Но нејм

Датотека:NoNamePressPhoto.jpg

Но Нејм на промотивној фотографији за Песму Евровизије 2005.

Но нејм (No Name, дословно "Безимени") је шесточлани дечачки састав из Подгорице. На Песми Евровизије 2005. у Кијеву, Но нејм су са песмом Заувијек моја освојили 7. место за Србију и Црну Гору.

Чланови

Но нејм чине Марко Перић (бас гитара, фронтмен), Данијел Алибабић (водећи вокал), Марко Прентић (гитара, вокал), Бранко Недовић (соло клавијатуре), Драгољуб Пурлија (бубњеви) и Бојан Јововић (клавијатуре). Данијел је рођен 1988, Прентић 1986, остали 1985; сви су (некадашњи или и даље) ученици подгоричке музичке школе "Васа Павић". И самостално су освајали бројне награде на музичким такмичењима, а Марко Прентић је и петоструки првак Србије и Црне Горе у модерном плесу. Милан Перић, који је за Но нејм писао Заувијек моја и Моја љубави, је Марков отац.

Историја

Састав "Но Нејм" је основан 19. новембра 2003. Већ 2004. године, Но нејм је великом брзином привукао пажњу јавности: након другог места међу "новим звијездама" на херцегновским "Сунчаним скалама" са песмом За тебе и мене и концерта са групом "Пепер" 12. августа у Котору, уследили су наступи у клубовима и медијима а потом и на новогодишњим концертима у Подгорици и Бару. Почетком 2005. године, на "Монтефону" су добили награду за "откриће године", а онда је 2. марта дошла Монтевизија 2005. са песмом Заувијек моја Славена Кнезовића на текст Милана Перића и Но нејм је катапултиран у средиште медијске пажње.

Датотека:NoNameEuropjesma05.jpg

Победнички наступ на Европесми-Еуропјесми 2005.

Милан Перић је 1984. године већ писао текст за песму Ћао аморе, којом су Владо Калембер и Изолда Баруџија испред тадашње ТВ Титоград представљали СФРЈ на Песми Евровизије. Песма Заувијек моја, одличан евровизијски материјал, са лаганим виолинским уводом, снажном изворном подлогом и крцата емотивним садржајем и, иако текстом љубавна, у основи отворено родољубива, плод је вишемесечног рада искусног тима на црногорском пандану изузетном успеху песме Лане моје, са којом је Жељко Јоксимовић претходне године освојио друго место на Песми Евровизије. Од првог извођења на Монтевизији, за коју прилику су момци обукли стилизоване старе униформе бокељских морнара а у иначе скучен студио посебно унесено и црквено звоно, није било никакве сумње кога ће Црна Гора желети у Кијеву. После ове победе, Заувијек моја је два дана касније убедљиво победила и на Европесми-Еуропјесми 2005. у Подгорици, након гласања које су многи видели као неправедно, пошто су обема најбоље пласираним песмама са Беовизије сви чланови жирија испред РТЦГ дали по нула поена (нимало другачије од претходне године, када су сви црногорски извођачи награђени са по нил пуан од чланова жирија из Србије). Њихова песма добила је и највећи број поена у телегласању: у директном преносу је прво речено да су у питању гласови које су прикупили црногорски оператери, и иако је то убрзо демантовано тврдњом да су укључени и гласови из Србије, представници РТС су у фебруару 2006. потврдили да гласови гледалаца из Србије никада нису били укључени у званичне резултате.

Датотека:NoNameIzSpota.png

Клупко

Датотека:Escnonametelop.png

Шта би?

