Аутономне републике Совјетског Савеза — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 1: Ред 1:
'''Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]''' су биле административне јединице одређених народа унутар СССР-а. Аутономне републике имале су нижи статус од [[Републике Совјетског Савеза|конститутивних република Совјетског Савеза]], али су по нивоу аутономије биле на вишем степену од аутономних области и аутономних округа.
'''Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]''' су биле административне јединице одређених народа унутар СССР-а. Аутономне републике имале су нижи статус од [[Републике Совјетског Савеза|конститутивних република Совјетског Савеза]], али су по нивоу аутономије биле на вишем степену од аутономних области и аутономних округа.


За разлику од конститутивних република, аутономне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током [[1920е|1920]]-их, [[1950е|1950]]-их након Стаљинове смрти и током владавине [[Леонид Брежњев|Леонида Брежњева]].<ref name="Cornell">Cornell, Svante E., [http://www.silkroadstudies.org/new/inside/publications/0419dissertation.pdf ''Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia'']. Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. p. 89-90. University of Uppsala, ISBN 91-506-1600-5.</ref>
За разлику од конститутивних република, аутономне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током [[1920е|1920]]-их, [[1950е|1950]]-их након Стаљинове смрти и током владавине [[Леонид Брежњев|Леонида Брежњева]].<ref name="Cornell">Cornell, Svante E., [http://www.silkroadstudies.org/new/inside/publications/0419dissertation.pdf ''Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia'']. Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. pp. 89-90. University of Uppsala, ISBN 91-506-1600-5.</ref>


Списак Аутономних република унутар појединих контитутивних република:
Списак Аутономних република унутар појединих контитутивних република:

Верзија на датум 8. фебруар 2014. у 07:26

Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) Совјетског Савеза су биле административне јединице одређених народа унутар СССР-а. Аутономне републике имале су нижи статус од конститутивних република Совјетског Савеза, али су по нивоу аутономије биле на вишем степену од аутономних области и аутономних округа.

За разлику од конститутивних република, аутономне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током 1920-их, 1950-их након Стаљинове смрти и током владавине Леонида Брежњева.[1]

Списак Аутономних република унутар појединих контитутивних република:

Азербејџанска ССР

Грузијска ССР

Руска СФСР

Горно-Алтајска Аутономна Област (данас Република Алтај), Адигејска Аутономна Област (данас Адигеја) и Хакасијска Аутономна Област (данас Хакасија) уздигнуте су на састус Аутономних република 1991. године, нетом пред распад Совјетског Савеза. Само је Јеврејска Аутономна Област задржала статус области у Русији.

Аутономне републике које су у одређеном периоду раније историје Совјетског Савеза биле део Руске СФСР:

Узбечка ССР

Украјинска ССР

Извори

  1. ^ Cornell, Svante E., Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia. Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. pp. 89-90. University of Uppsala, ISBN 91-506-1600-5.