Зграда Управе фондова у Београду — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{РУТ}} '''Зграда Управе фондова''' се налази у Београду, на Трг републике (Београд)|Тргу Реп…
 
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{РУТ}}
{{РУТ}}
{{Споменик културе

|Име=Зграда Управе фондова
|Слика=Narodni muzej Beograd.jpg
|Опис слике= Зграда Управе фондова
|Место=[[Београд]]
|Општина= [[Стари град (Београд)|Стари град]]
|ДРЖ=СРБ
|Врста=
|Време=[[1903]].
|Тип=Споменик културе од великог значаја
|Степен=
|Власник=
|Установа=Завод за заштиту споменика културе
|Седиште=Београд
|Позивни=011
|Пошта=11000
|Адреса=Калемегдан 14
|Телефон=3287-557, 3287-420
|Факс=3287-411
|Веб=http://beogradskonasledje.rs/
|Емајл=office@belgradeheritage.com
|гширина =
|гдужина =
}}
'''Зграда Управе фондова''' се налази у [[Београд]]у, на [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]], представља споменик културе од великог значаја. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/narodni_muzej.html Завод за заштиту споменика културе града Београда]</ref> Од 1952. године зграду користи [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]] у Београду.
'''Зграда Управе фондова''' се налази у [[Београд]]у, на [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]], представља споменик културе од великог значаја. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/narodni_muzej.html Завод за заштиту споменика културе града Београда]</ref> Од 1952. године зграду користи [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]] у Београду.


Ред 10: Ред 33:
Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико.
Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико.
Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.
Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.

== Референце ==
{{рефлист}}

== Види још ==
* [[Списак споменика културе у Београду]]
* [[Споменик културе од великог значаја]]
* [[Народни музеј (Београд)]]
* [[Трг Републике (Београд)]]

== Спољашње везе ==
{{портал|Србија|Београд}}
* {{СК-САНУ|Линк=723|Име=Зграда Управе фондова}}
*[http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
*[http://www.heritage-db.org/eng/nkd/lista Непокретна културна добра]
*[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]

{{НКДС-нав}}

Верзија на датум 13. април 2014. у 15:30

Зграда Управе фондова
Зграда Управе фондова
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1903.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Зграда Управе фондова се налази у Београду, на Тргу Републике, представља споменик културе од великог значаја. [1] Од 1952. године зграду користи Народни музеј у Београду.

Историјат

По пројекту архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића, зграда је подигнута 1903. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде Народне банке из 1889. године. Проширена је 1930. године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у Другом светском рату, после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из 19641966. према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића, враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.

Архиктетура

Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената.Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита. Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.

Референце

Види још

Спољашње везе