Привремена влада (Русија) — разлика између измена

Привремена влада
Датум оснивања	2. март 1917.
Претходне администрације	Савјет министара Руске Империје;
Расформирано	25. октобар 1917.
Седиште	Зимски дворац; Русија
Министар-председник Привремене владе	Георгиј Лавов,; Александар Керенски;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 3. фебруар 2014. у 20:29

Привремена влада (рус. Временное правительство) била је највиши законодавни и извршни орган у Русији између Фебруарске и Октобарске револуције.

Историјат сазива Владе

Хронологија

Хронолошка шема главних догађаја Фебруарске Револуције изгледа овако: 1. Прва влада кнеза Љвова, од 2. марта до 2. маја; чисто грађанска са једним социјалистом (Керјенским), коалиција кадета и умеренијих елемената. II. Друга влада кнеза Љвова, или продужење Прве Владе, али без Гучкова (министар војни) и Миљукова (министар спољњих послова); у њу улазе два социјал-демократа, један народни социјалист и социјални револуционар Чернов (вођ странке и њен главни идеолог), т.зв. »сељачки министар«, који преузима министарство пољопривреде. Ова влада грађанско-социјалистичке коалиције траје од 2. маја до 2. јула, када избија прва акутна криза, услед проглашења аутономије Украјине од стране већине владе, те кабинет Љвова одступа. После угушења бољшевичке буне у Петрограду и дугих и мучних преговора образује се: III. Друга коалициона влада или прва влада Керенског, састављена у главном од кадета и социјалиста, која траје до 28. августа; онда у вези са покретом генерала Корњилова избија дуга криза, и након још дужих и тежих преговора и одуговлачења долази до IV. Треће коалиционе владе, или друге владе Керјенскога, која је трајала до 25. октобра када су је оборили бољшевици (»Октобарска Револуција«).

Извори

Историја Русије ГЛАВА 24 Друга руска револуција, Алексеј Јелачић, Београд 1929.

@@ Ред 8: / Ред 8: @@
 | Други_називи =
 | Држава_или_територија= [[Русија]]
-| Управно_седиште =
+| Управно_седиште = [[Зимски дворац]]
 | Врста_управе =
 | Почетак_рада = [[2. март]] [[1917]].
@@ Ред 29: / Ред 29: @@
 == Хронологија ==
 [[Датотека:First Provisional.jpg|мини|десно|Први састав Привремене владе]]
-Хронолошка шема главних догађаја Фебруарске Револуције изгледа овако: 1. Прва влада [[Георгиј Лавов|кнеза Љвова]], од 2. марта до 2. маја; чисто грађанска са једним [[Социјалистичка револуционарна партија|социјалистом]] ([[Александар Керенски|Керјенским]]), коалиција [[Партија уставних демократа|кадета]] и умеренијих елемената. II. Друга влада кнеза Љвова, или продужење Прве Владе, али без [[Александар Гучков|Гучкова]] (министар војни) и [[Павел Миљуков|Миљукова]] (министар спољњих послова); у њу улазе два социјал-демократа, један народни социјалист и социјални револуционар [[Виктор Чернов|Чернов]] (вођ странке и њен главни идеолог), т.зв. »сељачки министар«, који преузима министарство пољопривреде. Ова влада грађанско-социјалистичке коалиције траје од 2. маја до 2. јула, када избија прва акутна криза, услед проглашења [[Украјинска Народна Република|аутономије Украјине]] од стране већине владе, те кабинет Љвова одступа. После угушења бољшевичке буне у Петрограду и дугих и мучних преговора образује се: III. Друга коалициона влада или прва влада Керенског, састављена у главном од кадета и социјалиста, која траје до 28. августа; онда у вези са покретом [[Лавр Корнилов|генерала Корњилова]] избија дуга криза, и након још дужих и тежих преговора и одуговлачења долази до IV. Треће коалиционе владе, или друге владе Керјенскога, која је трајала до 25. октобра када су је оборили [[бољшевици]] (»Октобарска Револуција«).
+Хронолошка шема главних догађаја Фебруарске Револуције изгледа овако: 1. Прва влада [[Георгиј Лавов|кнеза Љвова]], од 2. марта до 2. маја; чисто грађанска са једним [[Социјалистичка револуционарна партија|социјалистом]] ([[Александар Керенски|Керјенским]]), коалиција [[Партија уставних демократа|кадета]] и умеренијих елемената. II. Друга влада кнеза Љвова, или продужење Прве Владе, али без [[Александар Гучков|Гучкова]] (министар војни) и [[Павел Миљуков|Миљукова]] (министар спољњих послова); у њу улазе два социјал-демократа, један народни социјалист и социјални револуционар [[Виктор Чернов|Чернов]] (вођ странке и њен главни идеолог), т.зв. »сељачки министар«, који преузима министарство пољопривреде. Ова влада грађанско-социјалистичке коалиције траје од 2. маја до 2. јула, када избија прва акутна криза, услед проглашења [[Украјинска Народна Република|аутономије Украјине]] од стране већине владе, те кабинет Љвова одступа. После [[Јулски дани|угушења бољшевичке буне]] у [[Петроград]]у и дугих и мучних преговора образује се: III. Друга коалициона влада или прва влада Керенског, састављена у главном од кадета и социјалиста, која траје до 28. августа; онда у вези са покретом [[Лавр Корнилов|генерала Корњилова]] избија дуга криза, и након још дужих и тежих преговора и одуговлачења долази до IV. Треће коалиционе владе, или друге владе Керјенскога, која је трајала до 25. октобра када су је оборили [[бољшевици]] (»Октобарска Револуција«).
 == Извори ==