Катанија — разлика између измена

Координате: 37° 31′ 00″ С; 15° 04′ 00″ И / 37.516667° С; 15.066667° И / 37.516667; 15.066667
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 31: Ред 31:
[[Датотека:Catania Piazza Quattro Canti.jpg|десно|мини|270 п|Улица Етна, једна од најлепших градских улица]]
[[Датотека:Catania Piazza Quattro Canti.jpg|десно|мини|270 п|Улица Етна, једна од најлепших градских улица]]
[[Датотека:Catania Greek-Roman theater.JPG|десно|мини|270 п|Старогрчко позориште у Катанији]]
[[Датотека:Catania Greek-Roman theater.JPG|десно|мини|270 п|Старогрчко позориште у Катанији]]
Назив Катанија је изузено стар и везује се прастановнике [[Сицилија|Сицилије]] - [[Сикели|Сикеле]]. Реч ''Катане'' у њиховом језику означавала је ''нож, бодеж''. Овај назив је прихваћен и у време [[Велика Грчка|Велике Грчке]]. Првобитни облик је у [[стари Рим|староримско време]] прешао у ''Катина'', који се временом променио до данашњег облика.
Назив Катанија је изузено стар и везује се прастановнике [[Сицилија|Сицилије]] - [[Сикели|Сикеле]]. Реч ''Катане'' у њиховом језику означавала је ''нож, бодеж''. Овај назив је прихваћен и у време [[Велика Грчка|Велике Грчке]]. Првобитни облик је у [[антички Рим|староримско време]] прешао у ''Катина'', који се временом променио до данашњег облика.


== Природне одлике ==
== Природне одлике ==
Ред 43: Ред 43:


== Историја ==
== Историја ==
'''Праисторија и Стари век''': Катанију су основали праисторијски становници [[Сицилија|Сицилије]], племе [[Сикели]], који су јој дали и име. [[Стари Грци]] су запосели ове крајеве у [[8. век п. н. е.|8. веку п. н. е.]] и временом хеленизовали месно становништво. [[263. п. н. е.|263. п. н. е]] град је пао у [[Римљани|римске]] руке. Током [[стари Рим|старимског]] раздобља град се развио у значајно насеље.
'''Праисторија и Стари век''': Катанију су основали праисторијски становници [[Сицилија|Сицилије]], племе [[Сикели]], који су јој дали и име. [[Античка Грчка|Стари Грци]] су запосели ове крајеве у [[8. век п. н. е.|8. веку п. н. е.]] и временом хеленизовали месно становништво. [[263. п. н. е.|263. п. н. е]] град је пао у [[антички Рим|римске]] руке. Током [[антички Рим|старимског]] раздобља град се развио у значајно насеље.


'''Средњи век''': После пропасти [[стари Рим|старог Рима]] град мења више господара у следећим вековима. Прво град заузимају [[Готи]], а средином [[6. век]]а [[Византинци]]. Град касније преузимају [[Арабљани]]-[[Сарацени]] и у њиховом поседу Катанија остаје до [[1061]]. године Током овог раздобља околина града је нагло култувизирана и започета је производња воћа и поврћа. Нови господари били су [[Нормани]], који основају државу на југу данашње [[Италија|Италије]], која је трајала неколико следећих векова - [[Краљевство Сицилија]]. У ово време град поново постаје [[хришћанство|хришћанско]] средиште. Гради се много цркава и градских палата.
'''Средњи век''': После пропасти [[антички Рим|старог Рима]] град мења више господара у следећим вековима. Прво град заузимају [[Готи]], а средином [[6. век]]а [[Византијско царство|Византинци]]. Град касније преузимају [[Арапи|Арабљани]]-[[Сарацени]] и у њиховом поседу Катанија остаје до [[1061]]. године Током овог раздобља околина града је нагло култувизирана и започета је производња воћа и поврћа. Нови господари били су [[Нормани]], који основају државу на југу данашње [[Италија|Италије]], која је трајала неколико следећих векова - [[Краљевство Сицилија]]. У ово време град поново постаје [[хришћанство|хришћанско]] средиште. Гради се много цркава и градских палата.


