Jump to content

Сарски плебисцит — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
{{радови у току}}
'''Сарски [[плебисцит]]''' је изјашњавање становника [[Сарска областСар|Сарске области]] о томе да ли желе да ова област остане под мандатом [[Друштво народа|Друштва народа]], да се прикључи [[Немачка|Немачкој]] или да се прикључи [[Француска|Француској]]. Изјаснили су се за прикључење Немачкој.
 
==Међународна позадина==
[[Римски споразуми]] постигнут [[7. јануар]]а [[1935]]. између [[Италија|Италије]] и Француске охрабрио је немачке [[ревизионизам|ревизионистичке]] кругове. Немачка штампа је тријумфално славила овај споразум. Она је изјављивала да римски споразуми значе радикалну промену у политичком механизму [[Европе|Европе]] и да представљају нови курс француске политике према Немачкој. У уводнику листа ''Berliner Tageblatt'' од [[10. јануар]]а [[1935]]. године стајало је:
 
[[Римски споразуми]] постигнут [[7. јануар]]а [[1935]]. између [[Италија|Италије]] и Француске охрабрио је немачке [[ревизионизам|ревизионистичке]] кругове. Немачка штампа је тријумфално славила овај споразум. Она је изјављивала да римски споразуми значе радикалну промену у политичком механизму [[ЕвропеЕвропа|Европе]] и да представљају нови курс француске политике према Немачкој. У уводнику листа ''Berliner Tageblatt'' од [[10. јануар]]а [[1935]]. године стајало је:
 
{{цитат|Сада постоје перспективе да Италија и Француска, прилагођавајући се једна другој, пожеле да заједнички продискутују проблем наоружања... Ми не сумњамо да ће према Немачкој бити показан максимум тактичности.}}
 
[[Хитлер]] је одлучио да искористи повољну ситуацију и да приступи припремању плебисцита о сарском питању. Како у сарској области тако и у самој Француској немачки агенти развили су живу пропагандну активност за присаједињење Сара Немачкој. Још [[1934]]. године биро којим је руководио [[Рибентроп]] поставио је на чело своје француске секције једног од најактивнијих Хитлерових емисара [[Ото Абец|Ота Абеца]]. Задатак агента био је да организује немачку пету колону у Француској. Ожењен Францускињом и имајући приступ у редове крупних индустријалаца и финансијске аристократије Абец се енергично прихватио посла. Велику подршку пружио му је [[гроф де Полињак]] директор оне исте [[шампања|шампањске]] виноградарске фирме чији је представник у Немачкој некада био Рибентроп. Абец је у Француској доказивао да је Немачка једини заштитник Европе од [[бољшевици|бољшевизма]]. Ускоро је Абец успоставио везу са [[Огњени крстови|Огњеним крстовима]] и са другим десничарским организацијама у Француској- [[Савез бивших ратника (Француска)|Савезом бивших ратника]], [[Лига пореских обвезника|Лигом пореских обвезника]] и другим. Представнику француског Савеза бивших ратника, посланику [[Жан Гуа|Жану Гуа]] уручио је лични Хитлеров позив да дође у [[Берлин]]. Заједно са чланом париске општине Мунијом Жан Гуа је отишао у Берлин где га је Хитлер срдачно дочекао. Крајем новембра у посету [[Париз]]у отишао је и сам РибентроРибентроп.
 
У Паризу се Рибентроп састао са [[Пјер Лавал|Лавалом]] и плод њиховог састанка био је споразум о сарском плебисцит. Рибентроп је од Лавала добио обећање да ће се Француска након десет година одрећи од поновног плебисцита у Сару ако овај буде решен у корист Немачке. Рибентроп је обећао да је Сар последња Немачка територијална претензија према Француској.
 
Два дана пре плебисцита Лавал је изјавио да Француска није заинтересована за његов исход. Ова изјава је свакако имала велики утицај на становништво Сарске области које је водило борбу за присаједињење ове области Француској.
 
==Гласање==
 
Плебисцит је одржан [[13. јануар]]а [[1935]]. године. Од 539 хиљада гласача 477 хиљада изјаснило се за присаједињење Сара Немачкој, преко 46 хиљада дало је свој глас за одржење раније управе Друштва народа над овом облашћу док је 2 хиљаде људи гласало за присаједињење ове области Француској. Овако повољан исход гласања за Немачку био је пре свега псотигнут активним деловањем агената, широко развијеном [[пропаганда|пропагандом]] и применом терора над непокорним елементима.