Пуста река (област) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Друго значење2|Пуста Река}} |
{{Друго значење2|Пуста Река}} |
||
'''Област Пуста Река''' заузима простор највећим делом у сливу истоимене реке, у северозападном делу [[Лесковачка котлина|Лесковачке котлине]], а окружена је планинама Петрова Гора, [[Радан планина|Радан планине]], Ргајске планине, [[Пасјача|Пасјаче]] и [[Видојевица|Видојевице]]. Простире се на 336 км² са 62 насеља и варошицом [[Бојник]] као њеним центром. |
'''Област Пуста Река''' заузима простор највећим делом у сливу истоимене реке,[[Пуста река ( притока Јужне Мораве)]], у северозападном делу [[Лесковачка котлина|Лесковачке котлине]], а окружена је планинама Петрова Гора, [[Радан планина|Радан планине]], [[Ргајске планине]], [[Пасјача|Пасјаче]] и [[Видојевица|Видојевице]]. Простире се на 336 км² са 62 насеља и варошицом [[Бојник]] као њеним центром. |
||
Назив овог краја означава сиромаштво и запуштеност. Раније се називала само Река, а забележено је и име Подгора према изворима средњовековне српске државе. |
Назив овог краја означава сиромаштво и запуштеност. Раније се називала само Река, а забележено је и име Подгора према изворима средњовековне српске државе. |
||
Верзија на датум 4. април 2014. у 11:30
Област Пуста Река заузима простор највећим делом у сливу истоимене реке,Пуста река ( притока Јужне Мораве), у северозападном делу Лесковачке котлине, а окружена је планинама Петрова Гора, Радан планине, Ргајске планине, Пасјаче и Видојевице. Простире се на 336 км² са 62 насеља и варошицом Бојник као њеним центром.
Назив овог краја означава сиромаштво и запуштеност. Раније се називала само Река, а забележено је и име Подгора према изворима средњовековне српске државе.
Историја
- У античком периоду област Пусте Реке припојен је Римском царству. На овом подручју подигнути су градови Царичин град и Златско кале. Из средњовековне српске државе постоје подаци о селима као што су Ивање, Оране, Мијајлица, Злата, Бублица,Кутлеш итд.
- Од 1454. године ово подручје се налази под турском окупацијом. Најтежи период био је од краја 18. века до ослобађања 1878. године. Током тог периода српски живаљ је био протериван, а досељавали су се Албанци. Након ослобођења Албански живаљ се повукао са Османском војском, а Срби и Црногорци су кренули да се враћају у ове крајеве и то из области и то махом из Власине из Црне Горе, Војводине и са Косова.
- Дана 11. новембра 1915 године у подручију Пусте реке сукобиле су се српске и бугарске јединице, тзв. Лесковачки противнапад. Српска војска је потиснула бугарске јединице иза Лесковца и на тај начин омогућила одступање главнице српске војске правцем Прокупље-Лебане-Приштина. Ово је јединствен пример у ратној историји, да трупе након толико битака, тешкоћа и губитака ,пољуљаног војног морала, крену у противофанзиву и остваре велику победу[1]
- 21.фебруара 1917 год одржан је састанак устаника Јабланичко-Топличког устанка, у селу Обилић (Бојник).[2]У Првом светском рату Пуста река је страдала током Топличког устанка када је Бугарска војска у крви угушила устанак.
- У окупираној Југославији у Другом светском рату, на овом простору су били организовани покрети отпора, па је овај крај био под терором пре свега Бугара. Најпознатије је фебруарско погубљење 17. фебруара 1942
Референце
- ^ http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0459-10709838051M
- ^ Лесковачки крај у Првом светском рату ,Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић,Лесковац 1996,стр41.