Селеук I Никатор

Селеук I Никатор
Селеук I (римска копија хеленистичког оригинала)
Лични подаци
Датум рођења	око 358. п. н. е.
Датум смрти	281. п. н. е.
Династија	Селеукиди

Селеуков сребрењак. На грчком пише ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΣΕΛΕΥΚΟΥ ("краља Селеука“ - мисли се да новац припада краљу, тј. да је Селеуков

Селеук I Никатор (око 358. п. н. е. -281. п. н. е. ) био је официр у војсци Александра Македонског. Током ратова дијадоха Селеук I Никатор успоставља Селеукидску династију и оснива Селеукидско царство.

Рана каријера

Био је син једног од Филипових генерала. Пратио је Александра Македонског и добија одликовања приком кампање у Индији 326. п. н. е. . После Александрове смрти Македонско царство се дели 323. п. н. е., а он постаје официр близак Пердики, са којим учествује у кампањи на Египат. Током неуспешне кампање у Египту 321. п. н. е. учествује у убиству Пердике.

Током друге поделе Царства 321. п. н. е. Селеук добија Вавилонску сатрапију. Кад је Антигон 316. п. н. е. постао господар источних провинција, Селеук бежи у Египат. У рату између Антигона и других македонских заповедника, он сарађује са Птолемејем и командује египатским ескадрилама у Егеју. После Птолемејеве победе код Газе 312. п. н. е., враћа се у Вавилон.

Оснивање Селеукидског царства

Повратком у Вавилон 312. п. н. е. почиње нова Селеукидска ера. То се сматра годином када је основано Селеукидско царство. Из Вавилоније Селеук Никатор осваја околне провинције Персије, Сусу (Елам) и Медеју. Те провинције су дотад билу у рукама Антигонових људи. Антигонов син Деметрије Полиоркет напада Вавилон 311. п. н. е., али не успева да нанесе озбиљнију штету. Током следећих 9 година (311. п. н. е. - 302. п. н. е.) Антигон је био заузет на Западу, па је Селеук Никатор имао времена да освоји цели источни део царства Александра Македонског све до реке Инд.

Након што је угашена краљевска македонска линија, Селеук Никатор узима титулу краља, као и остала четворица главних македонских вођа. Селеук Никатор се проширио до реке Инд. Ту је изгледа претрпио пораз, па са индијским владарем Чандрагуптом потписује мировни споразим 302. п. н. е.. Селеук је дао Чандрагупти Пакистан и своју ћерку за жену, а Чандрагупта њему даје 500 слонова.

Ширење на западу

Удружује се са Лизимахом 301. п. н. е. и заједнички побећују Антигона у бици код Ипса. Следи нова подела територија и Селеук Никатор добија Сирију и делове Мале Азије. Поседовање Сирије Селеуку даје излаз на Медитеран. Ту оснива град Антиохију (Антиохија на Оронту), као седиште своје власти. Истовремено Селеукија на Тигру је била седиште источних сатрапија, где поставља свог сина Антиоха као заменика краља.

Саградио је огроман број градова, 16 Антиохија, 9 Селеукија и 6 Лаодика.

Заробљава Деметрија 285. п. н. е., тако да му Лизимах и Птолемеј II остају једини велики ривали. Птолемеј Кераун се склонио код Селеука после доласка на власт његова брата Птолемеја II (285. п. н. е. Лизимах је постао непопуларан, након што је убио свог сина. То је Селеуку створило прилику за интервенцију против Лизимаха, у којој му помаже Птолемеј Кераун. У одлучној бици код Курупедиона у Лидији 281. п. н. е. Селеук побеђује и тиме осваја све што је Александар Македонски освојио осим Египта.

Преостало му је да још освоји Македониу и Грчку. Намеравао је он држи Македонско краљевство у старим границама, а да му син Антиох држи целу Азију. Међутим Селеука убија Птолемеј Кераун 281. п. н. е. и спречава га тиме да обнови готово цело краљевство Александра Македонског.

Види још

• дијадоси