Љубомир Ковачевић — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
м
ispravke; козметичке измене
м (уклоњена категорија Народна Одбрана помоћу геџета HotCat)
м (ispravke; козметичке измене)
'''Љубомир Ковачевић''' ([[Петница (Ваљево)|Петница]], 4/[[16. јануар]] [[1848]] — [[Врњачка Бања]], 19. новембар/[[2. децембар]] [[1918]]) је био [[српски историчар]] и политичар. Један је од зачетника критичке [[Историографија|историографије]] у [[Србија|српској]] науци.
 
== Школовање и рани рад ==
 
Рођен је од оца Михаила Ковачевића, петничког свештеника, и мајке Василије, ћерке учитеља Јанићија Поповића.<ref>одредница „Поповић, Јанићије“ у „Биографски лексикон ваљевског краја“, књига 4, свеска 16, стр. 10-11, Ваљево 2012.{{COBISS|ID=191200012}} </ref> Основну школу похађао је у родном месту. Ниже разреде гимназије завршио је у [[Шабац|Шапцу]]. Више разреде гимназије и [[Велика школа|Велику школу]] завршио је у [[Београд]]у. Наставничку активност започео је [[1870]]. године као суплент у [[Неготин]]у а две године касније прешао је у [[Крагујевац]] у учитељску школу. Када је ова школа премештена у Београд он је дошао заједно са њом.
 
== Културни и политички рад ==
 
Брзо је постао члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Био је изузетно активан у готово свим ондашњим српским културним и научним установама. Био је председник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. За академика га је именовао [[краљ Милан Обреновић]] [[1887]]. а након пензионисања [[Пантелија Срећковић|Пантелије Срећковића]] предавао је историју на Великој школи. Био је министар просвете у кабинету [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]] између [[1895]]. и [[1897]]. године. Значајан је његов пројекат закона којим је [[Министарство просвете Краљевине Србије|Министарству просвете]] ускраћено право да поставља професоре на великој школи. Током његовог деловања настава на високој школи се примакла универзитетском нивоу јер су ученици морали „радити и у семинарима, заводима и лабораторијама“<ref>[[Енциклопедија српске историографије]], приредили [[Сима Ћирковић]] и [[Раде Михаљчић]], одредница Љубомир Ковачевић, [[Београд]] [[1997]].</ref>. Наставничку делатност прекинуо је због обавеза у [[Српска краљевска академија|Српској краљевској академији]]. У овој научно-културној установи био је секретар одсека за друштвене науке а затим је постао главни секретар академије. Постао је државни саветник [[1912]]. године једногласном одлуком Народне скупштине. Учествовао је у два [[Српско-турски ратови|српско-турска]] рата ([[1876]] — [[1878]]) а у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] погинуо му је син јединац.
 
== Научни рад ==
 
Током свог школовања Љубомир Ковачевић није се припремао за историјска проучавања. Његова интересовања била су више везана за [[Математика|математику]] и [[Биологија|биологију]]. Такође се у ђачким данима бавио сакупљањем народних умотворина. Његов историчарски рад почео је исправљањем датирања појединих повеља и писама. Унапредио је [[помоћне историјске науке]] својим радовима из области [[Нумизматика|нумизматике]] и [[Историјска географија|историјске географије]]. Био је и колекционар старог новца и оставио је вредну нумизматичку збирку. Занимљиви радови у сфери нумизматике се тичу описа и обраде врло ретког старог Влашког и Бугарског новца.{{чињеница|date=10. 2009.}}
Љубомир Ковачевић је радио изузетно пажљиво, настојећи да сваки проблем сагледа и разуме до краја и да тек онда публикује своје резултате. Зато је објавио релативно мали број радова. Склон детаљу велику пажњу посвећивао је појединим питањима настојећи да установи научну истину тамо где се романтичарска историографија држала традиције.
 
== Важнији радови ==
* ''Неколико хронолошких исправки у српској историји, [[1879]].''
* ''Знамените властеотске породице средњег века, [[1888]].''
* ''[[Деспот Стефан Лазаревић]] за време [[Грађански рат у Османском царству|турских међусобица]] ([[1402]] — [[1413]]), [[1880]].''
* ''Најстарији бугарски новци, [[1908]].''
* ''Два непозната босанска новца, [[1910]].''
* ''И опет [[краљ Вукашин]] није убио [[Цар Урош|цара Уроша]], [[1884]].''
* ''И по трећи пут краљ Вукашин није убио краља Уроша, [[1886]].''
* ''[[Вук Бранковић]], [[1888]].''
* ''Срби у Хрватској и велеиздајничка парница, [[1909]].''
* ''Неколико питања о [[Стефан Немања|Стефану Немањи]], [[1891]].''
* ''Жене и деца [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], [[1901]].''
* ''Историја Српскога Народа, [[1893]].''
 
== Референце ==
1.572.075

измена

Мени за навигацију

Личне алатке

Именски простори

Више