Лака крстарица — разлика између измена
м reference |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Mikhail_Kutuzov_%28cruiser%29.jpg|мини|десно|300п|Руска лака крстарица Михаил Кутузов, на вечној стајанци у бази Новоросијск, 2005. године.]] |
[[Датотека:Mikhail_Kutuzov_%28cruiser%29.jpg|мини|десно|300п|Руска лака крстарица Михаил Кутузов, на вечној стајанци у бази Новоросијск, 2005. године.]] |
||
'''Лака крстарица''' ([[енглески језик|енг]]: -{''light ctuiser''}-, [[француски језик|фра]]: -{''croiseur léger''}-, [[немачки језик|нем]]: -{''kleiner kreuzer''}-, [[руски језик|рус]]: -{''легкий крейсер''}-) је назив који долази од израза „лаки оклопни крсташ“, и њиме се означава врста [[бродски оклоп|оклопљене]] [[крстарица|крстарице]] која је настала почетком [[ |
'''Лака крстарица''' ([[енглески језик|енг]]: -{''light ctuiser''}-, [[француски језик|фра]]: -{''croiseur léger''}-, [[немачки језик|нем]]: -{''kleiner kreuzer''}-, [[руски језик|рус]]: -{''легкий крейсер''}-) је назив који долази од израза „лаки оклопни крсташ“, и њиме се означава врста [[бродски оклоп|оклопљене]] [[крстарица|крстарице]] која је настала почетком [[20. век|XX века]] као хибрид [[заштићена крстарица|заштићене крстарице]] и [[оклопни крсташ|оклопног крсташа]], а убзо је и заменила та два типа. |
||
== Настанак == |
== Настанак == |
||
У периоду од [[1890]]. до [[1905]]. године, у свим ратним морнарицам долази на основу намене, до класификације крстарица на; -{''I класу''}-, -{''II класу''}-, и -{''III класу''}-. Крстарице -{''I класе''}- имале су улогу заштите сопствених комуникација и вођење [[Крстарички рат|крстаричког |
У периоду од [[1890]]. до [[1905]]. године, у свим ратним морнарицам долази на основу намене, до класификације крстарица на; -{''I класу''}-, -{''II класу''}-, и -{''III класу''}-. Крстарице -{''I класе''}- имале су улогу заштите сопствених комуникација и вођење [[Крстарички рат|крстаричког рата]] на [[Океан|океанима]]. Крастарице -{''II класе''}-, такође су имале исти задатак као и претходне, стим што су због мањег депласманам њихова операцијска подручја, била мора. Крстарице -{''III класе''}- су требале да дејствују у склопу флотних састава. Основно наоружање крстарица, била је артиљерије, али су имале и 4 до 6, углавном надводних, торпедних цеви. Када се испоставило да крстарице -{''I класе''}-, имају и сувише слаб оклоп, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], [[Француска]] и [[Сједињене Америчке Државе]] започињу са градњом нове врсте ратног брода, који је добио назив [[оклопни крсташ]]. Након [[Руско-јапански рат|Руско-јапанског рата]], показало се да оклоп крстарица -{''II''}- и -{''III класе''}-, је толико слаб, да не може заштити виталне делове брода чак ни од топовских пројектила мањег калибра.<ref>''Крстарица'', '''[[Војна енциклопедија]]''' књига 4. - страна 727, Београд 1972. године.</ref> |
||
[[Датотека:HMS Aurora (1913).jpg|десно|300п|мини|Лака крстарица Аурора, класе Еритјуз, 1913. године.]] |
[[Датотека:HMS Aurora (1913).jpg|десно|300п|мини|Лака крстарица Аурора, класе Еритјуз, 1913. године.]] |
||
За прве „праве“ лаке крстарице, сматрају се британски бродови [[Британске лаке крстарице класе Еритјуз|класе Еритјуз]]<ref>Практично ту част су више заслижиле крстарице класе Чатам, које су такође имале оклопни појас и турбине, а први брод те класе је ушао у строј свега пар месеци након што је почела изградња крстарице Еритјуз, но појам «Лака крстарица» се прво употребио код извиђачких крстарица са турбинама: [http://www.wunderwaffe.narod.ru/Magazine/MK/1995_04/06.htm Снаге Велике британије 1914. - 1918. године. Приручник састава бродова - Лаке крстарице.], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>, насталих као даљи развој ивиђачких крстарица (-{''Scout cruiser''}-). Оне су се одликовале многим новитетима, од којих је главни био, оклопни појас у висини водене линије. |
За прве „праве“ лаке крстарице, сматрају се британски бродови [[Британске лаке крстарице класе Еритјуз|класе Еритјуз]]<ref>Практично ту част су више заслижиле крстарице класе Чатам, које су такође имале оклопни појас и турбине, а први брод те класе је ушао у строј свега пар месеци након што је почела изградња крстарице Еритјуз, но појам «Лака крстарица» се прво употребио код извиђачких крстарица са турбинама: [http://www.wunderwaffe.narod.ru/Magazine/MK/1995_04/06.htm Снаге Велике британије 1914. - 1918. године. Приручник састава бродова - Лаке крстарице.], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>, насталих као даљи развој ивиђачких крстарица (-{''Scout cruiser''}-). Оне су се одликовале многим новитетима, од којих је главни био, оклопни појас у висини водене линије. |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
Разлика између лаких и [[тешка крстарица|тешких крстарица]] је била прилично нејасна све до [[Вашингтонски поморски |
Разлика између лаких и [[тешка крстарица|тешких крстарица]] је била прилично нејасна све до [[Вашингтонски поморски споразум|Вашингтонског поморског уговора]] из [[1922]]. године, којим је установљен стандард према којем су тешке крстарице постале све оне с главним топом чији је калибар већи од 155 -{mm}-. |
||
Величина ових јединица се креће од 5000 па до око 8000 тона, а максимална брзина од 33 до 37 чворова. |
Величина ових јединица се креће од 5000 па до око 8000 тона, а максимална брзина од 33 до 37 чворова. |
||
Верзија на датум 23. април 2014. у 05:03
.jpg)
Лака крстарица (енг: light ctuiser, фра: croiseur léger, нем: kleiner kreuzer, рус: легкий крейсер) је назив који долази од израза „лаки оклопни крсташ“, и њиме се означава врста оклопљене крстарице која је настала почетком XX века као хибрид заштићене крстарице и оклопног крсташа, а убзо је и заменила та два типа.
