Оман — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39: Ред 39:
=== Административна подела ===
=== Административна подела ===
Оман се административно дели на пет региона (''минтаки'') и на четири гуверната (''мухафаза''), који се даље састоје из укупно 62 вилајета:
Оман се административно дели на пет региона (''минтаки'') и на четири гуверната (''мухафаза''), који се даље састоје из укупно 62 вилајета:

[[Датотека:Oman admin divisions.png|400п|Региони Омана]]

{| class="wikitable sortable"
{| class="wikitable sortable"
|-
|-

Верзија на датум 14. мај 2014. у 21:58

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:20_14_N_55_58_E_type:country_region:OM
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Султанат Оман
سلطنة عُمان
Крилатица: нема
Химна: Nashid as-Salaam as-Sultani
Положај Омана
Главни градМаскат
Службени језикарапски
Владавина
СултанКабус бин Саид Ал Саид
Председник ВладеФахад бин Махмуд Ал Саид
Историја
НезависностОд Португала
1650.
Географија
Површина
 — укупно309.550 km2(70)
 — вода (%)0
Становништво
 — 2006.2.577.000(140)
 — густина8,32 ст./km2
Економија
ВалутаОмански ријал
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +4
Интернет домен.om
Позивни број+968

Оман, службено Султанат Оман, је земља у југозападном делу [1] Азије, на јужној обали Арабијског полуострва. Граничи се са Уједињеним Арапским Емиратима на северозападу, Саудијском Арабијом на западу, и Јеменом на југозападу. Излази на Арабијско море на југу и истоку, и на Омански залив на североистоку. Главни град је Маскат.

Географија

Већину земље заузима равна пустиња, а планински ланци налазе се дуж обале на северу (највиши врх земље, Шамс, 2.980 m) и југу. Оману припада и ексклава Мусандам, одвојена од остатка земље територијом УАЕ, која заузима стратешки важан положај на јужној обали Хормушког теснаца на улазу у Персијски залив.

Административна подела

Оман се административно дели на пет региона (минтаки) и на четири гуверната (мухафаза), који се даље састоје из укупно 62 вилајета:

Региони Омана

Назив Арапски назив Главни град Површина
км²
Становништво
попис 2003.
вилајети
Региони (минтаки)
1 Ед-Дахилија منطقة الداخلية Низва 31 900 267 140 8
2 Ел-Батина منطقة الباطنة Сохар 12 500 653 505 13
3 Ел-Вуста المنطقة الوسطى Хајма 79 700 22 983 4
4 Еш-Шаркија المنطقة الشرقية Сур 36 800 313 761 11
5 Ед-Дахира منطقة الظاهرة Ибри 37 0001) 130 177 3
Гувернат (мухафаза)
6 Маскат محافظة مسقط Сиб 3 500 632 073 6
7 Мусандам محافظة مسندم Хасаб 1 800 28 378 5
8 Дофар محافظة ظفار Салала 99 300 215 960 9
9 Бурајми محافظة البريمي Бурајми 7 0001) 76 838 3
Укупно Оман سلطنة عمان Маскат 309 500 2 340 815 62
1)Гувернат Бурајми се издвојио из региона Ад-Дахира 15. октобра 2006. указом Султана № 108[2].

Историја

Оман је вековима био важно трговачко средиште. Године 1508. Португалци су заузели главну луку, Маскат и држали је до доласка Османлија 1659. Турци су истерани 1741. кад је Ахмед ибн Саид основао садашњу владарску династију.

У почетку 19. века Оман је израстао у значајну регионалну силу са поседима у Балуџистану и Занзибару. Од 1891. до 1971. био је британски протекторат. Годину дана пре одласка Британаца данашњи султан је збацио свог оца, Саида ибн Таимура, након чега је започео модернизацију земље, а 1996. и ограничену демократизацију.

Становништво

Ислам је најзаступљенија религија. Оман је једина исламска земља у којој доминира Ибади Ислам, различит од сунитског и шијитског. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника су страни држављани на раду у индустрији нафте.

Привреда

Оманска привреда зависни од извоза сирове нафте. Приходи од продаје нафте омогућили су изградњу инфраструктуре и побољшање социјалног стандарда некада сиромашне и заостале земље. БДП је у 2007. био 19.879 УСД по глави становника, мерено по ППП-у. Што се тиче пољопривреде узгајају се урме, лимун, дуван, пшеница и кукуруз.

Референце

Спољашње везе

Шаблон:Семитске државе и региони