Цвећарство — разлика између измена
м ispravke; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Cvecarstvo.jpg|мини|десно|240п|<center>Делатности цвећарства]] |
|||
'''Цвећарство''' је грана [[земљорадња|земљорадње]] која се бави узгајањем украсних биљака цветница. Може се поделити на цвећарство на ''отвореном'' (у пољима) и ''затвореном'' (стакленици). [[Холандија]] је једна од водећих земаља у производњи цвећа, позната по [[лала]]ма. |
|||
'''Цвећарство''' је [[хортикултура|хортикултурна]] дисциплина која се бави производњом и применом цветних и осталих украсних [[Зељаста биљка|зељастих биљака]] за [[Башта|баште]], вртове и остале категорије отворених зелених простора, као и биљака различитих димензија за [[ентеријер]]е зависно од места примене ([[стан]], радни простор, [[хотел]], [[ресторан]], холови [[аеродром]]а...). |
|||
== Предмет проучавања == |
|||
Цвећарство је уједно и део [[ботаника|ботанике]], коај се првенствено бави његовим проучавање. |
|||
Цвећарске културе укључују биљке отворених простора ([[перене]], [[Једногодишња биљка|једногодишње]] и [[Двогодишња биљка|двогодишње биљке]]), собне биљке, саксијске биљке (лончанице) и [[резани цвет]] (цвеће и пратеће зеленило). За разлику од [[Расадник (хортикултурни)|расадничке производње]] која се бави продукцијом [[садница]] дрвенастих биљака ([[Дрво|дрвећем]], [[Жбун|жбуњем]] и [[Лијана|пузавицама]]), цвећарство обухвата углавном зељасте биљке, мада се бави и малим бројем дрвенастих и полудрвенастих врста које су својим хабитусом, ниским растом, раскошним цветовима или техником гајења и размножавања сличне зељастим перенама. Такве су на пример [[Ружа|руже]], које, иако дрвенасте биљке, припадају цвећарству. Такође многе биљке које имају вредност за [[Фармација|фармацију]] истовремено су и декоративне ([[перуника]], [[божур]], [[невен]]...). Биљке у посудама за ентеријере обухватају цветнодекоративне и лиснодекоративне биљке које су често дрвенасте биљке [[Тропи|тропских]] и [[Суптропска клима|суптропских]] подручја као што су [[фикус]]и, [[филодендрон]]и, [[палме]]... Поједине повртарске културе, као [[купус]], имају декоративне сорте које су предмет производње и примене преко цвећарства.<ref>Janick, J. (1986): Horticultural Science. Fourth edition. W. N. Freeman Company. New York</ref> |
|||
У Србији се цвећарство изучава на одсецима за хортикултуру и пејзажну архитектуру [[шумарски факултет|шумарског]] и пољопривредних факултета. |
|||
== Види још == |
|||
* [[Ботаничка башта]] |
|||
* [[Ботаника]] |
|||
* [[Земљорадња]] |
|||
== Технологија производње == |
|||
== Литература == |
|||
Производња цветних култура обавља се у [[стакленик|стакленицима]] са контролисаним условима, где се регулише [[температура]], [[влага]] и [[светлост]], или на отвореном, а испоручује у контејнерима као репро материјал са изузетком резаног цвета. |
|||
* Мастило, Наталија (2005): ''Речник савремене српске географске терминологије'', Географски факултет, Београд |
|||
* Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): ''Основи аграрне географије'', Јантар група, Земун |
|||
{{Пољопривреда}} |
|||
Индустрија резаног цвећа је посебна област цвећарства и [[технологија]] у овој области обухвата низ поступака којима се добија квалитетан и економичан производ уз оптималну продуктивност а то су размаци садње, орезивање (пинсирање), [[фертиригација]] итд. За овај сегмент цвећарства важно је и како постићи што већу трајност приозвода по брању, како складиштити, чувати и паковати, што је предмет изучавања постхарвест [[Физиологија|физиологије]].<ref> Мијановић, О. (1979): Цвећарство, први део (општи део, саксиске културе, резано цвеће у стакларама, саксијско цвеће). Шумарски факултет (скрипта)</ref> |
|||
Неке врсте цвећа се беру у природи за тржиште резаног цвећа, што није случај само код нас, већ и у [[Аустралија|Аустралији]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]. |
|||
== Тренд == |
|||
