Реченица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 31.223.146.74 (разговор) на последњу измену корисника 213.198.228.162 |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
* Главни - '''[[Субјекат (граматика)|Субјекат]]''' и '''[[Предикат]]'''. |
* Главни - '''[[Субјекат (граматика)|Субјекат]]''' и '''[[Предикат]]'''. |
||
* Зависни - '''[[Атрибут]]''' и '''[[Апозиција]]''' (одредбе именице), '''Објекат''' (допуна глагола) '''[[прилошке одредбе]]''' (одредбе глагола). |
* Зависни - '''[[Атрибут]]''' и '''[[Апозиција]]''' (одредбе именице), '''Објекат''' (допуна глагола) '''[[прилошке одредбе]]''' (одредбе глагола). |
||
Речи у реченици имају функцију реченичких |
Речи у реченици имају функцију реченичких гланова. То је синтаксичка функција речи. |
||
== Субјекат == |
== Субјекат == |
Верзија на датум 26. март 2014. у 19:38
Дефиниције:
- Реченица је скуп речи која има одређено значење.
- Реченица је изговорена или написана мисао.
- Реченица је део текста који садржи глагол у личном глаголском облику.
Чланови реченице:
- Главни - Субјекат и Предикат.
- Зависни - Атрибут и Апозиција (одредбе именице), Објекат (допуна глагола) прилошке одредбе (одредбе глагола).
Речи у реченици имају функцију реченичких гланова. То је синтаксичка функција речи.
Субјекат
Субјекат или субјект означава о коме или чему се у реченици говори. Субјектом се означава вршилац радње, носилац стања, узрочник збивања, односно оно чему се предикатом нешто приписује.
- Учитељица прегледа задатке.
- Јована и Теодора су добиле петице у школи.
Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке заменице, именичка синтагма или паралелни реченични чланови.
- Неки старији људи су седели на клупи.
- Милица и Тамара су добре другарице.
У функцији субјекта могу се осим именичких појавити друге врсте речи.
- Трчати је здраво.
- Пет је мој срећан број.
Граматички субјекат је увек у номинативу.
- Мома се игра.
Логички субјекат је у генитиву, дативу или акузативу.
- ген. Нема Моме. (Мома није ту.)
- дат. Мени се спава. (Ја сам поспан.)
- ак. Весну је страх. (Весна осећа страх.)
Предикат
Предикат је централни члан реченице. Он казује нешто о субјекту. Може бити глаголски и именски.
- Глаголски предикат је глагол у личном глаголском облику. Њиме се субјекту приписује нека радња, стање или збивање.
- Именски предикат се састоји од два дела. То су глаголски и именски део. Глаголски део је помоћни глагол ЈЕСАМ - БИТИ у личном глаголском облику. Именски део предиката може бити било која именска реч (именица, заменица, придев, број или прилог) или синтагма са именском речју, и он означава садржај именског предиката.
- приписује субјекту неку особину: Ана је лепа.
- идентификује субјекат: Ана је васпитачица.
Предикат може бити ПРОСТ или СЛОЖЕН.
- Прост - састоји се од једног глагола у личном глаголском облику.
- Сложен - састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи моћи, хтети, желети, морати, смети.