Настанак
У периоду од 1890. до 1905. године, у свим ратним морнарицам долази на основу намене, до класификације крстарица на; I класу, II класу, и III класу. Крстарице I класе имале су улогу заштите сопствених комуникација и вођење крстаричког рата на океанима. Крастарице II класе, такође су имале исти задатак као и претходне, стим што су због мањег депласманам њихова операцијска подручја, била мора. Крстарице III класе су требале да дејствују у склопу флотних састава. Основно наоружање крстарица, била је артиљерије, али су имале и 4 до 6, углавном надводних, торпедних цеви. Када се испоставило да крстарице I класе, имају и сувише слаб оклоп, Велика Британија, Француска и Сједињене Америчке Државе започињу са градњом нове врсте ратног брода, који је добио назив оклопни крсташ. Након Руско-јапанског рата, показало се да оклоп крстарица II и III класе, је толико слаб, да не може заштити виталне делове брода чак ни од топовских пројектила мањег калибра.[1]
.jpg)
За прве „праве“ лаке крстарице, сматрају се британски бродови класе Еритјуз[2], насталих као даљи развој ивиђачких крстарица (Scout cruiser). Оне су се одликовале многим новитетима, од којих је главни био, оклопни појас у висини водене линије.
Заједно са изградњом крстарица класе класе Еритјуз, појављује се и термин «лаке крстарице».[3]
Приказујући сликовито у парламену вредности ново изграђених крстарица, Черчил назива те бродове: „лако оклопљене крстарице“ (Light armored cruisers), представљајући их као јединствене, од малих флотних бродова, заштићене вертикално оклопном по целој дужини корпуса.[4]
Под термином «Оклопљена крстарица», британци су обично подразумевали све крупније бродове, те стога се из назива ускоро брише «Оклопљене» (Armored), и нови брови добијају назив «Лаке крстарице» (Light cruisers). Ускоро и остале државе прихватају назив лаке крстарице, али је званично назив «Лака крстарица», установљен тек након Лондонске поморске конференције 1930. године, када су и многе крстарице изграђене пре крстарица класе Еритјуз, ретроактивно добиле назив «Лаке крстарице». Основни задаци нових бродова су били:
- Извођење извиђања у интересу главних снага флота.
- Подршка својим лаким снагама.
- Заштита бојних бродова од напада непријатељских разарача и торпиљера.
Упркос томе, што је таквих крстарица требало веома много, цена изградње је била јако велика. Као резултат високе цене градње, у Уједињеном Краљевству се праве пројекти за израду лаких крстарица од 3.000 – 5.000 тона, са другостепеним карактеристикама - нови бродови су требали дејствовати у ограниченом акваторијуму Северног мора. Мале размере бродова су утицале на смањење цене градње, и уочи Првог светског рата, Велика Британија је започела масовну градњу лаких крстарица тога типа[5]
Огромно морско пространство Британске империје, је захтевало и израду још једног типа крстарице – већег, са већом даљином пловљења и бољим условима за посаду, и коначно, са јачим наоружањем. Родоначелник нових лаких крстарица (Trade protection cruisers) биле су крстарице типа Чатам или Бирмингем[6] Код нових крстарица депласман је повећан на 5.200 тона, а наоружане су топовима калибра 152 mm, што је британској флоти дало високоефективне бродове за борбу са рејдерима непријатеља, а уједно су предвиђене и као замена за крстарице класе Еритјуз: просечна цена изградње крстарице класе Еритјуз је била 285.000 фунти, а крстарица класе Четам 356.000 фунти».[7]
Разлика између лаких и тешких крстарица је била прилично нејасна све до Вашингтонског поморског уговора из 1922. године, којим је установљен стандард према којем су тешке крстарице постале све оне с главним топом чији је калибар већи од 155 mm.
Величина ових јединица се креће од 5000 па до око 8000 тона, а максимална брзина од 33 до 37 чворова.
Напомене
- ^ Крстарица, Војна енциклопедија књига 4. - страна 727, Београд 1972. године.
- ^ Практично ту част су више заслижиле крстарице класе Чатам, које су такође имале оклопни појас и турбине, а први брод те класе је ушао у строј свега пар месеци након што је почела изградња крстарице Еритјуз, но појам «Лака крстарица» се прво употребио код извиђачких крстарица са турбинама: Снаге Велике британије 1914. - 1918. године. Приручник састава бродова - Лаке крстарице., Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ При пројектовању, ове крстарице су класификоване као извиђачке или крстарице III класе, Крейсера Второй Мировой, Патянин С. В., Дашьян А. В. и др
- ^ А. Донец Прямые потомки «скаутов» : Крейсера типа С. Введение., Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Пред Први светски рат, у „Лаке крстарице“ су преформулисане скоро све оклопне крстарице које су поседовале турбинске уређаје.
- ^ У појединим литерарума се називају крстарице класе Бирмингем. Ипак најраспрострањенији назив за ове крстарице је „класа Таун“, пошто су све носиле имена британских градова.
- ^ Крейсера Второй Мировой, Патянин С. В., Дашьян А. В. и др
