Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м uvod; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_inlajn_referenci}} |
{{bez_inlajn_referenci}} |
||
{{Војно лице |
|||
{{Биографија |
|||
| име = Франсоа Анри де |
| име = Франсоа Анри де Монморенси |
||
| презиме = Монморенси |
|||
| слика = Marshal_luxembourg.jpg |
| слика = Marshal_luxembourg.jpg |
||
| ширина_слике = 250п |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике = Франсоа Анри де Монморенси |
| опис_слике = Франсоа Анри де Монморенси |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| |
| датум_рођења = [[8. јануар]] [[1628]]. |
||
| месец_рођења = јануар |
|||
| година_рођења = 1628. |
|||
| место_рођења = |
| место_рођења = |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| |
| датум_смрти = [[4. јануар]] [[1695]]. |
||
| месец_смрти = јануар |
|||
| година_смрти = 1695. |
|||
| место_смрти = |
| место_смрти = |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
| војска = |
|||
| године_служења = |
|||
| чин = |
|||
| род = |
|||
| јединица = |
|||
| битке = |
|||
| награде = |
|||
| каснији_рад = |
|||
| потпис = |
|||
}} |
}} |
||
'''Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга''' ({{јез-фр|François-Henri de Montmorency-Bouteville}}) зван де Луксембург или маршал Луксембург ([[8. јануар]] [[1628]] — [[4. јануар]] [[1695]]) је био [[Француска|француски]] генерал, [[маршал Француске]] и чувен као пријатељ и наследник [[луј II Бурбон од Кондеа|великог Кондеа.]] |
'''Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга''' ({{јез-фр|François-Henri de Montmorency-Bouteville}}) зван де Луксембург или маршал Луксембург ([[8. јануар]] [[1628]] — [[4. јануар]] [[1695]]) је био [[Француска|француски]] генерал, [[маршал Француске]] и чувен као пријатељ и наследник [[луј II Бурбон од Кондеа|великог Кондеа.]] |
||
==Ране године== |
== Ране године == |
||
Војвода од Луксембурга је рођен у [[Париз]]у. Отац му је био гроф од Моренсија-Бутвила, а шест месеци пре његова рођења отац му је убијен након учествовања у двобоју са маркизом Бевроном. Тетка Шарлота Монморенси, принцеза од Конде је преузела бригу о образовању младог Франсоа. Заједно га је образовала са својим сином чувеним [[луј II Бурбон од Кондеа|великом Кондеом]]. Млади Франсоа је заједно са својим старијим рођаком великим Кондеом учествовао у борбама за време [[Фронда|Фронде]]. Вратио се у Француску [[1659]]. Конде је био подоста заслужан за венчање Франсоа са Мадленом де Луксембург-Пини, која је била наследница војводства од Луксембурга. Након венчања Франсоа де Монморенси је постао војвода од Луксембурга. |
Војвода од Луксембурга је рођен у [[Париз]]у. Отац му је био гроф од Моренсија-Бутвила, а шест месеци пре његова рођења отац му је убијен након учествовања у двобоју са маркизом Бевроном. Тетка Шарлота Монморенси, принцеза од Конде је преузела бригу о образовању младог Франсоа. Заједно га је образовала са својим сином чувеним [[луј II Бурбон од Кондеа|великом Кондеом]]. Млади Франсоа је заједно са својим старијим рођаком великим Кондеом учествовао у борбама за време [[Фронда|Фронде]]. Вратио се у Француску [[1659]]. Конде је био подоста заслужан за венчање Франсоа са Мадленом де Луксембург-Пини, која је била наследница војводства од Луксембурга. Након венчања Франсоа де Монморенси је постао војвода од Луксембурга. |
||
==Деволуциони рат и Француско-холандски рат== |
== Деволуциони рат и Француско-холандски рат == |
||
На почетку [[Деволуциони рат|Деволуционог рата]] ([[1667]] — [[1668]]) Конде и Луксембург нису били команданти, али током другог похода Конде је био командант, а војвода од Луксембурга је био његов генерал за време освајање [[Франш-Конте|Франш-Комтеа]]. За време периода мира Луксембург је био миљеник [[маркиз од Лувоаза|маркиза од Лувоаза]], па је [[1672]]. командовао у бици против Холанђана. Победио је [[Вилијам III Орански|Вилијама III Оранског]] код Вордена и харао је Холандијом. Током [[1673]]. извршио је повлачење из [[Утрехт]]а у [[Мастрихт]] са само 20.000 војника пред противничком војском од 70.000 војника. |
На почетку [[Деволуциони рат|Деволуционог рата]] ([[1667]] — [[1668]]) Конде и Луксембург нису били команданти, али током другог похода Конде је био командант, а војвода од Луксембурга је био његов генерал за време освајање [[Франш-Конте|Франш-Комтеа]]. За време периода мира Луксембург је био миљеник [[маркиз од Лувоаза|маркиза од Лувоаза]], па је [[1672]]. командовао у бици против Холанђана. Победио је [[Вилијам III Орански|Вилијама III Оранског]] код Вордена и харао је Холандијом. Током [[1673]]. извршио је повлачење из [[Утрехт]]а у [[Мастрихт]] са само 20.000 војника пред противничком војском од 70.000 војника. |
||
