Неродимље — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1: Ред 1:
'''Неродимље''' (понекад и ''Породимље'') је био комплекс неутврђеног [[двор]]а [[Српски владари|српских владара]] у првој половини [[XIV век]]а који се налази 5 -{[[km]]}- [[запад]]но од [[Урошевац|Урошевца]] на простору села [[Горње Неродимље|Горњег]] и [[Доње Неродимље|Доњег Неродимља]] око реке [[Неродимка|Неродимке]]. У њему је [[29.10.]][[1321]]. године преминуо [[краљ]] [[Милутин Немањић|Милутин]] ([[1282]]—1321), а његовог сина [[Стефан Дечански|Стефана]] ([[1322]]—[[1331]]) је у њему изненада напао његов син и наследник [[Душан Силни|Душан]] (краљ 1331—[[1346]], цар 1346—[[1355]]), после чега се он повукао у [[Мали Петрич|Петрич]] у коме је заробљен, после чега је спроведен у [[Звечански Град]] у коме је и умро [[11.11.]]1331. године. На широком простору има више остатака, махом [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] из доба [[Немањићи|Немањића]], али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година [[XX век]]а су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из [[VI век]]а. После завршетка [[НАТО агресија на СРЈ|НАТО агресије на СРЈ]] и повлачења југословенских снага безбедности са простора [[АП Косово и Метохија]] у [[јун]]у [[1999]]. године, [[ОВК|албански терористи]] су, након доласка [[КФОР]]а и [[УНМИК]]а, уништили већи део цркава, а остатке [[Бор (биљка)|бора]], чије се сађење приписивало цару Душану, су посекли и запалили.
'''Неродимље''' (понекад и ''Породимље'') је био комплекс неутврђеног [[дворац|двора]] [[списак српских владара|српских владара]] у првој половини [[14. век|XIV века]] који се налази 5 -{[[километар|km]]}- [[запад]]но од [[Урошевац|Урошевца]] на простору села [[Горње Неродимље|Горњег]] и [[Доње Неродимље|Доњег Неродимља]] око реке [[Неродимка|Неродимке]]. У њему је [[29. октобар|29.10.]][[1321]]. године преминуо [[краљ]] [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] ([[1282]]—1321), а његовог сина [[Стефан Урош III Дечански|Стефана]] ([[1322]]—[[1331]]) је у њему изненада напао његов син и наследник [[Стефан Душан|Душан]] (краљ 1331—[[1346]], цар 1346—[[1355]]), после чега се он повукао у [[Мали Петрич|Петрич]] у коме је заробљен, после чега је спроведен у [[Звечански град|Звечански Град]] у коме је и умро [[11. новембар|11.11.]]1331. године. На широком простору има више остатака, махом [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] из доба [[Немањићи|Немањића]], али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година [[20. век|XX века]] су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из [[6. век|VI века]]. После завршетка [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије на СРЈ]] и повлачења југословенских снага безбедности са простора [[Косово и Метохија|АП Косово и Метохија]] у [[јун]]у [[1999]]. године, [[ослободилачка војска Косова|албански терористи]] су, након доласка [[КФОР]]а и [[УНМИК]]а, уништили већи део цркава, а остатке [[Бор (биљка)|бора]], чије се сађење приписивало цару Душану, су посекли и запалили.


