Гигина кућа у Власотинцу — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Општина Власотинце помоћу справице HotCat
Нема описа измене
Ред 54: Ред 54:


{{портал|Србија}}
{{портал|Србија}}
{{Непокретна културна добра}}

{{НКДС-нав}}
{{НКДС-нав}}

[[Категорија:Споменици културе Србије]]
[[Категорија:Споменици културе Србије]]
[[Категорија:Непокретна културна добра]]
[[Категорија:Непокретна културна добра]]

Верзија на датум 20. мај 2014. у 14:43

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:42_57_50_N_22_07_43_E_type:landmark
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Гигина кућа
Опште информације
МестоВласотинце
ОпштинаВласотинце
Држава Србија
Време настанкаOко 1850. године
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.ni.rs

Гигина кућа се налази у Власотинцу у улици Лоле Рибара број 2. Гигина кућа односно кућа Стојана Стојилковића, једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, богатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника. Кућа данас носи стастус споменика културе од великог значаја и налази се под заштитом државе.[1]

Историја

Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу.

Данас је у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, се налази библиотека "Десанка Максимовић".

Изглед куће

Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подруму формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена долапом, миндерлуцима и иконлуком. Истиче се гостинска соба, као и друга соба која је опремљена амамџиком, долапом и пећницом, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби.[1]

Радови на реконструкцији

У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.

Године 2008. овај објекат је готово потпуно уништен у пожару, док је књижни фонд преполовљен. Пожар је са собом однео и Завичајну збирку која представља аутентичну историјску грађу, стару скоро два века.[2][3][4]

Референце

  1. ^ а б http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 2.5.2014. године
  2. ^ www.novosti.rs приступљено 2.5.2014. године
  3. ^ www.nb.rs приступљено 2.5.2014. године
  4. ^ www.mcleskovac.com приступљено 2.5.2014. године

Спољашње везе