ДНК анализа — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
24 бајта уклоњена ,  пре 5 година
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
Генетичка идентификација почиње тиме што се [[ДНК]] у целости извади из ћелија које могу бити у узорцима [[крви]], пљувачке, сперме или било које друге врсте ткива. Најчешћи метод је брис из грла.
 
Затим [[РФЛП]] (''-{restriction fragment length polymorphism}-'') анализом се сече ланац ДНК помоћу [[рестриктивни ензим|рестриктивних ензима]] у краће фрагменте који се лакше раздвајају при [[електрофореза|електрофорези]] на агарозном гелу. ДНК молекул је негативно наелектрисан, и при електрофорези се креће од негативне [[анода|аноде]] према позитивној [[катода|катоди]]. Раздвојени фрагменти се на желатину виде као кратке хоризонталне цртице које се помоћу технике зване ''[[Southern Blot]]'' пребаце са желатина на најлон мембрану. Овај [[ДНК]] узорак се затим третира са ДНК узорком који је обележен радиоактивним материјалом и који се веже на унапред утврђену ДНК секвенцу. Сувишан радиоактивно обеленжен ДНК молекул се спере. Рентгенски филм се стави испод најлон мембране и на тај начин се сними целокупни узорак и оно што је најбитније јасно је видљив онај део ДНК-а молекула који је био обележен радиоактивним ДНК молекулом. Крајњи продукт је филм са јасно видљивим хоризонталним цртицама које називамо '''ДНК профилом'''.
 
[[Слика:Lana's_aflps.jpg|десно|мини|300п|Желатин од агарозе на којем се виде фрагменти ДНК молекула током електрофорезе. На врху слике је анода, а на дну катода, и ДНК молекул се креће од негативно наелектрисане аноде, ка позитивно наелектрисаној катоди, при чему се ДНК фрагменти раздвајају при дну гела.]]
Од недавно нова техника за генетичку идентификацију је почела да се примењује [[АФЛП]] (''amplified fragment length polymorphism''). Ова нова техника је слична [[РФЛП]] анализи, али новина је да има два додатна процеса амплификације, при чему се повећава број добијених ДНК фрагмената, уз употребу посебно направљених прајмера. AFLP анализа је тренутно крајње механички процес и омогућава лак начин за добијање генетичког стабла помоћу којег се врши поређење узорака једне особе са другом. Један од најмодернијих и најчешће употребљиван начин за добијање ДНК профила у судским процесима је [[ланчана реакција полимеразе]] (PCR). Ланчаном реакцијом полимеразе се умножавају унапред одређени региони молекула [[ДНК]], то јест унапред одређених ДНК секвенци за које се зна да имају висок степен варијација између људи. Овај процес амплификације омогућава научницима да започну истраживање са веома скромним узорцима, и крајњим продуктом који гарантује успостављања везе имеђу датих узорака у односу од 1 према милијарди. Ланчана реакција полимеразе је до сада најкоришћенији метод за презентирање ДНК доказа у судском вештачењу.
 
==Обазрива употреба ДНК доказа==
[[Слика:Gel.jpg|десно|350п|мини|Желатин коришћен у судском процесу. '''V''' је за жртву, док су Jeans и Shirt пронађени на месту злочина натопљени жртвином крвљу тако да јасно можемо да видимо да све три траке, мајица, фармерке и жртва имају исте хоризонталне цртице. '''ТД''' је за осумњиченог те можемо да видимо да је његова крв нађена на одећи жртве као и на самој жртви, што значи да је осумњичени био присутан на месту злочина.]]
Током првих година употребе ДНК као доказа у судским процесима, [[поротници]]ма је често била представљена комплексна или нетачна слика доказа од стране браниоца, као на пример: дата је могућност да одређени узорак, то јест секвенца има шансу 1 према 5 милиона да се нађе код неке друге особе. Бранилац би онда навео пример да у земљи од рецимо 60 милиона људи, у тој земљи би се нашло 12 особа која би имале исту секвенцу. То би даље значило да од 12 особа једна је крива. Оваква манипулација доказа је лажна јер се полази од тога да се особа од ДНК интереса насумице бира из популације од 60 милиона. Међутим, [[поротници]] морају да схвате да поред генетичког профила, осумњичени има и неке друге физичке везе са жртвом (отисак прстију, оружје којим је убиство урађено, непостојање алибија, итд.). Лажна идеја или играње доказа да упостављање везе од 1 према 5 милиона аутоматски значи невиност од 1 према 5 милиона је позната као адвокатска лаж (''prosecutor’s fallacy'').
 