== Остаци грађевина на простору Неродимља ==
== Остаци грађевина на простору Неродимља ==
=== Првобитне претпоставке о положају двора ===
=== Првобитне претпоставке о положају двора ===
На основу прегледа надземних остатака објеката, [[Иван Здравковић]] је [[1975]]. године претпоставио да би највероватнија локација самог двора могла бити на једном узвишењу између два села, на коме се налазе остаци [[Црква (грађевина)|цркве]] посвећене [[Свети Никола|светом Николи]] око које има назнака постојања бедема, а недалеко од њих се налази стара [[воденица]] која се у народу назива ''[[калуђер]]ском''. Међутим, на самом терену има врло мало остатака у траговима. Поред тога, он је указао на још две потенцијалне локације:
На основу прегледа надземних остатака објеката, [[Иван Здравковић]] је [[1975]]. године претпоставио да би највероватнија локација самог двора могла бити на једном узвишењу између два села, на коме се налазе остаци [[Црква (грађевина)|цркве]] посвећене [[Свети Никола|светом Николи]] око које има назнака постојања бедема, а недалеко од њих се налази стара [[воденица]] која се у народу назива ''[[монаштво|калуђерском]]''. Међутим, на самом терену има врло мало остатака у траговима. Поред тога, он је указао на још две потенцијалне локације:
* У самом селу Горње Неродимље у дворишту породичне куће [[Лукић]]а има остатака темеља грађевина и старог [[Гробље|гробља]].
* У самом селу Горње Неродимље у дворишту породичне куће [[Лукић]]а има остатака темеља грађевина и старог [[Гробље|гробља]].
* У самом селу Горње Неродимље се налази стара црква светих [[Архангел]]а чију градњу народно предање смешта у [[XIII век]], док сађење [[Бор (биљка)|бора]] у њеној порти приписује цару Душану.
* У самом селу Горње Неродимље се налази стара црква светих [[Арханђел|Архангела]] чију градњу народно предање смешта у [[13. век|XIII век]], док сађење [[Бор (биљка)|бора]] у њеној порти приписује цару Душану.
Поред ових места, на простору Горњег Неродимља има остатака цркава посвећених [[Свети Јован|светом Јовану]] и [[Богородица|Богородици]], док се у Доњем Неродимљу налазе остаци цркве [[Свети Стефан|светог Стефана]] и још једне цркве чији је храмовни светац непознат, а у суседном селу [[Манастирац (Урошевац)|Манастирцу]] има остатака цркве за коју се не зна коме је била посвећена.
Поред ових места, на простору Горњег Неродимља има остатака цркава посвећених [[јован Крститељ|светом Јовану]] и [[Богородица|Богородици]], док се у Доњем Неродимљу налазе остаци цркве [[стефан Првомученик|светог Стефана]] и још једне цркве чији је храмовни светац непознат, а у суседном селу [[Манастирац (Урошевац)|Манастирцу]] има остатака цркве за коју се не зна коме је била посвећена.


=== Данашње стање објеката ===
=== Данашње стање објеката ===
==== Милутинов дворац ====
==== Милутинов дворац ====


Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци [[Византијско царство|византијске]] [[Палата|палате]] или [[Летњиковац|летњиковца]] који је датиран у [[VI век]]. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као'' дворац краља Милутина'', да би [[Археологија|археолошким]] истраживањима која су обављема [[1988]]. године утврђено да је много старија.
Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци [[Византијско царство|византијске]] [[Палата|палате]] или [[Летњиковац|летњиковца]] који је датиран у [[6. век|VI век]]. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као'' дворац краља Милутина'', да би [[Археологија|археолошким]] истраживањима која су обављема [[1988]]. године утврђено да је много старија.


Њена унутрашњост је богато украшена [[фреска]]ма по зидовима, орнаменталним мотивима и [[Мозаик|мозаичким]] подовима. У њеном средишту се налази [[базен]] украшен мозаиком, као и степениште, док су на западном делу пода, мозаиком изведени ликови [[седам грчких мудраца]] уз које су исписане њихове мисли на [[Латински језик|латинском језику]]. Претпоставља се да је цела грађевина подигнута у доба цара [[Јустинијан I|Јустинијана -{I}-]] ([[527]]—[[565]]) који је у овом делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] рођен и познат је по подизању читавих градова у близини (-{[[Iustiniana Prima]]}- код данашњег [[Лебане|Лебана]] односно -{[[Iustiniana Secunda]]}- на простору [[Липљан]]а и [[Грачаница (село у Србији)|Грачанице]]).
Њена унутрашњост је богато украшена [[фреска]]ма по зидовима, орнаменталним мотивима и [[Мозаик|мозаичким]] подовима. У њеном средишту се налази [[базен]] украшен мозаиком, као и степениште, док су на западном делу пода, мозаиком изведени ликови [[седам грчких мудраца]] уз које су исписане њихове мисли на [[Латински језик|латинском језику]]. Претпоставља се да је цела грађевина подигнута у доба цара [[Јустинијан I|Јустинијана -{I}-]] ([[527]]—[[565]]) који је у овом делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] рођен и познат је по подизању читавих градова у близини (-{[[Царичин Град|Iustiniana Prima]]}- код данашњег [[Лебане|Лебана]] односно -{[[Iustiniana Secunda]]}- на простору [[Липљан]]а и [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]]).


