Парастос — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Парастос или Панихида'''<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm Парастос или Панихида?]</ref> ({{Јез-грч|παννυχίς - панихида, параста́с)}} је [[молитва]] за покојне.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm Култ Мртвих] </ref>
'''Парастос или панихида'''<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm Парастос или Панихида?]</ref> ({{Јез-грч|παννυχίς панихида, параста́с)}} [[молитва]] је за покојне.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm Култ Мртвих] </ref>


Иако је у почетку постојала разлика између појма Парастос и Панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[грчка]] реч и означавља посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка реч која потиче од грчке речи “пас” (πας) - сав, читав, “никс” (νυξ) - ноћ и “адо” - певам. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ - свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>[http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 Бдење]</ref> Међутим у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма Парастос и Панихида (панихида је у почетку била свсноћно богослужење, а касније је постала служба за умрле) данас то представља исти појам.
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[грчка]] реч и означавља посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка реч која потиче од грчке речи “пас” (πας) - сав, читав, “никс” (νυξ) ноћ и “адо” певам. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>[http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 Бдење]</ref> Међутим у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида (панихида је у почетку била свсноћно богослужење, а касније је постала служба за умрле) данас то представља исти појам.


У народу за парастос постоји израз Даћа - од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа - даје се - у спомен покојнику она храна која се износи на гроб.
У народу за парастос постоји израз даћа од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа даје се у спомен покојнику она храна која се износи на гроб.
ЗАДУШНИЦЕ<ref>[http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/misev.html Задушнице]</ref> - (за душу) - дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за [[Душа|душе покојника]].
ЗАДУШНИЦЕ<ref>[http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/misev.html Задушнице]</ref> - (за душу) - дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за [[Душа|душе покојника]].


Ред 15: Ред 15:
== Извори ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
http://www.spc.rs/


{{DEFAULTSORT:Парастос,Панихида, Задушнице, Даће}}
{{DEFAULTSORT:Парастос,Панихида, Задушнице, Даће}}

Верзија на датум 6. март 2014. у 17:15

Парастос или панихида[1] (грч. παννυχίς — панихида, параста́с) молитва је за покојне.[2]

Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је грчка реч и означавља посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка реч која потиче од грчке речи “пас” (πας) - сав, читав, “никс” (νυξ) — ноћ и “адо” — певам. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.[3] Међутим у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида (панихида је у почетку била свсноћно богослужење, а касније је постала служба за умрле) данас то представља исти појам.

У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. ЗАДУШНИЦЕ[4] - (за душу) - дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за душе покојника.

Када се врши Парастос? [5]

Помени за умрле (парастоси) се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину.

  • Парстос у трећи дан симболише тродневни боравак Христов у гробу, и врши се и у част Света Тројица.
  • Девети дан - због девет анђелских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима.
  • Четрдесети дан - у част Вазнесења Христовог у 4о. дан после Васкрсења. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији.

Извори