Аутономне републике Совјетског Савеза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]''' су биле административне јединице одређених народа унутар |
'''Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]''' су биле административне јединице одређених народа унутар Совјетског Савеза. Аутономне републике имале су нижи статус од [[Републике Совјетског Савеза|конститутивних република Совјетског Савеза]], али су по нивоу аутономије биле на вишем степену од аутономних области и аутономних округа. |
||
За разлику од конститутивних република, аутономне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током [[1920е|1920]]-их, [[1950е|1950]]-их након Стаљинове смрти и током владавине [[Леонид Брежњев|Леонида Брежњева]].<ref name="Cornell">Cornell, Svante E., [http://www.silkroadstudies.org/new/inside/publications/0419dissertation.pdf ''Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia'']. Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. pp. 89-90. University of Uppsala. ISBN 978-91-506-1600-2.</ref> |
За разлику од конститутивних република, аутономне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током [[1920е|1920]]-их, [[1950е|1950]]-их након Стаљинове смрти и током владавине [[Леонид Брежњев|Леонида Брежњева]].<ref name="Cornell">Cornell, Svante E., [http://www.silkroadstudies.org/new/inside/publications/0419dissertation.pdf ''Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia'']. Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. pp. 89-90. University of Uppsala. ISBN 978-91-506-1600-2.</ref> |
||
| Ред 36: | Ред 36: | ||
Аутономне републике које су у одређеном периоду раније историје Совјетског Савеза биле део Руске СФСР: |
Аутономне републике које су у одређеном периоду раније историје Совјетског Савеза биле део Руске СФСР: |
||
* [[Чеченско-Ингушка АССР]] ( |
* [[Чеченско-Ингушка АССР]] (1936—1944, 1957-1990) |
||
* [[Кримска АССР]] (18. октобар 1921. – 30. јун 1945.; данас [[Крим|Аутономна Република Крим]] унутар [[Украјина|Украјине]]) |
* [[Кримска АССР]] (18. октобар 1921. – 30. јун 1945.; данас [[Крим|Аутономна Република Крим]] унутар [[Украјина|Украјине]]) |
||
* [[Карелијска АССР]] ( |
* [[Карелијска АССР]] (1923—1940, 1956-1991) |
||
* [[Казашка АССР]] ( |
* [[Казашка АССР]] (1925—1936; данас [[Казахстан]]) |
||
* [[Киргиска АССР]] ( |
* [[Киргиска АССР]] (1926—1936; данас део Казахстана и [[Киргистан]]а) |
||
* [[Планинска АССР]] ( |
* [[Планинска АССР]] (1922—1924; расподељена на више мањих севернокавкаских република) |
||
* [[Туркестанска АССР]] ( |
* [[Туркестанска АССР]] (1918—1924; данас Казахстан, Киргистан, [[Таџикистан]], [[Туркменистан]] и [[Узбекистан]]) |
||
* [[Nemačka autonomna sovjetska socijalistička republika Volga|Поволшко-Немачка АССР]] ( |
* [[Nemačka autonomna sovjetska socijalistička republika Volga|Поволшко-Немачка АССР]] (1918—1941) |
||
== Узбечка ССР == |
== Узбечка ССР == |
||
| Ред 51: | Ред 51: | ||
== Украјинска ССР == |
== Украјинска ССР == |
||
{{main|Украјинска ССР}} |
{{main|Украјинска ССР}} |
||
* [[Молдавска АССР]] ( |
* [[Молдавска АССР]] (1924—1940; године 1940. прикључењем територије унапређена у [[Молдавска ССР|Молдавску ССР]], данас [[Молдавија]]) |
||
* [[Кримска АССР]] (12. фебруар 1991.; Кримска Област унапређена је у Аутономну републику након референдума 20. јануара 1991; данас Аутономна Република Крим) |
* [[Кримска АССР]] (12. фебруар 1991.; Кримска Област унапређена је у Аутономну републику након референдума 20. јануара 1991; данас Аутономна Република Крим) |
||
Верзија на датум 17. мај 2014. у 04:39
Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) Совјетског Савеза су биле административне јединице одређених народа унутар Совјетског Савеза. Аутономне републике имале су нижи статус од конститутивних република Совјетског Савеза, али су по нивоу аутономије биле на вишем степену од аутономних области и аутономних округа.
За разлику од конститутивних република, аутономне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током 1920-их, 1950-их након Стаљинове смрти и током владавине Леонида Брежњева.[1]
Списак Аутономних република унутар појединих контитутивних република:
Азербејџанска ССР
- Нахчиванска АССР (данас Нахчиван)
Грузијска ССР
- Абхаска АССР (данас Абхазија)
- Аџарска АССР (данас Аџарија)
Руска СФСР
- Башкирска АССР (данас Башкирија)
- Бурјатска АССР (данас Бурјатија)
- Дагестанска АССР (данас Дагестан)
- Јакутска АССР (данас Јакутија)
- Кабардино-Балкарска АССР (данас Кабардино-Балкарија)
- Калмичка АССР (данас Калмикија)
- Карелијска АССР (данас Карелија)
- Коми АССР (данас Коми)
- Мариј АССР (данас Мариј Ел)
- Мордовијска АССР (данас Мордовија)
- Северно Осетска АССР (данас Северна Осетија)
- Татарска АССР (данас Татарстан)
- Тиванска АССР (данас Тива)
- Удмуртска АССР (данас Удмуртија)
- Чеченско-Ингушка АССР (данас Чеченија и Ингушетија)
- Чувашка АССР (данас Чувашија)
Горно-Алтајска Аутономна Област (данас Република Алтај), Адигејска Аутономна Област (данас Адигеја) и Хакасијска Аутономна Област (данас Хакасија) уздигнуте су на састус Аутономних република 1991. године, нетом пред распад Совјетског Савеза. Само је Јеврејска Аутономна Област задржала статус области у Русији.
Аутономне републике које су у одређеном периоду раније историје Совјетског Савеза биле део Руске СФСР:
- Чеченско-Ингушка АССР (1936—1944, 1957-1990)
- Кримска АССР (18. октобар 1921. – 30. јун 1945.; данас Аутономна Република Крим унутар Украјине)
- Карелијска АССР (1923—1940, 1956-1991)
- Казашка АССР (1925—1936; данас Казахстан)
- Киргиска АССР (1926—1936; данас део Казахстана и Киргистана)
- Планинска АССР (1922—1924; расподељена на више мањих севернокавкаских република)
- Туркестанска АССР (1918—1924; данас Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан)
- Поволшко-Немачка АССР (1918—1941)
Узбечка ССР
- Каракалпачка АССР (данас Каракалпакија)
Украјинска ССР
- Молдавска АССР (1924—1940; године 1940. прикључењем територије унапређена у Молдавску ССР, данас Молдавија)
- Кримска АССР (12. фебруар 1991.; Кримска Област унапређена је у Аутономну републику након референдума 20. јануара 1991; данас Аутономна Република Крим)
Извори
- ^ Cornell, Svante E., Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia. Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. pp. 89-90. University of Uppsala. ISBN 978-91-506-1600-2.
| .svg) | |