Истраживања су утврдила да су поједини делови грађевине додати у [[XVII век]]у, а да је последњи слој употребе овог простора гробље из [[XIX век]]а, тако да није искључено да су палату користили и [[српски краљеви]] у [[XIV век]]у.
Истраживања су утврдила да су поједини делови грађевине додати у [[17. век|XVII веку]], а да је последњи слој употребе овог простора гробље из [[19. век|XIX века]], тако да није искључено да су палату користили и [[српска краљевина|српски краљеви]] у [[14. век|XIV веку]].


На старим темељима цркве светог Николе је [[1983]]. године подигнута нова [[једнобродна грађевина]] са [[Апсида|апсидом]] и малим [[кубе]]том. Њу су после доласка [[Америчка војска|америчких снага]] КФОРа [[1999]]. године у овај рејон, [[Демолирање|демолирали]], [[Ватра|запалили]] и [[Минирање|минирали]] албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch08.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (8) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
На старим темељима цркве светог Николе је [[1983]]. године подигнута нова [[једнобродна грађевина]] са [[Апсида|апсидом]] и малим [[кубе]]том. Њу су после доласка [[оружане снаге САД|америчких снага]] КФОРа [[1999]]. године у овај рејон, [[Демолирање|демолирали]], [[Ватра|запалили]] и [[Минирање|минирали]] албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch08.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (8) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.


==== Остали сакрални објекти ====
==== Остали сакрални објекти ====


[[Црква светих Архангела у Неродимљу|Црква светих Архангела]] је датирана у [[XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700]]. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[Припрата|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[XVIII век]]а који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[XV век]]а. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом цару [[Цар Душан|Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
[[Црква Светих Арханђела у Неродимљу|Црква светих Архангела]] је датирана у [[14. век|XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700]]. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[нартекс|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[18. век|XVIII века]] који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[15. век|XV века]]. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом цару [[Стефан Душан|Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.


[[Црква Успења Богородице у Неродимљу|Црква Успења Богородице]] је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Урош Нејаки|Уроша]] ([[1355]]—[[1371]]) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. Манастир је запустео [[1584]]. године, а сама црква је срушена у првој половини [[XIX век]]а, о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858]]. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
[[Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу|Црква Успења Богородице]] је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Урош V|Уроша]] ([[1355]]—[[1371]]) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. Манастир је запустео [[1584]]. године, а сама црква је срушена у првој половини [[19. век|XIX века]], о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858]]. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.


Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена [[1996]]. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута [[1925]]. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch09.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch44.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена [[1996]]. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута [[1925]]. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch09.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch44.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.

Верзија на датум 14. мај 2014. у 23:59

Неродимље (понекад и Породимље) је био комплекс неутврђеног двора српских владара у првој половини XIV века који се налази 5 km западно од Урошевца на простору села Горњег и Доњег Неродимља око реке Неродимке. У њему је 29.10.1321. године преминуо краљ Милутин (1282—1321), а његовог сина Стефана (13221331) је у њему изненада напао његов син и наследник Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), после чега се он повукао у Петрич у коме је заробљен, после чега је спроведен у Звечански Град у коме је и умро 11.11.1331. године. На широком простору има више остатака, махом сакралне архитектуре из доба Немањића, али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година XX века су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из VI века. После завршетка НАТО агресије на СРЈ и повлачења југословенских снага безбедности са простора АП Косово и Метохија у јуну 1999. године, албански терористи су, након доласка КФОРа и УНМИКа, уништили већи део цркава, а остатке бора, чије се сађење приписивало цару Душану, су посекли и запалили.

