Бордо

Бордо франц. Bordeaux
Река Гарона и Пјеров мост у Бордоу
Грб
Административни подаци
Држава	Француска
Регион	Аквитанија
Департман	Жиронда
Становништво
Становништво	‍
— 2006.	232.260
— густина	4.705,43 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	44° 50′ 19″ С; 0° 34′ 42″ З
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Апс. висина	1—42 m
Површина	49,36 km2
Бордо Бордо на карти Француске
Остали подаци
Градоначелник	Ален Жипе
INSEE код
Веб-сајт
www.bordeaux.fr

Бордо (франц. Bordeaux) је универзитетски град у југозападној Француској, главни град региона Аквитанија и департмана Жиронда. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 232.260, а густина насељености је износила 4.705 становника/km². У широј градској области (Бордо-Либурн-Арашон) живи 1,2 милиона људи. Шире подручје око Бордоа се сматра за веома атрактивно за живот, па се пораст становништва за само 9 година повећао за чак 200.000 (од 1999. до 2008).

Град је познат у свету по виноградима у својој околини, посебно од XVIII века („златно доба Бордоа“).

Географија

Бордо се налази на реци Гарона, око 45 километара од Бискајског залива, дела Атлантског океана. Град се због облика реке често назива Месечева лука. Неколико километра низводно од центра река Гарона се састаје са реком Дордоња и гради естуар Жиронда дуг око 70 километара. У време плиме морска вода потисне речну уназад и подигне ниво речних вода за један метар.

У Бордоу влада океанска клима. Зиме су благе услед благих ветрова са Атлантика, док су лета дуга и топла. Просечна зимска температура је 6,53°C. Просечна летња температура је 19,51°C, а рекорд је забележен 2003. са 23,3°C.

Историја

Бордо је настао као келтска тврђава у 3. веку п. н. е. У римско доба био је познат под именом Бурдигала и био главни град провинције Аквитанија. Већ тад се у овој регији производило вино, чему је погодовала близина мора као трговачког пута. У 5. веку град су заузели Западни Готи, а 732. на краће време Арапи. Удајом Елеоноре од Аквитаније за Хенрија Плантагента 1152. град је постао енглески посед. У наредним вековима Бордо је доживео трговачки успон, изграђени су градски зидови и градска катедрала. Тада је био престоница историјске области Гијена (даншња северна Аквитанија). После Битке код Кастијона 1453. (види: Стогодишњи рат), град је прикључен Француској. Ова промена није била добра за економију града који је изгубио улогу посредникаа у трговини вином са Енглеском. Током XVI века трговина се опоравила, а поред вином, трговало се шећером и робовима са Кариба. Луј XIV је 1653. заузео град и оснажио централну власт у Бордоу. Време XVIII века представљало је „златно доба“ Бордоа. Тада је изграђено око 5000 зграда у градском центру. Виктор Иго је једном рекао за град Бордо: „узмите Версај, додајте Антверпен, добићете Бордо“. Барон Осман, дугогодишњи префект Бордоа, искористио је искуство из Бордоа у великом пројекту трансформације Париза у доба Наполеона III.

Део града (Месечева лука) је од јуна 2007. на листи Светске баштине УНЕСКО.

Демографија

Демографија

1982.	1990.	1999.	2006.
208,159	210,336	215,363	232,260

Збратимљени градови

Бристол (Уједињено Краљевство), од 1947.} Лима (Перу), од 1957. Квебек (Канада), од 1962.} Минхен (Немачка), од 1964. Лос Анђелес (САД), од 1968.} Порто (Португал), од 1978. Фукуока (Јапан), од 1982. Мадрид (Шпанија), од 1984.} Ашдод (Израел), од 1984. Казабланка (Мароко), од 1988.

Вухан (Кина), од 1998. Санкт Петербург (Русија), од 1992. Краков (Пољска), од 1993. Рига (Летонија), од 1993. Бамако (Мали), од 1999. Билбао (Шпанија), od 2000. Оран (Алжир), од 2003. Уагадугу (Буркина Фасо), од 2005. Рамала (Палестина), од 2007.

Општина Бордо је потписала преко 50 уговора у сарадњи са разним градовима.

Галерија

• 
  Црква Светог Петра
• 
  Споменик Жирондицима
• 
  Трг берзе
• 
  Велико позориште
• 
  Парк на кеју (Парк светлости)
• 
  Градски трамвај
• 
  Универзитет Бордо 2
• 
  Градска лука
• 

Спољашње везе

• Градска интернет презентација