Развој, преко [[оплемењивање биљака|оплемењивања биљака]], и синтезе нових [[сорта|сорти]] је главна преокупација цвећарства данас. Потреба за новим [[таксон]]има у цвећарству је стална. Из извештаја Европске канцеларије за биљне сорте (CPVO -Community plant variety office) за 2008. годину види се да је у периоду 1999-2008 поднето око 15.500 захтева за регистрацију и заштиту сорти украсних биљака. Само у 2008. поднето је 1631 захтев што је убедљиво највише у поређењу са осталим групама биљака (агрикултурним биљкама, [[воће]]м и [[поврће]]м) и представља 54,2% од свих захтева. Руже и [[Хризантема|хризантеме]] од почетка рада CPVO су били најважнији таксони на основу података Канцеларије, а после њих [[Мушкатла|пеларгонијуми]], [[љиљани]], гербер и многи други, од године до године.<ref>http://www.cpvo.europa.eu/documents/Rapportannuel/AR2012_EN.pdf</ref> |
|||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Ботаника]] |
[[Категорија:Ботаника]] |
||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Пољопривреда]] |
[[Категорија:Пољопривреда]] |
||
[[Категорија:Земљорадња]] |
[[Категорија:Земљорадња]] |
||
Верзија на датум 25. март 2014. у 21:07
Цвећарство је хортикултурна дисциплина која се бави производњом и применом цветних и осталих украсних зељастих биљака за баште, вртове и остале категорије отворених зелених простора, као и биљака различитих димензија за ентеријере зависно од места примене (стан, радни простор, хотел, ресторан, холови аеродрома...).
Предмет проучавања
Цвећарске културе укључују биљке отворених простора (перене, једногодишње и двогодишње биљке), собне биљке, саксијске биљке (лончанице) и резани цвет (цвеће и пратеће зеленило). За разлику од расадничке производње која се бави продукцијом садница дрвенастих биљака (дрвећем, жбуњем и пузавицама), цвећарство обухвата углавном зељасте биљке, мада се бави и малим бројем дрвенастих и полудрвенастих врста које су својим хабитусом, ниским растом, раскошним цветовима или техником гајења и размножавања сличне зељастим перенама. Такве су на пример руже, које, иако дрвенасте биљке, припадају цвећарству. Такође многе биљке које имају вредност за фармацију истовремено су и декоративне (перуника, божур, невен...). Биљке у посудама за ентеријере обухватају цветнодекоративне и лиснодекоративне биљке које су често дрвенасте биљке тропских и суптропских подручја као што су фикуси, филодендрони, палме... Поједине повртарске културе, као купус, имају декоративне сорте које су предмет производње и примене преко цвећарства.[1]
У Србији се цвећарство изучава на одсецима за хортикултуру и пејзажну архитектуру шумарског и пољопривредних факултета.
Технологија производње
Производња цветних култура обавља се у стакленицима са контролисаним условима, где се регулише температура, влага и светлост, или на отвореном, а испоручује у контејнерима као репро материјал са изузетком резаног цвета.
Индустрија резаног цвећа је посебна област цвећарства и технологија у овој области обухвата низ поступака којима се добија квалитетан и економичан производ уз оптималну продуктивност а то су размаци садње, орезивање (пинсирање), фертиригација итд. За овај сегмент цвећарства важно је и како постићи што већу трајност приозвода по брању, како складиштити, чувати и паковати, што је предмет изучавања постхарвест физиологије.[2]
Неке врсте цвећа се беру у природи за тржиште резаног цвећа, што није случај само код нас, већ и у Аустралији и Сједињеним Америчким Државама.
Тренд
Развој, преко оплемењивања биљака, и синтезе нових сорти је главна преокупација цвећарства данас. Потреба за новим таксонима у цвећарству је стална. Из извештаја Европске канцеларије за биљне сорте (CPVO -Community plant variety office) за 2008. годину види се да је у периоду 1999-2008 поднето око 15.500 захтева за регистрацију и заштиту сорти украсних биљака. Само у 2008. поднето је 1631 захтев што је убедљиво највише у поређењу са осталим групама биљака (агрикултурним биљкама, воћем и поврћем) и представља 54,2% од свих захтева. Руже и хризантеме од почетка рада CPVO су били најважнији таксони на основу података Канцеларије, а после њих пеларгонијуми, љиљани, гербер и многи други, од године до године.[3]
Референце
- ^ Janick, J. (1986): Horticultural Science. Fourth edition. W. N. Freeman Company. New York
- ^ Мијановић, О. (1979): Цвећарство, први део (општи део, саксиске културе, резано цвеће у стакларама, саксијско цвеће). Шумарски факултет (скрипта)
- ^ http://www.cpvo.europa.eu/documents/Rapportannuel/AR2012_EN.pdf