Са родољубиво-емотивним набојем који је песма Заувијек моја носила и контроверзом око гласања усред дугогодишњег трвења око државног статуса Црне Горе, све што је уследило а најмање је имало везе са самим саставом или њиховом песмом могло се једино и очекивати. Још пре Монтевизије, Радио-телевизија Црне Горе оптужила је у неколико наврата РТС да унапред фаворизује Јутро, победничку композицију Жељка Јоксимовића у извођењу Јелене Томашевић са Беовизије, допуштајући њено извођење у медијима, на шта је РТС одговорио изузетно грубим саопштењем. У току преноса Европесме-Еуропјесме 2005, међу извођачима се појавио и Ацо Ђукановић, контроверзни брат црногорског председника, а водитељ Андрија Милошевић је сажео општу атмосферу коментаришући Јутро поскочицом "тресла се гора, родио се миш" и наздрављајући победу са "овога пута, пјевамо за Европу, а идуће године—пјевали у њој, иако она од вајкада пјева у нама". Странке које се залажу за осамостаљење Црне Горе су песму прихватиле као де факто химну покрета за независност, "Но нејм" испратиле "коначно директно са Голубоваца", а дочекале "...са поносно распјеваном Црном Гором". Песма је у Србији од почетка изложена тихом бојкоту, а злонамерни су састав увредљиво назвали "Киндер јаја". Европској радиодифузној унији прослеђен је захтев за утврђивање да је песма плагијат народне песме Пољем се вије и шпанске песме No voy a Llorar, који је ова одбацила напомињући притом да ЕРУ једино испитује да ли је раније објављивана идентична песма. Снимљен је званични спот у режији Срђана Голубовића, у којем девојка у белој ношњи широм Црне Горе провлачи црвено клупко, нескривену алузију на нову црногорску заставу, симбол тежњи за самосталношћу, а на званичном месту групе је једно време стајала верзија "на црногорском језику". Момци су на самој Песми Евровизије у соби за извођаче седели под заставама држава чланица СЦГ, а њихово извођење—које су коментатори страних телевизија својим гледаоцима, природно, најавили препричавајући све претходно ("Srbija in Črna Gora, ena taka fina država za take stvari...tisti sindrom a la dobra stara Juga", како је казано у словеначком преносу)—је отворио телоп на којем се некако нашла застава Србије. РТС је свој пренос обликовао смирено као да се ради о каквом далеком скијашком такмичењу на којем Србија нема свог представника (ТВ Пинк: "Како смо се надали, добро смо се удали"), док је водитељ РТЦГ сваку паузу користио да подсети гледаоце из дијаспоре да се пребаце на своје националне емитере и гласају за "наше момке" ("На Бориса Новковића не треба трошити ријечи, о њему већ све знамо, али зато подсјећамо наше гледаоце у дијаспори да се пребаце", "Група из Украјине поручује да нас је заједно више, али и нас ће заједно бити више ако будемо гласали за наше момке", итд.).

Датотека:Eurovision05-serbiaandmontenegro01.jpg

Ојха!

Саму песму је за Песму Евровизије у најбољој традицији хрватских евровизијских наступа значајно предуредио аранжер Реми Кациноти, изостављајући лагани увод и готово сав текст изузев рефрена—који је пробликован у упамтљив лаит мотив—и додајући јаку ритмичну ноту и усклике "ојха!". Но нејм су наступили (директно у финалу) у опуштеној модерној одећи, на сцени осветљеној у изражено црвено. Њихова енергична, младалачка и брза (неретки кажу и хаотична) кореографија коју је радила позната балерина и кореограф Соња Вукићевић укључивала је црногорско оро и неколико народних игара, честа прегруписавања на сцени, бубњара који је вртео палицом те дизање руку у вис на крају извођења. За свој наступ освојили су 137 поена, укључујући и по максималних 12 од Аустрије, Хрватске и Швајцарске, и седмо место.

На Сунчаним скалама 2005, Но нејм су освојили "Принчеве награде" за најбољу групу, дебитанте године, најбољи видео-спот и најбољу композицију. Учествују и на Монтевизији 2006. са песмом Моја љубави Далибора Недовића на текст Милана Перића.

Спољашње везе

• Званичне странице (језик: српски)