Пуста река (област) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
| Ред 10: | Ред 10: | ||
* Од [[1454]]. године ово подручје се налази под турском окупацијом. Најтежи период био је од краја [[18. век]]а до ослобађања [[1878]]. године. Током тог периода српски живаљ је био протериван, а досељавали су се Албанци. Након ослобођења Албански живаљ се повукао са Османском војском, а Срби и Црногорци су кренули да се враћају у ове крајеве и то из области и то махом из Власине из Црне Горе, Војводине и са Косова. |
* Од [[1454]]. године ово подручје се налази под турском окупацијом. Најтежи период био је од краја [[18. век]]а до ослобађања [[1878]]. године. Током тог периода српски живаљ је био протериван, а досељавали су се Албанци. Након ослобођења Албански живаљ се повукао са Османском војском, а Срби и Црногорци су кренули да се враћају у ове крајеве и то из области и то махом из Власине из Црне Горе, Војводине и са Косова. |
||
* Дана 11. новембра 1915 године у подручију Пусте реке сукобиле су се српске и бугарске јединице, тзв. [[Битка на Морави (1915)|Лесковачки противнапад]]. Српска војска је потиснула бугарске јединице иза [[Лесковац|Лесковца]] и на тај начин омогућила одступање главнице српске војске правцем Прокупље-Лебане-Приштина. '''Ово је јединствен пример у ратној историји, да трупе након толико битака, тешкоћа и губитака ,пољуљаног војног морала, крену у противофанзиву и остваре велику победу'''<ref>http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0459-10709838051M</ref> |
* Дана 11. новембра 1915 године у подручију Пусте реке сукобиле су се српске и бугарске јединице, тзв. [[Битка на Морави (1915)|Лесковачки противнапад]]. Српска војска је потиснула бугарске јединице иза [[Лесковац|Лесковца]] и на тај начин омогућила одступање главнице српске војске правцем [[Прокупље]]-Лебане-Приштина. '''Ово је јединствен пример у ратној историји, да трупе након толико битака, тешкоћа и губитака ,пољуљаног војног морала, крену у противофанзиву и остваре велику победу'''<ref>http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0459-10709838051M</ref> |
||
* 21.фебруара 1917 год одржан је састанак устаника [[Топлички устанак | Јабланичко-Топличког устанка]], у селу [[Обилић (Бојник)]].<ref> Лесковачки крај у Првом светском рату ,Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић,Лесковац 1996,стр41.</ref>У [[Први светски рат|Првом светском рату]] Пуста река је страдала током [[Топлички устанак|Топличког устанка]] када је Бугарска војска у крви угушила устанак. |
* 21.фебруара 1917 год одржан је састанак устаника [[Топлички устанак | Јабланичко-Топличког устанка]], у селу [[Обилић (Бојник)]].<ref> Лесковачки крај у Првом светском рату ,Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић,Лесковац 1996,стр41.</ref>У [[Први светски рат|Првом светском рату]] Пуста река је страдала током [[Топлички устанак|Топличког устанка]] када је Бугарска војска у крви угушила устанак. |
||
Верзија на датум 4. април 2014. у 11:37
Област Пуста Река заузима простор највећим делом у сливу истоимене реке, Пуста река (притока Јужне Мораве), у северозападном делу Лесковачке котлине, а окружена је планинама Петрова Гора, Радан планине, Ргајске планине, Пасјаче и Видојевице. Простире се на 336 км² са 62 насеља и варошицом Бојник као њеним центром.
Назив овог краја означава сиромаштво и запуштеност. Раније се називала само Река, а забележено је и име Подгора према изворима средњовековне српске државе.
Историја
- У античком периоду област Пусте Реке припојен је Римском царству. На овом подручју подигнути су градови Царичин град и Златско кале. Из средњовековне српске државе постоје подаци о селима као што су Ивање, Оране, Мијајлица, Злата, Бублица,Кутлеш итд.
- Од 1454. године ово подручје се налази под турском окупацијом. Најтежи период био је од краја 18. века до ослобађања 1878. године. Током тог периода српски живаљ је био протериван, а досељавали су се Албанци. Након ослобођења Албански живаљ се повукао са Османском војском, а Срби и Црногорци су кренули да се враћају у ове крајеве и то из области и то махом из Власине из Црне Горе, Војводине и са Косова.
- Дана 11. новембра 1915 године у подручију Пусте реке сукобиле су се српске и бугарске јединице, тзв. Лесковачки противнапад. Српска војска је потиснула бугарске јединице иза Лесковца и на тај начин омогућила одступање главнице српске војске правцем Прокупље-Лебане-Приштина. Ово је јединствен пример у ратној историји, да трупе након толико битака, тешкоћа и губитака ,пољуљаног војног морала, крену у противофанзиву и остваре велику победу[1]
- 21.фебруара 1917 год одржан је састанак устаника Јабланичко-Топличког устанка, у селу Обилић (Бојник).[2]У Првом светском рату Пуста река је страдала током Топличког устанка када је Бугарска војска у крви угушила устанак.
- У окупираној Југославији у Другом светском рату, на овом простору су били организовани покрети отпора, па је овај крај био под терором пре свега Бугара. Најпознатије је фебруарско погубљење 17. фебруара 1942
Види још
Референце
- ^ http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0459-10709838051M
- ^ Лесковачки крај у Првом светском рату ,Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић,Лесковац 1996,стр41.