж завршен и да неће бити накнадног штампања. Он се отискује са уништене матрице, која се поништава различито, у зависности од технике.
* о јединственом отиску говоримо у случају монотипије, коју је могуће отиснути најчешће само у једном примерку. Управо због немогућности отискивања тиража, многи монотипију и не сврставају у графичке технике.
* постоје такође и отисци на којима уметник интервенише након отискивања, неком другом техником, акварелом, пастелом, тушем или слично. Оваква врста интервенције није саставни део графичке форме, али може бити идентична за цео тираж, или различита на сваком отиску.
 
== Примери графике ==
<gallery>
Слика:Durer Revelation Four Riders.jpg|[[Албрехт Дирер]], ''Четири јахача апокалипсе'', [[дрворез]]
Слика:The Great Wave off Kanagawa.jpg|[[Кацушика Хокусај|Хокусаи]], из циклуса ''36 погледа на планину Фуџи'', [[дрворез]]
</gallery>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* Милан Вујаклија, ''Лексикон страних речи и израза'', четврто издање, Просвета, Београд, 1992.
* ''Code d’éthique de l’estampe originale'', Conseil québécoise de l’estampe, Québéc, Canada, 2000.
* Jörge de Sousa Noronha, ''L’estampe, objet rare'', Alternatives, Paris, 2002.
* ''Print-making techniques'', Octopus books, London, 1982.
* John Ross, Clare Romano, Tim Ross, ''The Complete Printmaker'', The Free Press, New York, 1990.
* Џевад Хозо, ''Умјетност мултиоригинала'', Прва књижевна комуна Мостар, 1988.
* Markus Steigman, René Zey, ''Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile'', Hamburg, 2002.
 
 
 
== Види још ==
* [[Графичке технике и технологије]]
* [[Екс либрис]]
* [[Рачунарска графика|Компјутерска графика]]
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Prints}}
 
[[Категорија:Уметност]]
1

измена

Мени за навигацију