Стендал — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 22: Ред 22:
Имао је тешко детињство. Касније је успео да пропутује Њемачком, али је био више везан за Италију где је постао [[конзул (дипломатија)|конзул]]. Већину својих дела је написао у Италији и објавио под [[псеудоним]]ом Стендал. Његов роман [[Црвено и црно]] заснован је на истинитом догађају објављеном у новинској хроници. Најпознатија Стендалова дела су [[роман]]и Црвено и црно, Пармски картузијански манастир и Расправа о љубави.
Имао је тешко детињство. Касније је успео да пропутује Њемачком, али је био више везан за Италију где је постао [[конзул (дипломатија)|конзул]]. Већину својих дела је написао у Италији и објавио под [[псеудоним]]ом Стендал. Његов роман [[Црвено и црно]] заснован је на истинитом догађају објављеном у новинској хроници. Најпознатија Стендалова дела су [[роман]]и Црвено и црно, Пармски картузијански манастир и Расправа о љубави.


По општем мишљењу, Пармски картузијански манастир је један од најузбудљивијих љубавних романа у француској и европској књижевности.<ref>Пармски картузијански манастир, О аутору, Новости - Златни Французи, Београд 2010. ISBN 978-86-7706-303-0</ref> С обзиром да је живио у периоду [[романтизам|романтизма]], његова реалистичарска дјела нису била цијењена у то вријеме. Свој рад је посветио ''„неколицини срећника“'', мислећи притом на оне који су, после његове смрти, почетком XX века „открили“ његов таленат.
По општем мишљењу, Пармски картузијански манастир је један од најузбудљивијих љубавних романа у француској и европској књижевности.<ref>Пармски картузијански манастир, О аутору, Новости - Златни Французи, Београд 2010. ISBN 978-86-7706-303-0.</ref> С обзиром да је живио у периоду [[романтизам|романтизма]], његова реалистичарска дјела нису била цијењена у то вријеме. Свој рад је посветио ''„неколицини срећника“'', мислећи притом на оне који су, после његове смрти, почетком XX века „открили“ његов таленат.


== Дела ==
== Дела ==

Верзија на датум 18. март 2014. у 09:34

Стендал
Стендалов портрет, Јохан Олаф Зодермарк
Лични подаци
Пуно имеМари-Анри Бел
Датум рођења23. јануар 1783.
Место рођењаГренобл, Француска
Датум смрти23. март 1842.
Место смртиПариз, Француска

Мари-Анри Бел (франц. Marie-Henri Beyle; Гренобл, 23. јануар 1783Париз, 23. март 1842), познатији под псеудонимом Стендал, био је француски писац чија се дела сматрају претечом реализма.

Биографија

Имао је тешко детињство. Касније је успео да пропутује Њемачком, али је био више везан за Италију где је постао конзул. Већину својих дела је написао у Италији и објавио под псеудонимом Стендал. Његов роман Црвено и црно заснован је на истинитом догађају објављеном у новинској хроници. Најпознатија Стендалова дела су романи Црвено и црно, Пармски картузијански манастир и Расправа о љубави.

По општем мишљењу, Пармски картузијански манастир је један од најузбудљивијих љубавних романа у француској и европској књижевности.[1] С обзиром да је живио у периоду романтизма, његова реалистичарска дјела нису била цијењена у то вријеме. Свој рад је посветио „неколицини срећника“, мислећи притом на оне који су, после његове смрти, почетком XX века „открили“ његов таленат.

Дела

  • Црвено и црно (1830),
  • Пармски картузијански мананстир (1839)

Недовршена аутобиографска дјела

  • Мемоари једног егоисте (1892),
  • Живот Анрија Брилара (1890).

Референце

  1. ^ Пармски картузијански манастир, О аутору, Новости - Златни Французи, Београд 2010. ISBN 978-86-7706-303-0.

Спољашње везе

Шаблон:Link FA