Током [[1674]]. постао је командант краљеве гарде, а [[1675]]. маршал Француске. Постављен је [[1676]]. на чело рајнске армије, којаније успела да задржи војводу од Лорене ван Филипсбурга. Победио је [[1678]]. Вилијама III Оранског, у бици код Сен Денија. Вилијам је нападао [[Сен Дени]] након потписивања мира. Након разних успеха имао је велики углед. Наводно се свадио са маркизом од Лувоаза, који је успео да и Луксембург буде један од оптужених у афери отрова. Луксембург је провео неколико месеци [[1680]]. у [[Бастиља|Бастиљи]]. Након пуштања из затвора поново је у краљевој гарди. |
Током [[1674]]. постао је командант краљеве гарде, а [[1675]]. маршал Француске. Постављен је [[1676]]. на чело рајнске армије, којаније успела да задржи војводу од Лорене ван Филипсбурга. Победио је [[1678]]. Вилијама III Оранског, у бици код Сен Денија. Вилијам је нападао [[Сен Дени]] након потписивања мира. Након разних успеха имао је велики углед. Наводно се свадио са маркизом од Лувоаза, који је успео да и Луксембург буде један од оптужених у афери отрова. Луксембург је провео неколико месеци [[1680]]. у [[Бастиља|Бастиљи]]. Након пуштања из затвора поново је у краљевој гарди. |
||
==Рат Велике алијансе== |
== Рат Велике алијансе == |
||
До [[1690]]. за време [[Рат Велике алијансе|Рата Велике алијансе]] Луксембург је добио команду над француском војском у Шпанској Низоземској. Остварио је велику победу [[1. јул |
До [[1690]]. за време [[Рат Велике алијансе|Рата Велике алијансе]] Луксембург је добио команду над француском војском у Шпанској Низоземској. Остварио је велику победу [[1. јул]]а [[1690]]. у [[битка код Флера|бици код Флера]]. Противничком војском је командовао [[Џорџ Фридрих од Валдека]]. Поново је победио [[18. септембар|18. септембра]] [[1691]]. у [[битка код Лојза|бици код Лојза]]. У следећем походу покривао је краљеву опсаду Намура и победио је [[Вилијам III Орански|Вилијама III Оранског]] у [[битка код Стинкерка|бици код Стинкерка]] [[1692]]. Највећу победу над Вилијамом остварио је [[29. јул]]а [[1693]]. у [[битка код Ландена|бици код Ландена]] (Нервиндена). После те битке су га називали таписер Нотре Даме због толико великог броја заробљених застава, које је послао у катедралу Нотре Даме. Био је дочекан великим одушевљењем у Паризу. Сви су га одушевљено дочекали, сем краља, који је на њега хладно гледао као на рођака и савезника од великог Кондеа. |
||
За време похода [[1694]]. Луксембург је учинио јако мало у Фландрији, па је кренуо на марш од Вињамона до Турнеја да би се суочио са непријатељем. |
За време похода [[1694]]. Луксембург је учинио јако мало у Фландрији, па је кренуо на марш од Вињамона до Турнеја да би се суочио са непријатељем. |
||
==Смрт== |
== Смрт == |
||
На повратку у [[Версај]] била је зима и војвода од Луксембурга се разболио. У последњим тренуцима живота крај њега је био [[исусовци|језуита]] Бурдалу, коме је рекао: {{Цитат|Ја нисам живео његов живот, али ја бих желео његову смрт}} |
На повратку у [[Версај]] била је зима и војвода од Луксембурга се разболио. У последњим тренуцима живота крај њега је био [[исусовци|језуита]] Бурдалу, коме је рекао: {{Цитат|Ја нисам живео његов живот, али ја бих желео његову смрт}} |
||
Мислио је притом на великог Кондеа. Показао се као највећи Кондеов ученик. У тренуцима похода имао је инспирација, којима противничка војска није имала лека. Период његове смрти и Катине означава један период војне историје. Иако су Катина и војвода од Луксембурга били испод нивоа Кондеа и Тирена, али су били много бољи од команданата, који су касније предводили француску војску попут војводе од Вилроа и војводе од Талара. Био је познат и по духовитости. Вилијам III Орански је једном рекао {{Цитат|Никако да победим тога проклетог грбавца.}} Мислио је на деформацију, коју је Луксембург имао на леђима. Луксембург је одговорио: |
Мислио је притом на великог Кондеа. Показао се као највећи Кондеов ученик. У тренуцима похода имао је инспирација, којима противничка војска није имала лека. Период његове смрти и Катине означава један период војне историје. Иако су Катина и војвода од Луксембурга били испод нивоа Кондеа и Тирена, али су били много бољи од команданата, који су касније предводили француску војску попут војводе од Вилроа и војводе од Талара. Био је познат и по духовитости. Вилијам III Орански је једном рекао {{Цитат|Никако да победим тога проклетог грбавца.}} Мислио је на деформацију, коју је Луксембург имао на леђима. Луксембург је одговорио: |
||
Верзија на датум 21. април 2014. у 04:13
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Франсоа Анри де Монморенси | |
|---|---|
 Франсоа Анри де Монморенси | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. јануар 1628. |
| Датум смрти | 4. јануар 1695. |
Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга (франц. François-Henri de Montmorency-Bouteville) зван де Луксембург или маршал Луксембург (8. јануар 1628 — 4. јануар 1695) је био француски генерал, маршал Француске и чувен као пријатељ и наследник великог Кондеа.
