Хемијска супстанца — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.222.57.99 (разговор) на последњу измену корисника Lakisan97
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 2: Ред 2:
'''Хемијска супстанца''' или '''супстанција''', неправилно '''субстанца/субстанција''', облик је постојања [[материја|материје]].<ref>{{GoldBookRef |title=Chemical Substance |file=C01039}}</ref> То је чулима доступан облик материје. Карактерише је [[маса мировања]]. Састоји се од веома ситних [[честица]] — [[атом]]а. Данас је познато око 17 милона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.
'''Хемијска супстанца''' или '''супстанција''', неправилно '''субстанца/субстанција''', облик је постојања [[материја|материје]].<ref>{{GoldBookRef |title=Chemical Substance |file=C01039}}</ref> То је чулима доступан облик материје. Карактерише је [[маса мировања]]. Састоји се од веома ситних [[честица]] — [[атом]]а. Данас је познато око 17 милона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.


Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других супстанци, на пример: [[боја|боју]], [[мирис]], [[густина|густину]], [[температура топљења|температуру топљења]], [[температура кључања|температуру кључања]]. Наведена својства супстанци, која се одређују помоћу наших чула или инструмената, називају се физичка својства. Хемијска својства супстанци испољавају се при њиховим [[хемијска реакција|реакцијама]] са другим супстанцама. Основни задатак [[хемија|хемије]] је изучавање супстанци — њихове структуре, својстава, као и промена које доводе до претварања једних супстанци у друге.<ref name="HillPetrucciP5">-{Hill, J. W.; Petrucci, R. H.; McCreary, T. W.; Perry, S. S. ''General Chemistry'', 4th ed., p5, Pearson Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 2005}-</ref>
Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других супстанци, на пример: [[боја|боју]], [[мирис]], [[густина|густину]], [[температура топљења|температуру топљења]], [[температура кључања|температуру кључања]]. Наведена својства супстанци, која се одређују помоћу наших чула или инструмената, називају се физичка својства. Хемијска својства супстанци испољавају се при њиховим [[хемијска реакција|реакцијама]] са другим супстанцама. Основни задатак [[хемија|хемије]] је изучавање супстанци — њихове структуре, својстава, као и промена које доводе до претварања једних супстанци у друге.<ref name="HillPetrucciP5">Hill, J. W.; Petrucci, R. H.; McCreary, T. W.; Perry, S. S. ''General Chemistry'', 4th ed., p5, Pearson Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 2005</ref>


Сва материјална тела су изграђена од супстанце. Још у време [[Античка Грчка|старих Грка]] сматрало се да постоје основни делићи, честице супстанце, од којих су саграђена сва тела. Разматрано је следеће питање: Уколико би се неко тело делило на све мање и мање делове, да ли би се то могло радити бесконачно? Изнета је претпоставка да би у једном моменту дошли до дела који не можемо даље поделити. На тај начин је настала идеја о најмањим честицама од којих се сва тела састоје — [[атом]]а.
Сва материјална тела су изграђена од супстанце. Још у време [[Античка Грчка|старих Грка]] сматрало се да постоје основни делићи, честице супстанце, од којих су саграђена сва тела. Разматрано је следеће питање: Уколико би се неко тело делило на све мање и мање делове, да ли би се то могло радити бесконачно? Изнета је претпоставка да би у једном моменту дошли до дела који не можемо даље поделити. На тај начин је настала идеја о најмањим честицама од којих се сва тела састоје — [[атом]]а.
Ред 11: Ред 11:


{{клица-хемија}}
{{клица-хемија}}

[[Категорија:Хемијске супстанце]]
[[Категорија:Хемијске супстанце]]

Верзија на датум 20. март 2014. у 10:51

Пара и течна вода су два облика исте хемијске супстанце, воде.

Хемијска супстанца или супстанција, неправилно субстанца/субстанција, облик је постојања материје.[1] То је чулима доступан облик материје. Карактерише је маса мировања. Састоји се од веома ситних честицаатома. Данас је познато око 17 милона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.

Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других супстанци, на пример: боју, мирис, густину, температуру топљења, температуру кључања. Наведена својства супстанци, која се одређују помоћу наших чула или инструмената, називају се физичка својства. Хемијска својства супстанци испољавају се при њиховим реакцијама са другим супстанцама. Основни задатак хемије је изучавање супстанци — њихове структуре, својстава, као и промена које доводе до претварања једних супстанци у друге.[2]

Сва материјална тела су изграђена од супстанце. Још у време старих Грка сматрало се да постоје основни делићи, честице супстанце, од којих су саграђена сва тела. Разматрано је следеће питање: Уколико би се неко тело делило на све мање и мање делове, да ли би се то могло радити бесконачно? Изнета је претпоставка да би у једном моменту дошли до дела који не можемо даље поделити. На тај начин је настала идеја о најмањим честицама од којих се сва тела састоје — атома.

Извори

  1. ^ IUPAC. „Chemical Substance”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
  2. ^ Hill, J. W.; Petrucci, R. H.; McCreary, T. W.; Perry, S. S. General Chemistry, 4th ed., p5, Pearson Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 2005