Парастос — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Парастос или панихида'''<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm Парастос или Панихида?]</ref> ({{Јез-грч|παννυχίς — панихида, параста́с)}} [[молитва]] је за покојне.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm Култ Мртвих] </ref> |
'''Парастос или панихида'''<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm Парастос или Панихида?]</ref> ({{Јез-грч|παννυχίς — панихида, параста́с)}} [[молитва]] је за покојне.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm Култ Мртвих] </ref> |
||
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[грчка]] реч и означавља посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка реч која потиче од грчке речи “пас” (πας) - сав, читав, “никс” (νυξ) — ноћ и “адо” — певам. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>[http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 Бдење]</ref> Међутим у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида (панихида је у почетку била |
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[грчка]] реч и означавља посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка реч која потиче од грчке речи “пас” (πας) - сав, читав, “никс” (νυξ) — ноћ и “адо” — певам. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>[http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 Бдење]</ref> Међутим у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида (панихида је у почетку била свеноћно богослужење, а касније је постала служба за умрле) данас то представља исти појам. |
||
У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. |
У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
Помени за умрле (парастоси)<ref>[http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2436 Када се врше парастоси?]</ref> се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину. |
Помени за умрле (парастоси)<ref>[http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2436 Када се врше парастоси?]</ref> се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину. |
||
* |
* Парастос у трећи дан симболише тродневни боравак [[Христ]]ов у [[гроб]]у, и врши се и у част [[Света Тројица|Света Тројица]]. |
||
*Девети дан - због девет анђелских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима. |
*Девети дан - због девет анђелских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима. |
||
*Четрдесети дан - у част [[Вазнесење Господње|Вазнесења Христовог]] у 4о. дан после [[Васкрсење|Васкрсења]]. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији. |
*Четрдесети дан - у част [[Вазнесење Господње|Вазнесења Христовог]] у 4о. дан после [[Васкрсење|Васкрсења]]. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији. |
||
Верзија на датум 8. март 2014. у 20:41
Парастос или панихида[1] (грч. παννυχίς — панихида, параста́с) молитва је за покојне.[2]
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је грчка реч и означавља посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка реч која потиче од грчке речи “пас” (πας) - сав, читав, “никс” (νυξ) — ноћ и “адо” — певам. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.[3] Међутим у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида (панихида је у почетку била свеноћно богослужење, а касније је постала служба за умрле) данас то представља исти појам.
У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. ЗАДУШНИЦЕ[4] - (за душу) - дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за душе покојника.
Када се врши Парастос?
Помени за умрле (парастоси)[5] се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину.
- Парастос у трећи дан симболише тродневни боравак Христов у гробу, и врши се и у част Света Тројица.
- Девети дан - због девет анђелских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима.
- Четрдесети дан - у част Вазнесења Христовог у 4о. дан после Васкрсења. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији.
Извори