Ране године
Војвода од Луксембурга је рођен у Паризу. Отац му је био гроф од Моренсија-Бутвила, а шест месеци пре његова рођења отац му је убијен након учествовања у двобоју са маркизом Бевроном. Тетка Шарлота Монморенси, принцеза од Конде је преузела бригу о образовању младог Франсоа. Заједно га је образовала са својим сином чувеним великом Кондеом. Млади Франсоа је заједно са својим старијим рођаком великим Кондеом учествовао у борбама за време Фронде. Вратио се у Француску 1659. Конде је био подоста заслужан за венчање Франсоа са Мадленом де Луксембург-Пини, која је била наследница војводства од Луксембурга. Након венчања Франсоа де Монморенси је постао војвода од Луксембурга.
Деволуциони рат и Француско-холандски рат
На почетку Деволуционог рата (1667 — 1668) Конде и Луксембург нису били команданти, али током другог похода Конде је био командант, а војвода од Луксембурга је био његов генерал за време освајање Франш-Комтеа. За време периода мира Луксембург је био миљеник маркиза од Лувоаза, па је 1672. командовао у бици против Холанђана. Победио је Вилијама III Оранског код Вордена и харао је Холандијом. Током 1673. извршио је повлачење из Утрехта у Мастрихт са само 20.000 војника пред противничком војском од 70.000 војника.
Током 1674. постао је командант краљеве гарде, а 1675. маршал Француске. Постављен је 1676. на чело рајнске армије, којаније успела да задржи војводу од Лорене ван Филипсбурга. Победио је 1678. Вилијама III Оранског, у бици код Сен Денија. Вилијам је нападао Сен Дени након потписивања мира. Након разних успеха имао је велики углед. Наводно се свадио са маркизом од Лувоаза, који је успео да и Луксембург буде један од оптужених у афери отрова. Луксембург је провео неколико месеци 1680. у Бастиљи. Након пуштања из затвора поново је у краљевој гарди.
Рат Велике алијансе
До 1690. за време Рата Велике алијансе Луксембург је добио команду над француском војском у Шпанској Низоземској. Остварио је велику победу 1. јула 1690. у бици код Флера. Противничком војском је командовао Џорџ Фридрих од Валдека. Поново је победио 18. септембра 1691. у бици код Лојза. У следећем походу покривао је краљеву опсаду Намура и победио је Вилијама III Оранског у бици код Стинкерка 1692. Највећу победу над Вилијамом остварио је 29. јула 1693. у бици код Ландена (Нервиндена). После те битке су га називали таписер Нотре Даме због толико великог броја заробљених застава, које је послао у катедралу Нотре Даме. Био је дочекан великим одушевљењем у Паризу. Сви су га одушевљено дочекали, сем краља, који је на њега хладно гледао као на рођака и савезника од великог Кондеа.
За време похода 1694. Луксембург је учинио јако мало у Фландрији, па је кренуо на марш од Вињамона до Турнеја да би се суочио са непријатељем.
Смрт
На повратку у Версај била је зима и војвода од Луксембурга се разболио. У последњим тренуцима живота крај њега је био језуита Бурдалу, коме је рекао:
Ја нисам живео његов живот, али ја бих желео његову смрт
Мислио је притом на великог Кондеа. Показао се као највећи Кондеов ученик. У тренуцима похода имао је инспирација, којима противничка војска није имала лека. Период његове смрти и Катине означава један период војне историје. Иако су Катина и војвода од Луксембурга били испод нивоа Кондеа и Тирена, али су били много бољи од команданата, који су касније предводили француску војску попут војводе од Вилроа и војводе од Талара. Био је познат и по духовитости. Вилијам III Орански је једном рекао
Никако да победим тога проклетог грбавца.
Мислио је на деформацију, коју је Луксембург имао на леђима. Луксембург је одговорио:
Како зна да имам грбу. Он никад није видео моја леђа.
Литература
- Beaurain's Histoire militaire du duc de Luxembourg (Hague and Paris, 1756)
- Mémoires pour servir a l'histoire du maréchal due de Luxembourg (Hague and Paris, 1758)
- Courcelles, Dictionnaire des generaux français (Paris, 1823), vol. viii.
- Desormeaux's Histoire de la maison de Montmorency (1764), vols. iv. and v.
- Camille Rousset's Louvois
- biography of Luxemburg by Count de Segur (1907)
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