Остаци грађевина на простору Неродимља

Првобитне претпоставке о положају двора

На основу прегледа надземних остатака објеката, Иван Здравковић је 1975. године претпоставио да би највероватнија локација самог двора могла бити на једном узвишењу између два села, на коме се налазе остаци цркве посвећене светом Николи око које има назнака постојања бедема, а недалеко од њих се налази стара воденица која се у народу назива калуђерском. Међутим, на самом терену има врло мало остатака у траговима. Поред тога, он је указао на још две потенцијалне локације:

  • У самом селу Горње Неродимље у дворишту породичне куће Лукића има остатака темеља грађевина и старог гробља.
  • У самом селу Горње Неродимље се налази стара црква светих Архангела чију градњу народно предање смешта у XIII век, док сађење бора у њеној порти приписује цару Душану.

Поред ових места, на простору Горњег Неродимља има остатака цркава посвећених светом Јовану и Богородици, док се у Доњем Неродимљу налазе остаци цркве светог Стефана и још једне цркве чији је храмовни светац непознат, а у суседном селу Манастирцу има остатака цркве за коју се не зна коме је била посвећена.

Данашње стање објеката

Милутинов дворац

Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци византијске палате или летњиковца који је датиран у VI век. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као дворац краља Милутина, да би археолошким истраживањима која су обављема 1988. године утврђено да је много старија.

Њена унутрашњост је богато украшена фрескама по зидовима, орнаменталним мотивима и мозаичким подовима. У њеном средишту се налази базен украшен мозаиком, као и степениште, док су на западном делу пода, мозаиком изведени ликови седам грчких мудраца уз које су исписане њихове мисли на латинском језику. Претпоставља се да је цела грађевина подигнута у доба цара Јустинијана I (527565) који је у овом делу Балканског полуострва рођен и познат је по подизању читавих градова у близини (Iustiniana Prima код данашњег Лебана односно Iustiniana Secunda на простору Липљана и Грачанице).

Истраживања су утврдила да су поједини делови грађевине додати у XVII веку, а да је последњи слој употребе овог простора гробље из XIX века, тако да није искључено да су палату користили и српски краљеви у XIV веку.

На старим темељима цркве светог Николе је 1983. године подигнута нова једнобродна грађевина са апсидом и малим кубетом. Њу су после доласка америчких снага КФОРа 1999. године у овај рејон, демолирали, запалили и минирали албански терористи[1].

Остали сакрални објекти

Црква светих Архангела је датирана у XIV век и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена 1700. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са припратом која је споља омалтерисана и окречена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио живопис са почетка XVIII века који махом прекрива старији слој из XIV односно XV века. Испред цркве је био смештен велики црни бор чије сађење је народно предање приписивало самом цару Душану. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста[2].

Црква Успења Богородице је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти српског цара Уроша (13551371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка Јелена подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као манастир светог Уроша. Манастир је запустео 1584. године, а сама црква је срушена у првој половини XIX века, о чему сведочи и Гиљфердинг који је 1858. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом[3].

Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена 1996. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута 1925. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи[4][5].

Литература

  • Здравковић, Иван (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд. 

Извори

  1. ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (8)”. Rastko.org.rs. Приступљено 15. 11. 2010. 
  2. ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7)”. Rastko.org.rs. Приступљено 15. 11. 2010. 
  3. ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6)”. Rastko.org.rs. Приступљено 15. 11. 2010. 
  4. ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9)”. Rastko.org.rs. Приступљено 15. 11. 2010. 
  5. ^ „Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44)”. Rastko.org.rs. Приступљено 15. 11. 2010. 

Види још