Александар Петровић (учитељ) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 20: Ред 20:


== Биографија ==
== Биографија ==
Родом је из села [[Стрелац]] код Пирота (отац Теодор, мајка Марија). Учитељску школу у Јагодини је као први у колу завршио 1906. код професора Сретена Аџића. Учествовао је у Балканским ратовима (1912 - 1913) и у Првом светском рату (1914 - 1918). [[Стеван Јаковљевић]] у трећем тому Српске трилогије, поглавље [[Црна река]], пише о његовом ратном подвигу, због кога је касније, после успешне одбране на преком војном суду у Солуну одликован [[Карађорђева звезда|Карађорђевом звездом]]. Крај рата дочекао је као командант привремене српске војне болнице у Сиди Абдалаху (Тунис). Поред две Карађорђеве звезде носилац је и два [[Орден белог орла|Ордена белог орла]], [[Орден Југословенске круне|Ордена југословенске круне]], као и највишег просветног [[Орден Светог Саве|Ордена Светог Саве]]. Председник Удружења учитеља у Краљевини Југославији, залагао се за очување сећања на учитеље погинуле у ослободилачким ратовима, као и на помоћи удовицама и ратној сирочади. Због тог рада, а и као пријатељ [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољуба Јовановића]], био је изложен притисцима у првој, а потом и другој Југославији у коју се вратио из заробљеништва које је провео у немачком логору.
Родом је из села [[Стрелац]] код Пирота (отац Теодор, мајка Марија). Учитељску школу у Јагодини је као први у колу завршио 1906. код професора Сретена Аџића. Учествовао је у Балканским ратовима (1912 - 1913) и у Првом светском рату (1914 - 1918). [[Стеван Јаковљевић]] у трећем тому Српске трилогије, поглавље [[Црна река]], пише о његовом ратном подвигу, због кога је касније, после успешне одбране на преком војном суду у Солуну одликован [[Карађорђева звезда|Карађорђевом звездом]]. Крај рата дочекао је као командант привремене српске војне болнице у Сиди Абдалаху (Тунис). Поред две Карађорђеве звезде носилац је и два [[Орден белог орла|Ордена белог орла]], [[Орден Југословенске круне|Ордена југословенске круне]], као и највишег просветног [[Орден Светог Саве|Ордена Светог Саве]]. Председник Удружења учитеља у Краљевини Југославији, залагао се за очување сећања на учитеље погинуле у ослободилачким ратовима, као и на помоћи удовицама и ратној сирочади. Због тог рада, а и као пријатељ [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољуба Јовановића]], био је изложен притисцима у првој, а потом и другој Југославији у коју се вратио из заробљеништва које је провео у немачком логору. Сахрани је присутвовало преко хиљаду Пироћанаца што је допринело да комунистичка власт брзо сруши његову породичну кућу која се налазила на месту данашњег хотела Пирот.


Спомен биста, рад академског вајара Ивана Марковића, откривена му је на [[Педагошки факултет Јагодина|Педагошком факултету у Јагодини]] 9. априла 2014. године.<ref>[http://noviput.rs/drustvo/na-pedagoskom-fakultetu-otkrivanje-spomen-obelezja-aleksandru-t-petrovicu/ На Педагошком факултету откривање Спомен обележја Александру Т. Петровићу (7. април 2014)]</ref>
Спомен биста, рад академског вајара Ивана Марковића, откривена му је на [[Педагошки факултет Јагодина|Педагошком факултету у Јагодини]] 9. априла 2014. године.<ref>[http://noviput.rs/drustvo/na-pedagoskom-fakultetu-otkrivanje-spomen-obelezja-aleksandru-t-petrovicu/ На Педагошком факултету откривање Спомен обележја Александру Т. Петровићу (7. април 2014)]</ref>

Верзија на датум 19. април 2014. у 18:20

Александар Петровић
Датум рођења1886.
Место рођењаСтрелац
Датум смрти1962.
Место смртиПирот

Александар Т. Петровић (Стрелац (Бабушница), 1886 — Пирот, 1962) био је српски ратни херој и учитељ.[1]

Биографија

Родом је из села Стрелац код Пирота (отац Теодор, мајка Марија). Учитељску школу у Јагодини је као први у колу завршио 1906. код професора Сретена Аџића. Учествовао је у Балканским ратовима (1912 - 1913) и у Првом светском рату (1914 - 1918). Стеван Јаковљевић у трећем тому Српске трилогије, поглавље Црна река, пише о његовом ратном подвигу, због кога је касније, после успешне одбране на преком војном суду у Солуну одликован Карађорђевом звездом. Крај рата дочекао је као командант привремене српске војне болнице у Сиди Абдалаху (Тунис). Поред две Карађорђеве звезде носилац је и два Ордена белог орла, Ордена југословенске круне, као и највишег просветног Ордена Светог Саве. Председник Удружења учитеља у Краљевини Југославији, залагао се за очување сећања на учитеље погинуле у ослободилачким ратовима, као и на помоћи удовицама и ратној сирочади. Због тог рада, а и као пријатељ Драгољуба Јовановића, био је изложен притисцима у првој, а потом и другој Југославији у коју се вратио из заробљеништва које је провео у немачком логору. Сахрани је присутвовало преко хиљаду Пироћанаца што је допринело да комунистичка власт брзо сруши његову породичну кућу која се налазила на месту данашњег хотела Пирот.

Спомен биста, рад академског вајара Ивана Марковића, откривена му је на Педагошком факултету у Јагодини 9. априла 2014. године.[2]

Референце

Спољашње везе