Александар Петровић (учитељ) — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Родом је из села [[Стрелац]] код Пирота (отац Теодор, мајка Марија). Учитељску школу у Јагодини је као први у колу завршио 1906. код професора Сретена Аџића. Учествовао је у Балканским ратовима (1912 - 1913) и у Првом светском рату (1914 - 1918). [[Стеван Јаковљевић]] у трећем тому Српске трилогије, поглавље [[Црна река]], пише о његовом ратном подвигу, због кога је касније, на преком војном суду |
Родом је из села [[Стрелац]] код Пирота (отац Теодор, мајка Марија). Учитељску школу у Јагодини је као први у колу завршио 1906. код професора Сретена Аџића. Учествовао је у Балканским ратовима (1912 - 1913) и у Првом светском рату (1914 - 1918). [[Стеван Јаковљевић]] у трећем тому Српске трилогије, поглавље [[Црна река]], пише о његовом ратном подвигу, због кога је касније, после успешне одбране на преком војном суду у Солуну одликован [[Карађорђева звезда|Карађорђевом звездом]]. Крај рата дочекао је као командант привремене српске војне болнице у Сиди Абдалаху (Тунис). Поред две Карађорђеве звезде носилац је и два [[Орден белог орла|Ордена белог орла]], [[Орден Југословенске круне|Ордена југословенске круне]], као и највишег просветног [[Орден Светог Саве|Ордена Светог Саве]]. Председник Удружења учитеља у Краљевини Југославији, залагао се очување сећања на учитеље погинуле у ослободилачким ратовима, као и на помоћи удовицама и ратној сирочади. Због тог рада, а и као пријатељ [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољуба Јовановића]], био је изложен притисцима у првој, а потом и другој Југославији у коју се вратио из заробљеништва које је провео у немачком логору. |
||
Спомен биста, рад академског вајара Ивана Марковића, откривена му је на [[Педагошки факултет Јагодина|Педагошком факултету у Јагодини]] 9. априла 2014. године.<ref>[http://noviput.rs/drustvo/na-pedagoskom-fakultetu-otkrivanje-spomen-obelezja-aleksandru-t-petrovicu/ На Педагошком факултету откривање Спомен обележја Александру Т. Петровићу (7. април 2014)]</ref> |
Спомен биста, рад академског вајара Ивана Марковића, откривена му је на [[Педагошки факултет Јагодина|Педагошком факултету у Јагодини]] 9. априла 2014. године.<ref>[http://noviput.rs/drustvo/na-pedagoskom-fakultetu-otkrivanje-spomen-obelezja-aleksandru-t-petrovicu/ На Педагошком факултету откривање Спомен обележја Александру Т. Петровићу (7. април 2014)]</ref> |
||
Верзија на датум 18. април 2014. у 12:39
Александар Петровић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1886. |
| Место рођења | Стрелац |
| Датум смрти | 1962. |
| Место смрти | Пирот |
Александар Т. Петровић (Стрелац (Бабушница), 1886 — Пирот, 1962) био је српски ратни херој и учитељ.[1]
Биографија
Родом је из села Стрелац код Пирота (отац Теодор, мајка Марија). Учитељску школу у Јагодини је као први у колу завршио 1906. код професора Сретена Аџића. Учествовао је у Балканским ратовима (1912 - 1913) и у Првом светском рату (1914 - 1918). Стеван Јаковљевић у трећем тому Српске трилогије, поглавље Црна река, пише о његовом ратном подвигу, због кога је касније, после успешне одбране на преком војном суду у Солуну одликован Карађорђевом звездом. Крај рата дочекао је као командант привремене српске војне болнице у Сиди Абдалаху (Тунис). Поред две Карађорђеве звезде носилац је и два Ордена белог орла, Ордена југословенске круне, као и највишег просветног Ордена Светог Саве. Председник Удружења учитеља у Краљевини Југославији, залагао се очување сећања на учитеље погинуле у ослободилачким ратовима, као и на помоћи удовицама и ратној сирочади. Због тог рада, а и као пријатељ Драгољуба Јовановића, био је изложен притисцима у првој, а потом и другој Југославији у коју се вратио из заробљеништва које је провео у немачком логору.
Спомен биста, рад академског вајара Ивана Марковића, откривена му је на Педагошком факултету у Јагодини 9. априла 2014. године.[2]