Украјинска православна црква

За друге употребе погледајте страницу Украјинска православна црква (вишезначна одредница).

Украјинска православна црква Українська Православна Церква
Кијевско-печерска лавра
Основни подаци
Киријархална црква	Руска православна црква
Аутономија	1990 — самоуправна црква с правима широке аутономије
Канонско признање	Канонски призната
Предстојатељ	Митрополит кијевски и све Украјине Владимир (Сабодан)
Сједиште	Кијев
Канонска јурисдикција	Украјина
Календар	Јулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Статистика
Архијереја	66
Епархија	46
Манастира	191
Вјерника	око 5 милиона

Украјинска православна црква (укр. Українська Православна Церква) самоуправна је црква с правима широке аутономије под јурисдикцијом Руске православне цркве.

Она је једина канонски призната православна црква у Украјини. Постоје још и Украјинска православна црква — Кијевски патријархат и Украјинска аутокефална православна црква, обје канонски непризнате.

Историја

Главни чланак: Историја Руске православне цркве

Тежња ка аутокефалности

У јесен 1989. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у СССР-у и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у Украјини се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима Украјинског егзархата су се јавиле тенденције за одвајањем од Московског патријархата.

Патријарх московски Пимен и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине, Филарет примили су поруке од клирика из западноукрајинских епархија с позивом да подаре аутокефалност Егзархату. Архијерејски сабор Руске православне цркве је 30/31. јануара 1990. године донио Уредбу о егзархатима (рус. Положение об экзархатах), која је пружила егзархатима (у Украјини и Бјелорусији) велика права у погледу самосталне управе, а такође и право да се представљају као Украјинска православна црква и Бјелоруска православна црква.

Дана 9. јула 1990. године у Кијеву се одржало савјетовање украјинског епископата, које је разматрајући сложену ситуацију, констатовало да се у западним епархијама није престао вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима): процес легализације унијатске цркве у Западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора по односу ка православцима у том региону; незаконита дејства унијата нису спречавале мјесне власти, него обрнуто, доносиле су дискриминацијске одлуке у односу ка православцима када се радило о предавању храмова унијатима; у таквим условима православци су, под притиском од стране унијата и мјесних власти, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у Украјинску аутокефалну православну цркву. У вези са тим, епископат Украјинске православне цркве је упутио Апел ка патријарху московском и све Русије Алексију II и Светом синоду Руске православне цркве, у којем су се налазили предлози да се ојача ауторитет свештенства Украјинске православне цркве ради активнијег супротстављања расколницима и унијатима. Дана 10. јула 1990. године одржано је засједање Светог синода Украјинског егзархата који је одобрио тај апел. Свети синод Руске православне цркве се 20. јула 1990. године упознао с апелом и донио одлуку да се разматра на ванредном засједању Архијерејског сабора. Ради припреме таквог Сабора, била је образована Комисија под предсједништвом митрополита крутицког и коломенског Јувеналија. Дана 1. октобра 1990. године, Свети синод је одобрио рад Комисије. Материјали и предлози су били упућени на разматрање свим преосвећеним Руске православне цркве и изнесени на претрес и потврду Архијерејском сабору.

Самоуправна црква

Главни чланак: Самоуправна црква

Од 25. до 27. октобра 1990, под предсједништвом патријарха Алексија II, у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, одржао се Архијерејски сабор у саставу од 91. јерарха Руске православне цркве. Након разматрања апела, Архијерејски сабор је установио:

1. Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
2. У вези са тим, назив Украјински егзархат се укида.
3. Предстојатељ Украјинске православне цркве се бира од стране украјинског епископата и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије.
4. Предстојатељ Украјинске православне цркве носи титулу митрополит кијевски и све Украјине.
5. Митрополиту кијевском и све Украјине, у границама Украјинске православне цркве, обраћа се са Блажњејши.
6. Митрополит кијевски и све Украјине има право ношења двије панагије и предношења крста за вријеме богослужења.
7. Синод Украјинске православне цркве бира и поставља епархијске и викарне архијереје, установљава и укида епархије у границама Украјине.
8. Митрополит кијевски и све Украјине као предстојатељ Украјинске православне цркве је стални члан Светог синода Руске православне цркве.
9. Ова одлука Архијерејског сабора Руске православне цркве подлијеже потврди Помјесног сабора Руске православне цркве с уношењем одговарајућих измјена у Устав о управљању Руске православне цркве.

Све до јануара 2009, за вријеме патријарха Алексија II, Помјесни сабор се није састајао, тако да је статус Украјинске православне цркве остао непотврђен. Али, био је потврђен од стране свих архијерејских сабора у периоду до састајања Помјесног сабора Руске православне цркве у Москви крајем јануара 2009. године.

Устројство

Украјинска православна црква има права и канонски статус, који је знатно шири него код аутономних цркава, и фактички је приближена нивоу аутокефалних цркава. Она себе сматра за насљедницу древне Кијевске митрополије (у границама Украјине) и Украјинског егзархата Руске православне цркве.

Предстојатељ Украјинске православне цркве се бира од стране украјинског епископата и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије. Предстојатељ је стални члан Светог синода Руске православне цркве, а украјински епископат учествује на архијерејским и помјесним саборима, и у избору патријарха московског и све Русије.

Предстојатељ Украјинске православне цркве од 1992. године је митрополит кијевски и све Украјине Владимир (Сабодан). За вријеме богослужења, предстојатељ се у цркви спомиње као „Господин и Отац наш“.

24. фебруара 2014. године, у Кијеву је одржано заседање Синода Украјинске Православне Цркве (Московске Патријаршије), на ком је, због медицински оправдане спречености Високопреосвећеног Митрополита кијевског и све Украјине Владимира да обавља дужности Поглавара Украјинске Православне Цркве, тајним гласањем на дужност местобљуститеља изабран Митрополит черновицки и буковински Онуфрије.

Према Уставу Украјинске православне цркве, највиши органи црквене власти и управе су: Сабор, Сабор епископа (архијерејски сабор) и Свети синод под предсједништвом митрополита кијевског и све Украјине.

Украјинска црква се састоји из 43 епархије, у којима се налази 54 архијереја (43 епархијска и 11 викарних), и броји око 10.900 црквених општина. У Украјинској православној цркви има 8.962 свештенослужитеља (8.517 свештеника и 445 ђакона), ради око 20 школских установа (1 академија, 7 семинарија и 12 училишта). Постоји 175 манастира (85 мушких и 90 женских) у којима се налази 4.650 монаха и монахиња.

Изузимајући три области Галичине (Љвовске, Ивано-Франковске и Тернопољске), Украјинска православна црква се јавља највећом конфесијом на цијелој државној територији.

Види још

• Митрополит кијевски и све Украјине
• Свети синод Украјинске православне цркве

Извори

• Состояние на 24 ноября 2009 год
• Устав Руске православне цркве
• Статут про управління Української Православної Церкви

Спољашње везе

• Званична страница Украјинске православне цркве