Квентин Крисп — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 35: Ред 35:
У Лондону је по први пут видео [[Трансвестит|трансвестите]], мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у ''The Black Cat''. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада.
У Лондону је по први пут видео [[Трансвестит|трансвестите]], мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у ''The Black Cat''. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада.


На мајчин предлог, уписао је [[дизајн]] у уметничкој школи у [[Хај Вајкомб|Хај Вајкомбу]]. Издржавали су га родитељи до [[1931.]] када је трајно прешао у [[Лондон]], запослио се и осамосталио. Радио је као [[технички цртач]], писао је [[песме]], приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у [[Штампарија|штампарији]], али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - [[дизајнер]]. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за ''недолично понашање''. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове [[Хомосексуалци|хомосексуалаца]], али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици.
На мајчин предлог, уписао је [[дизајн]] у уметничкој школи у [[Хај Вајкомб]]у. Издржавали су га родитељи до [[1931.]] када је трајно прешао у [[Лондон]], запослио се и осамосталио. Радио је као [[технички цртач]], писао је [[песме]], приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у [[Штампарија|штампарији]], али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - [[дизајнер]]. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за ''недолично понашање''. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове [[Хомосексуалци|хомосексуалаца]], али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици.


Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за ''-{Blandford Press}-'' као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из [[степовање|степовања]].
Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за ''-{Blandford Press}-'' као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из [[степовање|степовања]].
Ред 50: Ред 50:
Након завршетка рата и даље се бавио [[Дизајнер|дизајнерским]] пословима. Чувени [[фотограф]] [[Енгас Мекбин]], фотограф омота [[Please Please Me|првог Битлсовог албума]], позвао је Криспа да му буде модел. Због свог изгледа и понашања је ухапшен, а на суђење је уместо [[Адвокат|адвоката]] позвао своје пријатеље који су посведочили да је [[хомосексуалац]], али частан човек. Почео је да јавно износи своје љубавне везе. Често је одлазио у биоскоп. Од 40. године је почео да се боји у плаво са жељом да изгледа млађе, али и да личи на своје омиљене глумице [[Грета Гарбо|Грету Гарбо]] и [[Марлен Дитрих]]. Иако га насилници нису више нападали на улици, мучили су га и поткрадали његови „пријатељи“.
Након завршетка рата и даље се бавио [[Дизајнер|дизајнерским]] пословима. Чувени [[фотограф]] [[Енгас Мекбин]], фотограф омота [[Please Please Me|првог Битлсовог албума]], позвао је Криспа да му буде модел. Због свог изгледа и понашања је ухапшен, а на суђење је уместо [[Адвокат|адвоката]] позвао своје пријатеље који су посведочили да је [[хомосексуалац]], али частан човек. Почео је да јавно износи своје љубавне везе. Често је одлазио у биоскоп. Од 40. године је почео да се боји у плаво са жељом да изгледа млађе, али и да личи на своје омиљене глумице [[Грета Гарбо|Грету Гарбо]] и [[Марлен Дитрих]]. Иако га насилници нису више нападали на улици, мучили су га и поткрадали његови „пријатељи“.


О њему је [[Денис Мичел]] снимио [[документарни филм]]. Након тога је његова књига ''Разголићени државни службеник'' пренесена на [[Биоскоп|биоскопско платно]]. Године [[1981]]. је гостовао у [[Њујорк|Њујорку]]. Како му се свидео град, а [[Американци]] су му се свидели још када их је упознао за време [[Други светски рат|рата]] у [[Лондон|Лондону]], одлучио је да се тамо и пресели. У [[Њујорк|Њујорку]] га је посетио и чувени [[Стинг]] који је инспирисан његовом животном причом написао песму ''-{Englishman in New York}-'', а понудио му је и гостовање у [[Muzički spot|споту]].
О њему је [[Денис Мичел]] снимио [[документарни филм]]. Након тога је његова књига ''Разголићени државни службеник'' пренесена на [[Биоскоп|биоскопско платно]]. Године [[1981]]. је гостовао у [[Њујорк]]у. Како му се свидео град, а [[Американци]] су му се свидели још када их је упознао за време [[Други светски рат|рата]] у [[Лондон]]у, одлучио је да се тамо и пресели. У [[Њујорк]]у га је посетио и чувени [[Стинг]] који је инспирисан његовом животном причом написао песму ''-{Englishman in New York}-'', а понудио му је и гостовање у [[Muzički spot|споту]].


Квентин Крисп се опробао и као [[глумац]], игравши [[Елизабета I|Елизабету I]], у филму [[Орландо (филм)|Орландо]].
Квентин Крисп се опробао и као [[глумац]], игравши [[Елизабета I|Елизабету I]], у филму [[Орландо (филм)|Орландо]].