'''Нови век''': Током неколико векова постојања [[Краљевство Сицилија]] имало је неколико владарских кућа на челу - [[Нормани]], [[Анжујци]], [[Арагонци]], [[Савоја]], [[Хабзбурговци]], [[Бурбони]]. Град је [[1669]]. године погодила ерупција која је досегла западни део града, али се град релативно брзо опоравио. Катанија [[1860]]. године улази у састав [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. После уједињења државе Катанија постаје важна лука и трговиште. Током 20. века Катанија, као и цела јужна половина земље, остала је неразвијенија од [[италија]]нског севера. Вишевековни јаз Југа и Севера ни данас није превазиђен, па су становници Катаније и даље осетно сиромашнији од становника већих градова на северу [[Италија|Италије]].
'''Нови век''': Током неколико векова постојања [[Краљевство Сицилија]] имало је неколико владарских кућа на челу - [[Нормани]], [[Анжујци]], [[Арагонци]], [[Савоја]], [[Хабзбурзи|Хабзбурговци]], [[Династија Бурбон|Бурбони]]. Град је [[1669]]. године погодила ерупција која је досегла западни део града, али се град релативно брзо опоравио. Катанија [[1860]]. године улази у састав [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. После уједињења државе Катанија постаје важна лука и трговиште. Током 20. века Катанија, као и цела јужна половина земље, остала је неразвијенија од [[италија]]нског севера. Вишевековни јаз Југа и Севера ни данас није превазиђен, па су становници Катаније и даље осетно сиромашнији од становника већих градова на северу [[Италија|Италије]].


== Становништво ==
== Становништво ==
Ред 74: Ред 74:
* '''староримска купатила''', из 2. века,
* '''староримска купатила''', из 2. века,


Катанија има сачувано [[старо градско језгро]] са бројним трговима, променадама, црквама, палатама, фонтанама. Овде постоји велики број грађевина грађених или обновљених у стилу [[барок]]а, због чега је зградско, барокно језгро стављено на списак светске баштине [[УНЕСКО]]а. Најдреднији споменици су:
Катанија има сачувано [[старо градско језгро]] са бројним трговима, променадама, црквама, палатама, фонтанама. Овде постоји велики број грађевина грађених или обновљених у стилу [[барок]]а, због чега је зградско, барокно језгро стављено на списак светске баштине [[Унеско|УНЕСКОа]]. Најдреднији споменици су:
* '''Катедрала свете Агате''', из 11. века,
* '''Катедрала свете Агате''', из 11. века,
* '''Опатија свете Агате''', из 17. века,
* '''Опатија свете Агате''', из 17. века,

Верзија на датум 1. април 2014. у 11:36

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:37_31_N_15_4_E_type:city(57925)_region:AT-2
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Катанија
Catania
Панорама Катаније са Етном у позадини
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Италија
РегијаСицилија
Становништво
Становништво‍
 — 296.303
 — густина1.638,12 ст./km2
Агломерација453.000
Географске карактеристике
Координате37° 31′ 00″ С; 15° 04′ 00″ И / 37.516667° С; 15.066667° И / 37.516667; 15.066667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина7 m
Површина180,88 km2
Катанија на карти Италије
Катанија
Катанија
Катанија на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникРафаеле Стаћанели
Веб-сајт
www.comune.messina.it

Катанија (итал. Catania) је десети по величини град у Италији. Катанија је други по величини град на Сицилији (после Палерма) и највећи град и управно средиште истоименог Округа Катанија.

Катанија је позната по оближњем вулкану Етни, најпознатијем вулкану Европе.

Порекло назива

Поглед на средиште Катаније
Катедрални трг
Улица Етна, једна од најлепших градских улица
Старогрчко позориште у Катанији

Назив Катанија је изузено стар и везује се прастановнике Сицилије - Сикеле. Реч Катане у њиховом језику означавала је нож, бодеж. Овај назив је прихваћен и у време Велике Грчке. Првобитни облик је у староримско време прешао у Катина, који се временом променио до данашњег облика.

Природне одлике

Град Катанија се налази у јужној Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 800 км јужно, а од Палерма 210 км југоисточно. Најближи већи град је Месина, смештена 90 км северније.

Рељеф: Катанија се развила на источној, јонској обали Сицилије. Град се сместио приморској равници, која се по граду назива Катанијском равницом. Она се пружа јужним подножјем Етне. Етна је од Катаније удаљена око 30 км северно и то је најпознатији вулкан у Европе, али и највиша тачка Сицилије и целе јужне половине Италије - 3.329 м н. в. Због изливања лаве, богате минералима, земљиште око Катаније је изузетно плодно.

Клима: Клима у Катанији је средоземна.