Да би се избегле разне теоријске случајности у утврђивању веза између узорака данас се врши велики број поновних тестирања који статистички гледано имају грешку у рејону од 1 према милијарду (100,000,000,000). Међутим, степен грешака у лабораторијским процедурама може да буде много виши од овога, и често лабораторијске процедуре не подржавају теорију при којима су се ове статистичке броје израчунале. На пример, случајне могућности могу бити израчунате на основу могућности да маркери из два узорка имају хоризонталне цртице на истој локацији, али техничар у лабораторији може да закључи на основу овога да слични, али не идентични, атрибути хоризонталних цртица могу да буду резултат грешака у желатину од агарозе. Међутим у овом случају лабораторијски техничар повећава могућност случајности тако што проширује критеријуме за налажење истоветне ДНКа секвенце у оба узорка. Недавне студије су пронашле висок степен грешака што може бити од велике бриге и дилеме кад је реч о генетичком материјалу као главном доказу у судском процесу [http://www.guardian.co.uk/crime/article/0,2763,640157,00.html]. Пажљиви [[поротник]] неће своју одлуку донети само на основу генетичког доказа, већ на основу других фактора који могу да му помогну у доношењу праве одлуке. Кимерија је само један од примера где непостојање генетичке везе два узорка могу да прогласе кривог невиним.
*[[1988]]. Британски пекар [[Колин Пичфорк]] је прва особа која је осуђена на основу ДНК доказа.
*[[1989]]. сексуални насилник на [[Флорида|Флориди]] [[Томи Ли Ендруз]] је први Американац који је осуђен на основу ДНК за злочин који је починио [[1987]].
*[[1991]]. [[Алан Легере]] је први [[Канада|Канађанин]] који је осуђен на основу ДНК доказа за 4 убистава које је починио док је био у бекству [[1989]]. Током његовог суђења браниоци су тврдили како веома мала варијација у генетичком рејону из кога је осумњичени може довесто то лажног резултата.
*[[1992]]. ДНК доказ је коришћен како би се доказало да је доктор [[Јозеф Менгеле]] из Нацистичке [[Немачка|Немачке]], сахрањен у [[Бразил]]у као [[Волфганг Герхард]].
*Ова наука је постала супер позната у медијима у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] када је [[1994]]. тужилац користио, уз помоћ експерата и пуно објашњена шта је ДНК, ДНК доказе који су повезивали [[О Џеј Симпсон]]а са двоструким убиством.
*У јуну [[2003]]. услед нових ДНК доказа, [[Денис Халстед]], [[Џон Когут]] и [[Џон Рестиво]] су добили пновно суђење. Тројица мушкараца су већ одслужили 18 година од њихове првобитно 30+ годишње казне.
*Судски процес [[Роберт Пиктон|Роберта Пиктона]] је познат по томе да је ДНК доказ коришћен искључиво како би се идентификовале жртве и у многим случајевима доказало њихово постојање.
*Марта [[2003]]. [[Џосаја Сутон]] је пуштен из затвора након одслужења 4 године од своје дванаестогодишње казне за сексуални напад. Сумњиви Сутонови ДНК узорци су поновно тестирани након што се открило да је дошло до тешког кршења правила при тестирању ДНК узорака у полицијској лабораторији у [[Хјустон]]у, [[Тексас]], [[САД]].
 
== Такође погледати ==
1.572.075

измена

Мени за навигацију