Jump to content

Диктатура пуковника — разлика између измена

нема резимеа измене
м
'''Грчка војна хунта''' ([[1967]]—[[1974]]), познатија и под именима '''Режим пуковника''' ({{јез-грч|Το καθεστώς των Συνταγματαρχών}}) и у [[Грчка|Грчкој]] '''Диктатура''' ({{јез-грч|Η Δικτατορία}}) или '''Седам година''' ({{јез-грч|Η Επταετία}}) односи се на серију десничарских влада које су у тих 7 година владале Грчком. Раздобље диктатуре трајало је од [[21. април]]а [[1967]]. године, па до [[23. јул]]а [[1974]]. године.
 
Војна хунта била је одраз преко 30 година подељености Грка и политике у држави. Иако су је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] нацисти окупирали, од [[1944]]. до [[1949]]. трајао је [[Грчки грађански рат|грађански рат]] између републиканскихмонархистичких снага (присталица [[краљ]]а и диктатуре) с једне стране, те комунистичких герилаца с друге стране. На Грчку је снажно утицала и [[Труманова доктрина]].
 
Након краја грађанског рата, краљ се вратио на [[власт]], али ситуација се није смирила.
 
Било је говора о [[пуч]]у. Рано ујутру, 21. априла 1967. само неколико недеља пре избора за нову владу, [[тенк]]ови су изашли на улице [[Атина|Атине]]. Вођа [[Државни удар у Грчкој 1967.|пуча]] био је [[бригадир]] [[Стилијанос Патакос]], а уз њега су били и пуковници [[Георгиос Пападопулос]] и [[Николаос Макерезос]].<ref>[http://www.historycentral.com/dates/1967.html American/World History 1967-1968<!-- Bot generated title -->]</ref> Чланова хунте на крају је било пет. Ваља нагласити да је током владавине хунте преко 10.000 људи ухапшено.<ref name="Ganser">NATO's Secret Armies: Operation GLADIO and Terrorism in Western Europe. By Ganser Daniele (2005). pp. 220–223 ISBN 0-7146-5607-0, ISBN 978-0-7146-5607-6</ref> Људи су затварани по сумњом за левичарску политичку идеологију. [[Православље]] је широко истицано и слављено. Како су године пролазиле, војска је постајала све омраженија. Краљ је покушао да сруши хунту, али није успео па је побегао [[1967]], а након пада хунте, [[монархија]] је укинута референдумом из [[1973]]. године. Хунту је током владавине обилато финансирала влада [[САД]] како би била учинковит „бедем заштите против ширења комунизма“.
 
Један од њених најгорих потеза било је крваво гушење устанка на атинској Политехничкој школи [[17. новембра]] [[1973]]. године. Свргнули су кипарског председника, [[Макариос III|архиепископа Макариоса]], а били су и на рубу отвореног рата са [[Турска|Турском]]. Пад хунте догодио се 23. јула 1974. када је тада слабо познати генерал [[Федон Гизикис]] послао тенкове на улице Атине и Солуна. Годину касније предао је власт грађанским политичарима.