Воде: Катанија је смештена у крајње западном делу Јонског мора, у истоименом Катанијском заливу. Кроз град је некад протицала речица Арменано, која је данас надграђена.

Историја

Праисторија и Стари век: Катанију су основали праисторијски становници Сицилије, племе Сикели, који су јој дали и име. Стари Грци су запосели ове крајеве у 8. веку п. н. е. и временом хеленизовали месно становништво. 263. п. н. е град је пао у римске руке. Током старимског раздобља град се развио у значајно насеље.

Средњи век: После пропасти старог Рима град мења више господара у следећим вековима. Прво град заузимају Готи, а средином 6. века Византинци. Град касније преузимају Арабљани-Сарацени и у њиховом поседу Катанија остаје до 1061. године Током овог раздобља околина града је нагло култувизирана и започета је производња воћа и поврћа. Нови господари били су Нормани, који основају државу на југу данашње Италије, која је трајала неколико следећих векова - Краљевство Сицилија. У ово време град поново постаје хришћанско средиште. Гради се много цркава и градских палата.

Нови век: Током неколико векова постојања Краљевство Сицилија имало је неколико владарских кућа на челу - Нормани, Анжујци, Арагонци, Савоја, Хабзбурговци, Бурбони. Град је 1669. године погодила ерупција која је досегла западни део града, али се град релативно брзо опоравио. Катанија 1860. године улази у састав Краљевине Италије. После уједињења државе Катанија постаје важна лука и трговиште. Током 20. века Катанија, као и цела јужна половина земље, остала је неразвијенија од италијанског севера. Вишевековни јаз Југа и Севера ни данас није превазиђен, па су становници Катаније и даље осетно сиромашнији од становника већих градова на северу Италије.

Становништво

Према процени, у граду је 2010. живело 293.458 становника.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
380.328 333.075 313.110

2008. године. Катанија је имала нешто мање од 300.000 становника, што је за 60% више у односу на почетак 20. века, али за преко 100 хиљада људи мање него 1960. године. Последњих деценија број становника у граду опада.

Град данас има мали удео имигрантског становништва, највише из северне Африке, Латинске Америке и источне Европе.

Катанија има велику приградски зону са којој има преко 450.000 становника. Приградска насеља имају значајан пораст становништва, који је везан за исељавање младих у предграђа, па целокупна зона тзв. „Велике Катаније“ расте.

Градске знаменитости

Град Катанија има добро очуване античке остатке:

  • Старогрчко позориште, пре 2. века п. н. е.,
  • Римски амфтеатар, из 2. века,
  • староримска купатила, из 2. века,

Катанија има сачувано старо градско језгро са бројним трговима, променадама, црквама, палатама, фонтанама. Овде постоји велики број грађевина грађених или обновљених у стилу барока, због чега је зградско, барокно језгро стављено на списак светске баштине УНЕСКОа. Најдреднији споменици су:

  • Катедрала свете Агате, из 11. века,
  • Опатија свете Агате, из 17. века,
  • Црква светог Плаћида, из 18. века,
  • Црква светог Јосифа,
  • Црква светог Сакрамента,
  • Црква светог Мартина у белој одећи,
  • Стара црква свете Агате,
  • Црква светог Николе од Арене,
  • Црква свете Агате из пећи Светог Бјађа или Свети Бјађо, из 18. века,
  • Црква при затвору, из 18. века,
  • Црква светог Фрање Асишког,
  • Лицеј Санта Марија,
  • више лепих фонтана из 16., 17. и 18. века.

Галерија слика

  • Катедрала свете Агате
    Катедрала свете Агате
  • Лицеј Санта Марија
    Лицеј Санта Марија
  • Црква светог Николе од Арене
    Црква светог Николе од Арене
  • Црква светог Плаћида
    Црква светог Плаћида
  • Опатија свете Агате
    Опатија свете Агате
  • Црква светог Фрање Асишког
    Црква светог Фрање Асишког
  • Свети Бјађо
    Свети Бјађо
  • Фонтана од слонова
    Фонтана од слонова
  • Споменик Винћенцу Белинију
    Споменик Винћенцу Белинију
  • Здање Универзитета у Катанији
    Здање Универзитета у Катанији
  • Једна од градских палата
    Једна од градских палата
  • Парк Вила Белини
    Парк Вила Белини

Референце

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе

Катанија на Викимедијиној остави.

Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Катанија&oldid=9710139”