Зграда Управе фондова у Београду — разлика између измена
Нова страница: {{РУТ}} '''Зграда Управе фондова''' се налази у Београду, на Трг републике (Београд)|Тргу Реп… |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{РУТ}} |
{{РУТ}} |
||
{{Споменик културе |
|||
|Име=Зграда Управе фондова |
|||
|Слика=Narodni muzej Beograd.jpg |
|||
|Опис слике= Зграда Управе фондова |
|||
|Место=[[Београд]] |
|||
|Општина= [[Стари град (Београд)|Стари град]] |
|||
|ДРЖ=СРБ |
|||
|Врста= |
|||
|Време=[[1903]]. |
|||
|Тип=Споменик културе од великог значаја |
|||
|Степен= |
|||
|Власник= |
|||
|Установа=Завод за заштиту споменика културе |
|||
|Седиште=Београд |
|||
|Позивни=011 |
|||
|Пошта=11000 |
|||
|Адреса=Калемегдан 14 |
|||
|Телефон=3287-557, 3287-420 |
|||
|Факс=3287-411 |
|||
|Веб=http://beogradskonasledje.rs/ |
|||
|Емајл=office@belgradeheritage.com |
|||
|гширина = |
|||
|гдужина = |
|||
}} |
|||
'''Зграда Управе фондова''' се налази у [[Београд]]у, на [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]], представља споменик културе од великог значаја. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/narodni_muzej.html Завод за заштиту споменика културе града Београда]</ref> Од 1952. године зграду користи [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]] у Београду. |
'''Зграда Управе фондова''' се налази у [[Београд]]у, на [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]], представља споменик културе од великог значаја. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/narodni_muzej.html Завод за заштиту споменика културе града Београда]</ref> Од 1952. године зграду користи [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]] у Београду. |
||
Ред 10: | Ред 33: | ||
Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. |
Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. |
||
Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић. |
Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић. |
||
== Референце == |
|||
{{рефлист}} |
|||
== Види још == |
|||
* [[Списак споменика културе у Београду]] |
|||
* [[Споменик културе од великог значаја]] |
|||
* [[Народни музеј (Београд)]] |
|||
* [[Трг Републике (Београд)]] |
|||
== Спољашње везе == |
|||
{{портал|Србија|Београд}} |
|||
* {{СК-САНУ|Линк=723|Име=Зграда Управе фондова}} |
|||
*[http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] |
|||
*[http://www.heritage-db.org/eng/nkd/lista Непокретна културна добра] |
|||
*[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] |
|||
{{НКДС-нав}} |
Верзија на датум 13. април 2014. у 15:30
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Зграда Управе фондова | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град |
Држава | Србија |
Време настанка | 1903. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Зграда Управе фондова се налази у Београду, на Тргу Републике, представља споменик културе од великог значаја. [1] Од 1952. године зграду користи Народни музеј у Београду.
Историјат
По пројекту архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића, зграда је подигнута 1903. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде Народне банке из 1889. године. Проширена је 1930. године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у Другом светском рату, после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из 1964–1966. према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића, враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.
Архиктетура
Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената.Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита. Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.
Референце
Види још
- Списак споменика културе у Београду
- Споменик културе од великог значаја
- Народни музеј (Београд)
- Трг Републике (Београд)