Денгизих — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Разне исправке
Ред 20: Ред 20:
| супружник =
| супружник =
| деца =
| деца =
| грб =
| опис_грба =
}}
}}
'''Денгизић''' (''-{Dengizich}-, Δεγγιζίχ'') по [[Приск]]у је био један од [[Атила|Атилиних]] синова и вођа [[Хуни|Хуна]]. На старотурском језику денгизић значи ''мало море''(*-{Däŋiziq}-)<ref name="Dengiz">[http://www.kroraina.com/huns/mh/mh_6.html#Dengizich -{Otto Maenchen-Helfen}- ''-{The World of the Huns}-''], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. Забележено је и да је та реч корен од имена Џингис (''-{Ghengis}-'') .
'''Денгизић''' (''-{Dengizich}-, Δεγγιζίχ'') по [[Приск]]у је био један од [[Атила|Атилиних]] синова и вођа [[Хуни|Хуна]]. На старотурском језику денгизић значи ''мало море''(*-{Däŋiziq}-)<ref name="Dengiz">[http://www.kroraina.com/huns/mh/mh_6.html#Dengizich -{Otto Maenchen-Helfen}- ''-{The World of the Huns}-''], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. Забележено је и да је та реч корен од имена Џингис (''-{Ghengis}-'') .

Верзија на датум 17. мај 2014. у 08:05

Денгизић
Породица
РодитељиАтила
ПретходникТулдила
НаследникЕрнак

Денгизић (Dengizich, Δεγγιζίχ) по Приску је био један од Атилиних синова и вођа Хуна. На старотурском језику денгизић значи мало море(*Däŋiziq)[1]. Забележено је и да је та реч корен од имена Џингис (Ghengis) .

За име Денгизић, Приск је чуо док је био у посети Атили, па је тако и забележио његово име.

За време владавине Денгизића, Хуни (Уногори) су прво прешли реку Волгу (по Ретору Захарији,Zacharias Rhetor)[2]. По писању Приска, где су подаци подробнији, изасланици Сарагура, Урога и Уногора, тражили су 463. године од Византије сарадњу против Авара којима су били притиснути приликом аварског продора на запад и део Европе.[3].


Види још

Владар Хуна

до 469.

Референце

  1. ^ Otto Maenchen-Helfen The World of the Huns, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ The Syrian compilation of Church Historian Zacharias Rhetor bishop of Mytilene
  3. ^ Priscus. Excerpta de legationibus. Ed. S. de Boor. Berolini, 1903, pp. 586