Умро је [[21. новембар|21. новембра]] [[1999]]. у [[Манчестер|Манчестеру]], у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].
Умро је [[21. новембар|21. новембра]] [[1999]]. у [[Манчестер]]у, у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].


== Библиографија ==
== Библиографија ==
Ред 61: Ред 61:
[[Датотека:Quentin Crisp's Signature.jpg|мини|десно|Криспов потпис]]
[[Датотека:Quentin Crisp's Signature.jpg|мини|десно|Криспов потпис]]


* ''Правопис за Браша и Пена'' (''Lettering for Brush and Pen''), [[1936]], у сарадњи са А.Ф. Стјуарт, Frederick Warne Ltd.
* ''Правопис за Браша и Пена'' (''Lettering for Brush and Pen''), [[1936]], у сарадњи са А. Ф. Стјуарт, Frederick Warne Ltd.
* ''Боје у дисплеју'' (''Colour in Display''), [[1938]], The Blandford Press.
* ''Боје у дисплеју'' (''Colour in Display''), [[1938]], The Blandford Press.
* ''Све то и Бевин такође'' (''All This And Bevin Too''), [[1943]], Mervyn Peake Society, ISBN 0-9506125-0-2
* ''Све то и Бевин такође'' (''All This And Bevin Too''), [[1943]], Mervyn Peake Society, ISBN 0-9506125-0-2
Ред 68: Ред 68:
* ''Како имати животни стил'', (''How to Have a Life Style''), [[1975]], Cecil Woolf Publishing, ISBN 0-900821-83-3.
* ''Како имати животни стил'', (''How to Have a Life Style''), [[1975]], Cecil Woolf Publishing, ISBN 0-900821-83-3.
* ''Чог: готска фантазија'', (''Chog: A Gothic Fantasy''), [[1979]], Methuen, ISBN 0-413-39490-5.
* ''Чог: готска фантазија'', (''Chog: A Gothic Fantasy''), [[1979]], Methuen, ISBN 0-413-39490-5.
* ''Како постати девица'', (''How to Become a Virgin''), [[1981]], HarperCollins, ISBN 0-00-638798-5.
* ''Како постати девица'', (''How to Become a Virgin''), [[1981]], HarperCollins, ISBN 0-00-638798-5.
* ''Ради то са стилом'', (''Doing It With Style''), [[1981]], Methuen, ISBN 0-413-47490-9.
* ''Ради то са стилом'', (''Doing It With Style''), [[1981]], Methuen, ISBN 0-413-47490-9.
* ''Смисао за хумор и мудрост Квентина Криспа'', (''The Wit and Wisdom of Quentin Crisp''), [[1984]], Harper & Row, ISBN 0-06-091178-6.
* ''Смисао за хумор и мудрост Квентина Криспа'', (''The Wit and Wisdom of Quentin Crisp''), [[1984]], Harper & Row, ISBN 0-06-091178-6.
Ред 77: Ред 77:


== Извори ==
== Извори ==
{{извори}}
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commons category}}
{{Commons category}}

Верзија на датум 19. април 2014. у 02:55

Квентин Крисп
Лични подаци
Пуно имеДенис Чарлс Прат
Датум рођења25. децембар 1908.
Место рођењаСатон (Сари), Сари,  Енглеска
Датум смрти21. новембар 1999.
Место смртиМанчестер,  Енглеска
Књижевни рад
Најважнија делаРазголићени државни службеник
Званични веб-сајт
www.crisperanto.org

Квентин Крисп (25. децембар 1908 - 21. новембар 1999) био је енглески писац, приповедач, а од 1970их година постао је и геј икона.

Биографија

Детињство и рана младост

Квентин је рођен под именом Денис Прат у Сатону, у Сарију, предграђу Лондона. Потиче из богате породице у којој је живео са родитељима, сестром и два брата. Од малена се трудио да буде у средишту пажње, играо је и рецитовао. За улогу виле у школској представи Сан летње ноћи, обукли су га у хаљиницу од зеленог тила и ставили су му венац од ружа на главу, што се касније одразило на његов модни стил.

Када је кренуо у школу, дружио се претежно са девојчицама, у чијем је друштву и играма више уживао. После основне школе, послат је у интеранат, али му ново окружење није одговарало, пошто је био размажен и плачљив. Тамо је заузео упадљиво надмени став и више времена је посвећивао учењу како би задивио професоре према којима је гајио симпатије. Након средње школе уписао је студије новинарства на Универзитету у Лондону, али их није завршио.

Живот у Лондону

У Лондону је по први пут видео трансвестите, мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у The Black Cat. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада.

На мајчин предлог, уписао је дизајн у уметничкој школи у Хај Вајкомбу. Издржавали су га родитељи до 1931. када је трајно прешао у Лондон, запослио се и осамосталио. Радио је као технички цртач, писао је песме, приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у штампарији, али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - дизајнер. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за недолично понашање. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове хомосексуалаца, али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици.

Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за Blandford Press као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из степовања.

Други светски рат

У тренутку избијања Другог светског рата, Крисп је осетио највећу оскудицу у свом животу и имао је жељу да се прикључи војсци. Чим се појавио пред члановима комисије, изазвао је запрепашћење, а када је отворено рекао да је хомосексуалац, добио је потврду да пати од сексуалне перверзије и ослобођен је војне обавезе. Осећао се базнадежно због сиромаштва и немогућности запослења и пожелео је да изврши самоубиство. Међутим, баш у то време га је позвао лондонски сликар Клифорд Хол и позвао га је да позира за три портрета уз новчану надокнаду. Убрзо је почео да ради за филмску индустрију где је помагао у сценографији, али када је чуо да се у уметничким школама траже модели за позирање, оставио је посао као помоћник сценографа и био је модел пуних 6 година.

Почео је да посећује кафе у улици Шарлот где је проналазио друштво све док полиција није затворила то место.

Слава

Квентин Крисп 1982.

Након завршетка рата и даље се бавио дизајнерским пословима. Чувени фотограф Енгас Мекбин, фотограф омота првог Битлсовог албума, позвао је Криспа да му буде модел. Због свог изгледа и понашања је ухапшен, а на суђење је уместо адвоката позвао своје пријатеље који су посведочили да је хомосексуалац, али частан човек. Почео је да јавно износи своје љубавне везе. Често је одлазио у биоскоп. Од 40. године је почео да се боји у плаво са жељом да изгледа млађе, али и да личи на своје омиљене глумице Грету Гарбо и Марлен Дитрих. Иако га насилници нису више нападали на улици, мучили су га и поткрадали његови „пријатељи“.

О њему је Денис Мичел снимио документарни филм. Након тога је његова књига Разголићени државни службеник пренесена на биоскопско платно. Године 1981. је гостовао у Њујорку. Како му се свидео град, а Американци су му се свидели још када их је упознао за време рата у Лондону, одлучио је да се тамо и пресели. У Њујорку га је посетио и чувени Стинг који је инспирисан његовом животном причом написао песму Englishman in New York, а понудио му је и гостовање у споту.

Квентин Крисп се опробао и као глумац, игравши Елизабету I, у филму Орландо.

Умро је 21. новембра 1999. у Манчестеру, у Уједињеном Краљевству.

Библиографија

Никада није одустао од идеје да буде писац иако се бавио разним пословима. Издао је књигу песама са илустрацијама Мервина Пика, илустратора Алисе у земљи чуда. Годину дана је писао роман, али није успео да нађе издавача. Успео је да објави аутобиографију Разголићени државни службеник 1968. и због искрености и духовитости добио је признање и назван је Оскаром Вајлдом 20. века.

Криспов потпис
  • Правопис за Браша и Пена (Lettering for Brush and Pen), 1936, у сарадњи са А. Ф. Стјуарт, Frederick Warne Ltd.
  • Боје у дисплеју (Colour in Display), 1938, The Blandford Press.
  • Све то и Бевин такође (All This And Bevin Too), 1943, Mervyn Peake Society, ISBN 0-9506125-0-2
  • Разголићени државни службеник (The Naked Civil Servant), 1968, HarperCollins, ISBN 0-00-654044-9.
  • Љубав то лини лаким, (Love Made Easy), 1977, Duckworth, ISBN 0-7156-1188-7.
  • Како имати животни стил, (How to Have a Life Style), 1975, Cecil Woolf Publishing, ISBN 0-900821-83-3.
  • Чог: готска фантазија, (Chog: A Gothic Fantasy), 1979, Methuen, ISBN 0-413-39490-5.
  • Како постати девица, (How to Become a Virgin), 1981, HarperCollins, ISBN 0-00-638798-5.
  • Ради то са стилом, (Doing It With Style), 1981, Methuen, ISBN 0-413-47490-9.
  • Смисао за хумор и мудрост Квентина Криспа, (The Wit and Wisdom of Quentin Crisp), 1984, Harper & Row, ISBN 0-06-091178-6.
  • Манири с неба: божански водич за добро понашање, (Manners from Heaven: a divine guide to good behaviour), 1984, Hutchinson, ISBN 0-09-155810-7.
  • Како отићи на филм (How to Go to the Movies), 1988, St. Martin's Press, ISBN 0-312-05444-0.
  • Књига цитата геја и лезбејки: књижевни пратилац, (The Gay and Lesbian Quotation Book: a literary companion), 1989, Robert Hale Limited, ISBN 0-7090-5605-2. Antologija gej citata.
  • Стални странац: дневници Њујорка (Resident Alien: The New York Diaries), 1996, HarperCollins, ISBN 0-00-638717-9.

Извори

Спољашње везе