Мамарош — разлика између измена
Ред 113: | Ред 113: | ||
* Филм је на [[Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи|Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи]] добио награду публике.<ref name='"Мамарош - ХБО"' /> |
* Филм је на [[Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи|Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи]] добио награду публике.<ref name='"Мамарош - ХБО"' /> |
||
* Момчило Мома Мрдаковић је за филм освојио трећу награду на Фестивалу филмске режије ЛИФФЕ у Лесковцу<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:454296-Film-quotKrugoviquot-osvojio-Gran-pri-quotZivojin-Zika-Pavlovicquot|title=Филм "Кругови" освојио Гран при "Живојин Жика Павловић"|publisher=novosti.rs|date= |accessdate=17. 9. 2013.}}</ref> |
* Момчило Мома Мрдаковић је за филм освојио трећу награду на Фестивалу филмске режије ЛИФФЕ у Лесковцу<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:454296-Film-quotKrugoviquot-osvojio-Gran-pri-quotZivojin-Zika-Pavlovicquot|title=Филм "Кругови" освојио Гран при "Живојин Жика Павловић"|publisher=novosti.rs|date= |accessdate=17. 9. 2013.}}</ref> |
||
* На филмском фестивалу у Бразилу априла 2014. добио је две награде „Златна сова“, за најбољу глумицу (Мира Бањац) и за најбољи филм према гласовима публике<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:487871-Miri-Banjac-Zlatna-sova Мири Бањац „Златна сова“ („Вечерње новости“, 17. април 2014)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Dve-nagrade-za-Mamarosa-u-Brazilu.sr.html Две награде за „Мамароша“ у Бразилу („Политика“, 17. април 2014)]</ref> |
|||
== Извори == |
== Извори == |
Верзија на датум 18. април 2014. у 11:59
Мамарош | |
---|---|
Изворни наслов | Мамарош |
Жанр | комедија |
Режија | Момчило Мрдаковић |
Сценарио | Момчило Мрдаковић |
Главне улоге | Богдан Диклић Мира Бањац Бранко Видаковић Власта Велисављевић |
Музика | Никола Пиовани |
Година | 2013. |
Трајање | 105 минута |
Земља | Србија |
Језик | српски |
IMDb веза |
Мамарош је српски филм из 2013. године. Режирао га је Момчило Мрдаковић који је написао и сценарио. У главним улогама су Богдан Диклић и Мира Бањац. Први је српски филм чија је права за телевизијско приказивање у 37 земаља откупила телевизија ХБО.[1]
Радња
Филм говори о Пери Илићу, Београђанину који непосредно пред бомбардовање 1999. године добија зелени картон за усељење у Америку. Међутим, Пера је самац који од родбине има једино мајку Мару, па не жели ни по коју цену да путује без ње. Зато пролази кроз читав низ додатних заплета како би и мајци обезбедио визу, након чега коначно успевају да се домогну Америке, где се сусрећу са Периним пријатељем из детињства, Жиком. Пера има тешкоће да се прилагоди и нађе посао у новој средини, али његова мајка Мара, комунисткиња која је цео свој живот мрзела Америку, боље се сналази.
Улоге
Глумац | Улога |
---|---|
Богдан Диклић | Пера Илић |
Мира Бањац | Мара Илић, мајка |
Бранко Видаковић | Жика |
Анита Манчић | Лела |
Сергеј Трифуновић | полицајац |
Власта Велисављевић | пензионисани агент |
Горан Радаковић | Сима, стаклорезац |
Милан Марић | војник |
Милош Самолов | Мика, домар |
Нада Мацанковић | млада Мара Илић |
Марко Јеремић | тајни агент |
Бранка Шелић | директорка школе |
Татјана Бељакова | Комшиница 1 |
Жижа Стојановић | Комшиница 2 |
Слободан Павелкић | младић са качкетом |
Ивана Ковачевић | девојка обријане главе |
Весна Братић | куварица |
Марко Илић | човек на штулама |
Виктор Јанковић | млади Жика |
Саша Синђелић | млада Лела |
Раслав Секуловић | млади Пера Илић |
Новица Тодоровић | ловац |
Момчило Мурић | граничар |
Драган Бјелогрлић | војник на граници |
Мара Остојић | Војка |
Дубравка Малетић | Мирка |
Томислав Петровић | продавац у комисиону |
Изета Девеџић | Мирела |
Жика Миленковић | радник на грађевини |
Ендру Селон | Дориан |
Адам Керн | амерички граничар |
Кристофер Мекалистер | ТВ водитељ |
Продукција
Филм је сниман у копродукцији Србије, Немачке и Мађарске, док је продуцент филма осим Мрдаковића био и редитељ Фатих Акин. Момчило Мрдаковић је сценарио за филм написао 2001. године када је у Лос Анђелесу за исти добио награду Хартли-Мерил.[2]
Редитељ и сценариста Момчило Мрдаковић о филму каже:[3]
„ | Покушао сам да ‘’Мамарош’’ снимим као што су филмови били снимани ’70-их година 20 века које веома волим, што значи да права прича филма није толико битна као ликови и сама атмосфера филма. Такође покушао сам да направим главне ликове углавном смиренима, мирољубивима и да нису нељубазни једни према другима, јер сам постао уморан од гледања свих френетичних психопата којих је пун данашњи филм. Неко је рекао ‘’циљ уметности је да прошири наше саосећање‘‘ и у потпуности се слажем са тим. | ” |
— Момчило Мрдаковић |
Премијера
Филм је своју светску премијеру имао 25. јуна 2013. године на Филмском фестивалу у Москви,[4][5] а у Србији је премијерно приказан 2. јула 2013. године на отварању Филмског фестивала у Сопоту[6], док је биоскопска премијера уприличена 25. новембра 2013. године у Сава центру.
Награде
- Филм је на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи добио награду публике.[1]
- Момчило Мома Мрдаковић је за филм освојио трећу награду на Фестивалу филмске режије ЛИФФЕ у Лесковцу[7]
- На филмском фестивалу у Бразилу априла 2014. добио је две награде „Златна сова“, за најбољу глумицу (Мира Бањац) и за најбољи филм према гласовима публике[8][9]
Извори
- ^ а б „Филм „Мамарош“ на ХБО”. novosti.rs. Приступљено 12. 9. 2013.
- ^ „Снима се... Мамарош!”. nadlanu.com. Приступљено 12. 9. 2013.
- ^ „Мамарош на Софесту”. ffs.rs. Приступљено 12. 9. 2013.
- ^ „„Мамарош” у конкуренцији Москва фестивала”. politika.rs. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ „Данас светска премијера филма Мамарош у Москви”. fcs.rs. Приступљено 12. 9. 2013.
- ^ „Филмски фестивал у Сопоту вечерас отвара филм Мамарош”. blic.rs. Приступљено 12. 9. 2013.
- ^ „Филм "Кругови" освојио Гран при "Живојин Жика Павловић"”. novosti.rs. Приступљено 17. 9. 2013.
- ^ Мири Бањац „Златна сова“ („Вечерње новости“, 17. април 2014)
- ^ Две награде за „Мамароша“ у Бразилу („Политика“, 17. април 2014)
Спољашње везе
- Мамарош на сајту IMDb (језик: енглески)
- Споменик једног филмофила („Политика“, 29. новембар 2013)