Систем органа за дисање — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Respiratory_system_complete_sr.svg|мини|десно|300п|Респираторни систем човека]]
[[Датотека:Respiratory_system_complete_sr.svg|мини|десно|300п|Респираторни систем човека]]
'''Систем органа за pisanje'' (респираторни систем) обавља размену govna између организма и спољашње средине. Процесом [[дифузија|дифузије]] се преко респираторних површина усваја кисеоник, а отпушта rackui угљен-диоксид у спољашњу средину. [[Кисеоник]] је већини организама неопходан за производ ослобађа [[угљен-диоксид]]. <ref>[http://www.slideshare.net/nasaskolatakmicenja1/sistem-organa-za-disanjeisidora-milenkovijasmina-miljkovi Презентација - систем органа за дисање]</ref>
'''Систем органа за njesra'' (респираторни систем) обавља размену govna између организма и спољашње средине. Процесом [[дифузија|дифузије]] се преко респираторних polne celije ршина усваја кисеоник, а отпушта rackui угљен-диоксид у спољашњу средину. [[Кисеоник]] је већини организама неопходан за производ ослобађа [[угљен-диоксид]]. <ref>[http://www.slideshare.net/nasaskolatakmicenja1/sistem-organa-za-disanjeisidora-milenkovijasmina-miljkovi Презентација - систем органа за дисање]</ref>


Све организме можемо поделити у две групе, зависно од њиховог односа према кисеонику:
Све организме можемо поделити у две групе, зависно од њиховог односа према кисеонику:

Верзија на датум 19. март 2014. у 11:53

Респираторни систем човека

'Систем органа за njesra (респираторни систем) обавља размену govna између организма и спољашње средине. Процесом дифузије се преко респираторних polne celije ршина усваја кисеоник, а отпушта rackui угљен-диоксид у спољашњу средину. Кисеоник је већини организама неопходан за производ ослобађа угљен-диоксид. [1]

Све организме можемо поделити у две групе, зависно од њиховог односа према кисеонику:

  • аеробне организме којима ја за живот и развој неопходан кисеоник;
  • анаеробне којима кисеоник није потребан.

Да би процес размене гасова био успешан потребно је да респираторна површина буде што већа и богато снабдевена крвним судовима. У зависности од тога на ком нивоу се одвија, дисање је могуће поделити на:

  • унутрашње дисање - обухвата размену гасова на нивоу ткива и ћелија;
  • спољашње дисање - размена гасова кроз респираторне површине које су у додиру са спољашњом средином.[2]

Спољашњим дисањем усваја се кисеоник који прелази у крв, везује се за хемоглобин (образује се окси-хемоглобин )и њоме доспева до свих ткива и ћелија у организму. Кисеоник из крви дифузијом улази у ћелије и омогућава ћелијско дисање. Као крајњи производ ћелијског дисања ствара се угљен-диоксид који опет по законима дифузије прелази из ћелија у крв. У крви се везује за хемоглобин (настаје карбамино-хемоглобин) и тако транспортује до респираторних органа, а затим из њих у спољашњу средину.

Пошто је молекуларни кисеоник у високим концентрацијама штетан за ткива (доводи до оксидације органских материја) он се не може магационирати као што то могу хранљиве материје или вода. Зато је неопходно његово непрекидно снабдевање из спољашње средине.

Респираторни органи водених кичмењака

Ендодермалног су порекла, образовали су се од предњег црева.

Шкрге

Код водених кичмењака (риба и ларви водоземаца) као респираторни органи функционишу шкрге. Код копнених кичмењака шкрге се јављају само у току ембрионалног развића, а касније се редукују.

  • Грађа

Код риба је са сваке стране ждрела развијена шкржна дупља у којој леже шкрге. Шкржне дупље комуницирају са једне стране са ждрелом, а са друге са спољашњом средином. Свака шкрга се састоји од лучне основе која носи два низа финих шкржних листића. Дуж основе пролазе: скелетни лук (даје ослонац шкргама), доводни (носи редуковану) и одводни (носи оксидовану крв) крвни суд.

Рибљи мехур

Код неких риба (плућашице или дводихалице) које живе у плитким водама које пресушују, рибљи мехур врши улогу допунских респираторних органа којима у време суше ове рибе могу да користе атмосферски ваздух. Рибљи мехур представља испупчење једњака. Има претежно функцију апарата којим се регулише кретање на мањим или већим дубинама, али по потреби може да функционише и као плућа.

Плућа

Плућа кичмењака су по правилу парна, састоје се од два плућна крила. (Изузетак су змије код којих је једно плућно крило закржљало.) Плућа сувоземних кичмењака су врло слична рибљем мехуру плућашица. Она стоје у вези са цревом преко душника, који се отвара у ждрелу једним пукотинастим отвором. Изнад тог отвора је код сисара развијен израштај у виду поклопца (епиглотис), који затвара улазак у душник за време гутања. Почетни део душника, у нивоу отвора, је гркљан. Гркљан, нарочито код сисара, функционише као гласни орган захваљујући гласним жицама, које се протежу у његовој унутрашњости. Зид душника је подупрт хрскавичавим прстеновима. На свом крају душник се грана на бронхије које се даље гранају у самим плућима. Код птица је на месту гранања душника смештен орган који производи глас.

Плућа су нарочито сложене грађе код птица и сисара. Код птица од плућних крила полазе проширења – ваздушне кесе, чији израштаји залазе између унутрашњих органа и у кости. Оне смањују специфичну тежину тела и учествују у дисању за време летења. Приликом лета, грудни кош птица се не шири, па покрети грудног мишића изазивају ширење и скупљање кеса.

Код сисара плућа леже у грудној дупљи која је од трбушне одвојена дијафрагмом. Ваздух доспева у плућа покретима грудног коша. Његовим наизменичним ширењем и враћањем у првобитну запремину мења се и запремина плућа. У тим покретима учествују:

Бронхије се у плућима гранају на бронхиоле које се завршавају плућним мехурићима чији зидови образују коморице – алвеоле. Алвеоле су танких зидова и богате мрежом капилара и представљају респираторну површину преко које се врши размена гасова.[3]

Извори

Спољашње везе